PKS: Svaka treća firma u Srbiji izgubila 80% prihoda

Naveo je da je anketa PKS pokazala je da je do kraja marta svako treće preduzeće procenilo gubitak prihoda veći od 80 odsto, a svako drugo iznad 50 odsto.

Ukazao je da se svet suočava sa globalnom krizom bez presedana, da je ceo ekonomski sistem paralisan, te se „i privreda Srbije suočava s brojnim problemima: od kašnjenja i otkazivanja porudžbina, problema nelikvidnosti, zabrane rada…”.

„Prvo su na udaru bili turizam, ugostiteljstvo i putnički saobraćaj koji sada, praktično, i ne funkcionišu. Vremenom se kriza prelila i na prerađivačku industriju pa je značajan broj kompanija obustavio ili smanjio proizvodnju“, naglasio je Vesović.

Dodao je da su firme sa ekonomski manjim potencijalom najugroženije i da je sada teško proceniti kolika je šteta, ali je za mnoge kompanije ona totalna, jer jednostavno ne mogu da rade, ali “ipak, ekonomske mere države bi trebalo u značajnoj meri da im pomognu da održe zaposlenost i likvidnost dok traju vanredne okolnosti”.

„Ni velike kompanije na globalnom nivou još ne izlaze sa projekcijama gubitaka jer se situacija ubrzano menja i ne može se precizirati do kada će kriza trajati, u zdravstvenom smislu”, rekao je Vesović.

Podsetio je da se PKS u startu aktivirala da pruži pomoć i podršku privredi.

„Na samom početku krize PKS je potpuno bila fokusirana na uspostavljanje sistema informisanja, kako bi naše članice imale što preciznije i što pouzdanije informacije šta se dešava i kako da se ponašaju“, rekao je on.

Uporedo, „kroz naše poslovne asocijacije i mrežu regionalnih privrednih komora radili smo na stabilizaciji lanca snabdevanja, pre svega u apotekama, maloprodaji i logističkim centrima. Zato je od ključnog značaja bilo održavanje transportnog potencijala i funkcionisanje graničnih prelaza kako bi roba mogla da se doprema i otprema”, rekao je Vesović.

Na pitanje iz kojeg sektora stiže najviše poziva na pomoć, rekao je da je to mali biznis, a najčešća pitanja su o merama Vlade Srbije u vanrednim okolnostima, uslovima za podršku od strane države kroz Program ekonomskih mera, kupovini zaštitne opreme, organizovanju rada tokom zabrane kretanja, tretmanu robe na granicama.

„Svaka treća firma, odnosno 33,9 odsto učesnika u anketi procenilo je da su do početka aprila imali gubitak prihoda veći od 80 odsto, a svaka druga da je taj gubitak bio iznad 50 odsto. Takodje, oko 30 odsto privrednih subjekata očekuje teškoće u izmirivanju obaveza u prvih 30 dana, dok oko 50 odsto kompanija očekuje da će ih imati u periodu od 30 do 60 ili 90 dana“, rekao je Vesović.

Naveo je da je anketa PKS i USAID-a “Zajedno kroz krizu” pokazala i da će biti dug period oporavka pojedinih firmi.

„Tako je 41,5 odsto privrednika istaklo da bi im trebalo od jednog do tri meseca da se vrate na uobičajeni nivo poslovanja da se kriza zaustavila početkom aprila. Sličan broj privrednih subjekata procenio je da bi im bilo potrebno od tri meseca do godinu dana. Samo 14 odsto firmi moglo bi za manje od mesec dana da vrati biznis na uobičajeni nivo poslovanja, dok pet odsto privrednika smatra da bi im bilo potrebno više od godinu dana“, rekao je Vesović.