Zabavna papirologija

Piše: Vojislav Vuksanović, Nova ekonomija

Đurđa Kovač i Lazar Stanojčić su osnivači brenda „Papirologija“. Lazar je arhitekta koji je radio kao grafički dizajner, a Đurđa je na završnoj godini muzičke akademije i bavila se advertajzingom. Oboje su napustili svoje poslove nakon što se njihov brend od hobija razvio do ozbiljnog biznisa za samo godinu dana. Njihov proizvod su papirni modeli koje ljudi sami sklapaju, a papir koji koriste je napravljen od drveta iz održivih šuma.

Papirologija zvuči kao nauka o papiru, kako je nastalo ime i sam brend?

Baš tako, to je bila neka zamisao. Ovo ime se samo nametnulo kao interesantno, a papirologija je zanimljiv naziv, jer se reč koristi i kao dokumentacija. Sada kada se ukuca reč u Guglu, prve tri stvari koje izlaze su naš brend.

Nije uobičajeno da ljudi naprave brend i uspeju ovako brzo.Kako se desio taj prelomni momenat?

Lazar: Počelo je kao hobi koji se neobuzdano pretvarao u posao.Na početku sam imao oko 300 pratilaca na Fejsbuku. Prelomni momenat se desio kada smo odlučili da napravimo instagram-profil i tu se Đurđa uključila. Tada smo imali šest  gotovih modela, koji nisu marketinški bili dobro prezentovani. Kada smo napravili instagram-profil, samo na početku smo imali neke dve slike koje su same privukle 500-600 pratilaca.

Đurđa:Reakcije prijatelja, kada je Lazar napravio tu neku ptičicu koju je video na internetu, bile su ključne da počnemo da se ozbiljno ovim bavimo. Nakon toga je napravio i  raketicu, pa slona. To smo okačili na zid u našem stanu i naši prijatelji su bili oduševljeni, tražili su da napravi i njima. Onda su tražili da im napravimo da nose drugima kao poklon, itada smo shvatili da ovo ima potencijal. Nije nam na pameti bilo da će za godinu dana da se desi ovo, da nas ovoliko traže i da ćemo napustiti poslove zbog ovoga. Nismo ništa radili školski, već samo po osećaju. Osluškujemo ljude koji nas prate na mrežama i marketima.

Lazar:Mi smo dali 200 posto sebe, kada ne daje jedno, onda ga drugo forsira. Mene često Đurđa podigne i pogura, jer ja kao kreativac radim na nekom modelu nekada i četiri meseca, kao za model oktopoda.Onda ljudi ne kupuju i to utiče na mene.

Ovo vam je osnovni izvor prihoda, ne radite ništa sa strane?

Đurđa:Mi smo napustili naše poslove, ja sam radila u jednoj produkciji, koja se bavi advertajzingom i snimanjem reklama. Bavila sam se i odnosom sa klijentima i tu sam se dosta izveštila u radu i komunikaciji.

Lazar: Ja sam se zaposlio kao dizajner nakon što je kreiran brend i radio nekih osam meseci, onda sam shvatio da više ne mogu u trenutku kada je ovo postalo i više nego dovoljno, a želeo sam da se više posvetim.

Koje poslove sve vas dvoje obavljate u „Papirologiji“?

Lazar:Sve se brzo desilo, mi i dalje ne znamo ko šta radi, većinom delimo sve. Đurđa je najviše zadužena za vođenje mreža, marketing i komunikaciju sa klijentima, ja sam zadužen za produkciju i kreativan deo i štampanje modela.  Na početku smo koristili štamparije, a sada sve sami radimo, od kreiranja modela do štampe. Kupili smo opremu, jer smo shvatili da gubimo dosta novca i vremena, pa smo se odlučili da uložimo u mašine. Ranije mi se dešavalo da odštampam neki model, pa se vratim kući i nakon pet sati sklapanja shvatim da nešto nije u redu, potrebno mi je 15 minuta da to sredim ali onda moram opet u štampariju, a to je uzimalo dosta vremena i novca.

Kako birate modele koje ćete praviti, zavisi li to od vaše inspiracije ili od mogućnosti da se nešto izvede?

Lazar: Papir ima svoja ograničenja, postoje neki modeli koji su meni zanimljivi, ali i dosta stvari koje su popularne, tako da su odabrani modeli sredina onoga što je meni interesantno i onoga što je popularno i mislimo da će se ljudima dopasti.

Đurđa: Nekada radimo i modele koji su za našu dušu, ali pratimo i vreme u godini, pa smo tako u toku leta izbacili ananas, flamingo, kaktus, dok zimske ukrase, poput jelke, izbacujemo zimi.

Koliko je u proseku potrebno da nastane jedan model?

Lazar: Oktopus je model koji sam najduže dizajnirao do sada, radio sam ga oko četiri meseca. Inače zavisi od kompleksnosti modela, nešto može da se završi za nedelju ili dve, a nekada radim mesecima jer nisam zadovoljan prvim modelima. Model nosorog koga imamo u ponudi je na primer četvrta verzija modela.

Šta imate u ponudi?

Imamo ukrase za zid, kao i ukrase koji stoje samostalno, zatim maske i neke scenografske modele poput meseca i zvezda koji se kače na zid i prave lepu atmosferu u dečjoj sobi. Ukupno imamo oko 17 modela.

Kom uzrastu su namenjeni, ko ih najviše koristi?

Đurđa:Koriste ljudi od sedam do 107 godina, a radili smo radionice i za decu od 4-5 godina, zavisi koliko su deca talentovana za seckanje i pravljenje tih stvari. Često nam šalju slike gde cela porodica sklapa. Kupljeno je detetu, pa se uključe braća i sestre i na kraju dođu i baba i deda da sklapaju. Imamo lepe reakcije, ljudi nam često šalju fotografije kako sklapaju, a i gotovih modela kada završe.

Deluje da se ovo brzo i uspešno razvilo.Da li je to zbog vašeg truda ili je sam brend takav da se ljudima brzo dopao?

Ima i jednog i drugog. Jedan od najboljih koraka nam je bio kada smo se pojavili na Beogradskom noćnom marketu, tu smo najbolje videli reakcije ljudi. Na početku nismo bili sigurni da li će ljudi hteti da odvoje vreme da nešto naprave, jer je potrebno bar dva, tri sata da se sklopi jedan model. Međutim, kada smo otišli na prvi market, gde dosta ljudi procirkuliše, tu smo videli prve reakcije koje su bile fantastične. Lepo smo i zaradili, ali smo otišli nadahnuti, jer su reakcije ljudi bile veoma lepe. Tada smo shvatili da je naša ciljna grupa neodređena od dece do starijih ljudi.

Da li ste išli na neke festivale van Srbije?

Jesmo, tamo smo imali takođe lepe reakcije, pa smo uradili i prevode na engleski, tako da sada imamo modele sa uputstvimana srpskom i na engleskom. Išli smo na te varijante noćnih marketa u inostranstvu. Sada smo bili u Beču, pre mesec dana smo bili i u Gracu. Sve je to krenulo od Beogradskog marketa gde smo upoznali dosta naših ljudi koji se bave sličnim poslovima.

Važno za uspeh svega je što smo napravili imidž te neke prirodne, neposredne komunikacije sa ljudima, koji priđu i zainteresuju se, jer je ovo nešto novo na našem tržištu i ljudima nije jasno šta je u pitanju.Shvatili smo da moramo nekim prirodnim nenapadnim pristupom objasniti o čemu se radi, pre svega da se modeli ne prodaju sklopljeni već da ih ljudi sami prave. Često im na licu mesta napravimo prezentaciju i preporučimo da bi bilo dobro da pozovu prijatelje na piće pa da sklapaju u ekipi. Dosta ljudi kupi model nakon što im objasnimo kako se pravi.

Kako se razvilo sve tako brzo?

Đurđa: Ono što je meni bilo jedna od lepših stvari, kada smo krenuli na te markete, jesteda su svi ljudi, preduzetnici, mlađi ili stariji od nas, bili vrlo spremni da pomognu i to mi je jedno od lepših iskustava.Povezali smo se sa tim ljudima i nije nas bilo sramota da pitamo sve što ne znamo, koje festivale posetiti, gde se najbolje prodaje i slično. Mi sada prodajemo u desetak knjižara u Beogradu i u četiri knjižare u Novom Sadu. Tražili su nas i u Beču i Gracu i Banjaluci. Pitali smo ljude oko nas sve što nas zanima i svi su bili raspoloženi da pomognu, da nas posavetuju, od najosnovnijih detalja, kako da namestimo štand ili podesimo cenu u zavisnosti od grada gde izlažemo.

Sarađujete li sa nekim firmama i organizacijama?

Poslednja saradnja koju smo napravili je sa Fondacijom Novaka Đokovića, oni su nas zvali da doniramo tridesetak šablona, koje bi oni poklonili pretplatnicima časopisa koji izdaju. Često organizujemo radionice, jedna firma je sada kupila 80 šablona za svoje zaposlene, nekada i doniramo šablone fakultetima. Išli smo i na tim bildinge koje firme organizuju za svoje zaposlene.

Jednom nam se desilo da firma prekoputa našeg stana kupi model flaminga od nas, a da nisu znali da smo komšije. Gledali smo ih kako ceo dan sede na terasi i rade nešto, a zapravo su sklapali flaminga za koleginicu.

Đurđa:Radila sam nešto na terasi i vidim da ufirmi prekoputa dečko kači flaminga na zid. Taj model smo izbacili poslednji i izazvao je veliko interesovanje. Svaki dan sam komunicirala sa ljudima oko tog modela, imala sam osećaj da ga je ceo Beograd kupio i pomislila sam da mi se sada priviđa flamingo. Pronašla sam broj firme i javio mi se taj momak, koji je bio sam u kancelariji, kačio je model na zid da bi iznenadili koleginicu ujutru. On se javlja, a ja pitam „Izvini, dali ti upravo kačiš flaminga na zid u kancelariji“…Vidiš čoveka koji je u šoku (smeh).  Onda sam mu objasnila da ga vidim sa terase prekoputa. Sutradan smo se našli da im poklonimo još jedan model, sada su nam oni stalne mušterije.

Imate li neki plan za dalji razvoj firme?

Imamo dosta planova, trenutno smo malo u haosu i nemamo praktično nijedan slobodan dan mesečno. Nismo očekivali da će ovo ovako brzo da se razvije. Želimo da krenemo malo i izvan Srbije, želimo i da napravimo prodajni prostor sa radionicom. Planiramo da napravimo još šablona, jer se dosta ljudi interesuje za modele koje nemamo. Ne možemo da predvidimo kako će se sve razvijati. Trenutno imamo dva štampača, sledeće godine će nam verovatno trebati četiri, a onda verovatno i još jedan zaposleni.

Trenutno je cela proizvodnja u našem stanu, krenuli smo da preskačemo preko kesa i kutija, tako da će nam u narednih pola godine sigurno trebati i prostor, a imi ćemo tada biti produktivniji, jer sada ne možemo da razdvojimo radno i slobodno vreme.

Tekst je prenet iz Nove ekonomije.