Koliko je zaista 50 odsto birača?

Prednost vladajuće stranke u odnosu na ostale učesnike u izbornom procesu je ogromna i očigledna, međutim legitimitet izbora zavisiće i od procene kompetitivnosti izbora i mogućnosti glasača da biraju između različitih opcija. Najavljeni bojkot opozicije može da naruši legitimitet izbora, jer u utakmici neće učestvovati akteri kritični prema vlasti, a glasači će imati ograničenu mogućnost izbora. Sa druge strane, potezi vlasti usmereni su na to da se efekti bojkota ublaže. Smanjivanje cenzusa trebalo bi da podstakne više političkih aktera da izađu na izbore i da olakša njihov ulazak u predstavnička tela.

Kako se rasprava o biračkom spisku uklapa u ovu borbu oko legitimnosti izbora? Ishod izbora koji vlast priželjkuje je zadržavanje relativne većine, uz visoku izlaznost. Ukoliko bi, uprkos bojkotu političkih aktera, izlaznost na izbore bila visoka, vlast bi mogla da tvrdi da su glasači odbacili pozive na bojkot i podržali političke opcije koje su izašle na izbore. Ovo će biti jedan od ključnih argumenata kojim će se pravdati legitimitet izbora, i zbog toga je on glavno pitanje u raspravi o oceni izlaznosti. Pitanje bi trebalo da je jednostavno, ali kao i sve drugo u vezi sa izborima, nije.

U javnosti se trenutno govori o tri različite stvari: broju izašlih na izbore, broju izašlih na izbore u odnosu na birački spisak, i broju izašlih na izbore u odnosu na punoletno stanovništvo. Ovaj poslednji pokazatelj izlaznosti nedavno je ustalasao javnost. Međutim, on ne samo da nije relevantan, već mu i nije mesto u trenutnoj debati o izlaznosti i legitimnosti izbora.

Broj glasača i birački spisak

Osnovna stvar koja nas zanima je broj birača koji su izašli na izbore, a koji se menja od jednog izbornog ciklusa do drugog. Broj izašlih na izbore nije isto što i broj glasova u biračkim kutijama, odnosno broj važećih glasova, što u našem sistemu ima implikacije po cenzus, ali ove razlike mogu da se zanemare i da se govori samo o broju izašlih na birališta.

Dok je broj izašlih na izbore 2008. i 2012. bio viši, i kretao se oko četiri miliona, na poslednjim republičkim i predsedničkim izborima taj broj se stablizovao na oko 3,6-3,7 miliona. Dakle, prvi i najkonkretniji način da govorimo o izlaznosti jeste da direktno poredimo broj glasača izašlih na izbore.

Broj izašlih na izbore nam ne govori koliko glasača nije izašlo na izbore. Odnos glasača i apstinenata se po pravilu računa deljenjem broja izašlih sa ukupnim brojem birača, što je u Srbiji broj birača upisanih u Jedinstveni birački spisak (JBS). Na prethodnim parlamentarnim i predsedničkim izborima, broj birača u JBS je iznosio oko 6,7 miliona i nema razloga da očekujemo da bi se bez ozbiljnih intervencija nadležnog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu taj broj značajno promenio na predstojećim izborima.

Kada govorimo o izlaznosti i poredimo broj izašlih na izbore u odnosu na birački spisak, na prethodnim izborima ona je iznosila oko 55 odsto glasača. Ali, važno je naglasiti da ovaj odnos zavisi ne samo od broja izašlih, već i od broja birača upisanih u JBS, o čemu će RIK obavestiti javnost u ranim fazama izbornog procesa.

Gde je došlo do razmimoilaženja u javnosti? Postoje indicije da broj glasača u JBS ne odražava stvaran broj glasača sa prebivalištem u Srbiji. Ima više razloga za ovo odstupanje, među kojima je najvažniji neusklađenost zvaničnih registara sa procesima migracija, koje su ostavile dubok trag u populaciji Srbije.

Zvanični broj glasača u JBS verovatno preuveličava broj glasača koji u stvarnosti mogu da glasaju u Srbiji, i samim tim je izlaznost na izborima u Srbiji potcenjena. Međutim, ne možemo se osloniti ni na popisne podatke, a ne postoji zvanična procena uticaja migracionih tokova na precenjenost biračkog spiska. Stoga se u praksi oslanja na nezvanične procene punoletnog stanovništva u Srbiji, i upravo je to broj koji se nedavno pojavio u javnosti.

Šum brojeva

Podatak o 4,8 miliona glasača, koji je Srđan Bogosavljević izneo na TV Prva, zasniva se na nezvaničnoj proceni istraživačke agencije o prisutnom punoletnom stanovništvu u Srbiji. Već u narednom gostovanju na TV Nova S, taj podatak je dopunjen time da se zapravo radi o „apsolutnoj donjoj granici“, dok je „gornja granica“ punoletnog stanovništva 5,7 miliona, a najverovatnije 5,2 miliona. Umesto 6,7 miliona u biračkom spisku, sada se govori i o 4,8 miliona, 5,7 miliona i 5,2 miliona, pa ko se snađe – snađe se.

Iznošenje ovih podataka unelo je veliku pometnju, jer bilo koja verzija ovih procena, sa jedne strane, drastično odstupa od broja upisanih u birački spisak i podstiče široko raširene sumnje u njegovu zloupotrebu. Sa druge strane, ovi podaci nisu relevantni za ocenu izlaznosti. Radi se o grubim procenama, koje nisu ni zvanične, ni dovoljno pouzdane, i kojima stoga nije mesto u raspravi o izlaznosti na izbore.

Međutim, iznošenje ovih podataka omogućilo je medijima koji podržavaju vladajuću stranku da pobedonosno najave kako će izlaznost biti 50 odsto i time aktivno doprinesu uticaju na glasače koji bi trebalo da zaključe kako je bojkot „propao“ i pre nego što su izbori održani. Ovim se javnost dovodi u zabludu, jer se izbegava navođenje logičnog zaključka da bi, sudeći po ovim istraživanjima, izlaznost u odnosu na birački spisak izvesno bila manja od 50 odsto. Radi se, u najboljem slučaju, o nesavesnom iznošenju podataka u javnost.

Ukoliko posmatračke organizacije budu u mogućnosti da sistematično prate naredne izbore, moći će da procene da li će se zvanični broj izašlih na izbore poklapati sa stanjem na biračkim mestima, i to će biti jedan od načina da govorimo o izlaznosti. Ako uz to ne dođe do drastičnih intervencija u biračkom spisku od strane nadležnih organa, broj izašlih na izbore u odnosu na birački spisak biće ključno merilo izlaznosti. Osporavanje ili priznavanje legitimiteta izbora oslanjaće se delom i na ove podatke.

Broj izašlih na izbore u odnosu na grube nezvanične procene istraživačkih agencija o broju punoletnih stanovnika, koji je ovih dana eksplodirao u javnosti, nije relevantan pokazatelj izlaznosti. Taj broj nije uporediv sa prethodnim izborima i unosi nepotreban šum u već visoko polarizovanu raspravu. Najbolje bi bilo da se taj podatak za sada ostavi sa strane i da se na njega vratimo u raspravi o depopulaciji, migracijama i validnosti biračkog spiska, gde mu je i mesto.