Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, podrška četničkom pokretu doživela je preporod. Sa druge strane, režim Slobodana Miloševića, koji je u to vreme bio na vlasti, uglavnom je bio ambivalentan prema tome.
Naime, tadašnje vlasti su se predstavljale kao nosioci partizanskog nasleđa i nikada se nisu distancirale od Narodnooslobodilačkog rata, kaže Đureinović.
Ipak, iako su stranke opozicije Miloševiću slavile četnike, režim nije preduzeo ništa da to spreči, shvatajući da je važno ojačati nacionalizam u Srbiji, dodaje ona.
Ali, kada je nakon pada Miloševića 2000. godine, na vlast došla Demokratska opozicija Srbije (DOS), situacija se drastično promenila.
„Ujedinjeni u antikomunističkom konsenzusu, tumačeći Miloševićevo doba kao nastavak komunističkog režima, političke elite koje su došle na vlast 2000. godine mogle su sebe da uspostave kao oslobodioce Srbije od komunizma”, piše Đureinović u svojoj knjizi.
Međutim, iako se vladajuća koalicija DOS-a na čelu sa predsednikom Vojislavom Koštunicom distancirala od navodnog Miloševićevog komunizma, ona se nikada nije distancirala od nacionalističkog dela njegove vladavine, što je bilo mnogo pogubnije, ističe ona.
Drugo važno obeležje post-Miloševićeve Srbije je ponovno obeležavanje Dana oslobođenja Beograda, kada su 1944. godine partizani i Crvena armija oslobodili Beograd od nacističke okupacije.
Đureinović kaže da komemoracija otkriva „oprečnu, nedoslednu i često zbunjujuću prirodu politike sećanja na Drugi svetski rat i jugoslovenski socijalizam”.
Ona ističe da se od 2009. godine, kada je održano prvo obeležavanje Dana oslobođenja Beograda nakon padaa Slobodana Miloševića, ovaj datum ne obeležava kao pobeda Narodnooslobodilačke vojske nad fašizmom ili kao pobeda jugoslovenske ili komunističke vojske, već da je fokus na Srbima i Rusima kao glavnim protagonistima oslobođenja.
Poraz nacista moguće je uklopiti u savremeni antikomunistički narativ jedino usredsređivanjem na „večno prijateljstvo Srba i Rusa”, objašnjava ona.
Ipak, Ravnogorski pokret, Srpski pokret obnove i Srpska radikalna stranka i dalje odaju poštu četnicima, doksugestije o njihovom uključivanju u obeležavanje Dana oslobođenja Beograda, za sada ostaju samo sugestije. Uostalom, ističe Đureinović, oni su poraženi u Drugom svetskom ratu.
Ali, ono što se može videti na paradama je interpretacija partizana „bez komunizma, multietničnosti i Tita”, kaže autorka i dodaje da su oni jednostavno predstavljeni kao „srpska vojska koja je pobedila fašizam”.
„Bez istinske brige za žrtve komunizma”