Komično je da ja pretim ubistvom, u životu nisam videla pištolj

Autor: Danica Vučenić. Footografija: Zoran Drekalović.

Vesna Pešić je, u svojstvu građanina, ispitana u policiji po nalogu Višeg javnog tužilaštva, kako bi se istražilo da li u njenoj objavi na Tviteru ima elemenata krivičnog dela. Pešić je rekla da se u policiji zadržala petnaestak minuta i da je odgovorila ne nekoliko pitanja. U spornom tvitu, koji je sama izbrisala, objasnivši da je mislila na sebe i na samoubistvo, a ne na predsednika, Pešić je napisala: Hajde bre da vas vidim šta ćete kada se proglasi doživotnim predsednikom. Dok tviteraši bezbrižno tviterišu. O tome ne mislite. Eno ga Putin baš to radi. Ako Brnabićka da ostavku da znate – sprema se doživotni Vučić. E nema tu bojkota, samo cev u glavu.

Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je prethodno Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala da istraži sporne navode Vesne Pešić. Ona kaže da ovu situaciju “vidi i kao pokušaj zastrašivanja”, ali je ne tumači samo “jednopartijskim sistemom i monstruoznom strankom koja ima veći broj članova nego što ima takoreći ljudi u Srbiji, već i činjenicom da predsednik Vučić koristi svoju ličnost i samog sebe kao kampanju“.

Ona ukazuje da „nije normalno da predsednik jedne države konstantno polazi od toga da neko hoće da ga ubije“. Podsetila je na 2013. godinu, kada je to i počelo, na aferu „Vladimir Cvijan“ kada je u javnosti objavljeno da Vučića ruše, pa na događaj na Paradi ponosa, kada je pretučen Vučićev brat, potom na „državni udar“ i „Kurir“…

Zapravo, kao da se konstantno od „starih vesti“ kreiraju „nove situacije“, zar ne?

Ja sam pisala članak za „Peščanik“ gde je on rekao „Znam da ću skončati pored nekog plota“, onda je stalno pravio tu paralelu sa Đinđićem, stalno je hteo da bude kao Đinđić, i to sada rade opet.

U kojoj je to funkciji?

Objašnjavam time da je čovek debelo paranoičan. Ne može da bude slučajno da demonstriraš svoju ličnost, stalno. Ili to radiš namerno, ili je u pitanju lična paranoja. Čitala sam knjigu u kojoj je neki novinar koji je uređivao „Pravdu“, Predrag Popović, napisao da je Vučić, dok nije bio na vlasti, kada god je vozio auto govorio da je neko pokušao atentat na njega. Ja smatram, budući da on detaljno eksponira svoju ličnost, koju je uvukao u formu predsednika, da to ne može biti slučajno.

Da li se to prima?

Ja ne mogu da procenim šta se prima, a šta se ne prima kod nekog običnog sveta, ali on u toj velikoj agresivnosti ispoljava i neku vrstu agresije prema samom sebi, gde se prikazuje kao mučenik koga svi jure da ga likvidiraju. I to ne može biti slučajno, jer tu paranoičnu osobinu koristi da kod ljudi neprekidno proizvodi nekakvu veliku brigu za njega, jer šta će biti sa Srbijom ako se tom velikom braniocu naroda i Srbije, koji živi za Srbiju i za narod, nešto dogodi, pošto su svi rešili da ga likvidiraju?

Kako se to manifestuje na institucije i društvo?

Budući da je on sve institucije uništio, one više ne postoje. Svi sada rade prema njegovoj psihološkoj crti, jednog paranoičnog čoveka, potvrđujući tu njegovu crtu u svom radu.

Da li je to sada ulazak u neku novu fazu, jer i u tom spornom tvitu vučete paralelu sa Putinom i Rusijom – da li je to bila neka stilska figura, ili stvarno osećate da to može da se dogodi?

Ja sam pomislila da može da se dogodi, ali ne mogu da tvrdim. Međutim, što se tiče pravne strane, on može da radi šta god hoće, jer u toj institucionalnoj strukturi niko ne može tome da stane na put. Drugo, ko mene prati na Tviteru zna da ja negde oko ponoći krenem da se bavim time, to je za mene neka vrsta zabave, a ne nekakvo mesto gde se ja nečim ozbiljno bavim. Kada imam neku ideju ili hoću nešto ozbiljnije da uradim, ja onda napišem za „Peščanik“ neki tekst. Ali već odavno ne pišem o njemu, jer mi je dosadilo.

U „Danasu” ste rekli da se osećate neslobodno da izrazite mišljenje. 

Ne bih ja pomislila da ja nekome pretim ubistvom, to je potpuno komično, ja pištolj uživo nigde nisam videla, niti bilo kakvo oružje. Ja sam mislila na nas, u smislu – ako bi se tako nešto dogodilo, da on pokrene pitanje da postane sve što može da mu padne na pamet, jer svu vlast je uzeo, iz šale sam pomislila da možda hoće da imitira Sija i Putina, te autoritarce. A onda sam napisala – nema tu više bojkota, onda možemo svi samo da se ubijemo. Zamislila sam, ako bi on to radio, da li bi ovde milioni, kao u Francuskoj, izašli na ulicu? Pa ne bi, možda dve-tri hiljade ljudi bi demonstriralo. Imala sam i ovaj primer koji sam čula u „Utisku nedelje“, da je izašao državni sekretar, koji mi ni malo ne uliva poverenje, i predložio da Vučić bira sudije.

Državni sekretar Ilić izlazi sa predlogom da predsednik bira sudije i da pravosuđe treba da ima eksternu kontrolu, paralelno sa ovim što se dešava u vezi sa vašim tvitom, zbog kog tužilaštvo formira predmet po službenoj dužnosti… 

….i da bi moglo da dođe do promene Ustava, da on postavlja sudije i tužioce. Kada sam pisala taj tvit, nisam imala u vidu tu izjavu jer do nje dolazi kasnije, ja sam to u šali napisala – ali to što je rekao državni sekretar, a ne moja komšinica, ili vi kao novinar, nije rekao jer mu je palo na pamet. Jasno je da su za Vučića institucije postale nepostojeće, on može da postavi i sudije i što god želi, pa što ne bi mogao, a to sad i naknadno mislim, [što ne bi] postavio i sebe za doživotnog predsednika.

Iako je on reterirao u međuvremenu, kada je reč o predlogu koji smo čuli od državnog sekretara Ilića.

On je rekao “Neću”, umesto da kaže “Kome je takva glupost pala na pamet” – ali jeste nekome, po njegovom naređenju, pala na pamet. Ali kada je video reakciju, onda je rekao to što je rekao… ali mu jeste palo na pamet.

Da li mi sada ulazimo u jednu novu fazu te vlasti ili u neku novu krizu, u šta se ulazi sada?

Ja sam već dala sam jednu ekonomsku sliku i rekla da je ovo sada sistem kao da postoji samo jedna robna kuća, nema druge, i nekoliko sitnih radnji. Svi moramo da odemo, ako hoćemo da kupimo bilo šta, u tu jednu robnu kuću. To se u ekonomiji zove monopol. Ovde je napravljen autentični politički monopol, postoji samo jedna stranka, koja određuje sve sa svojih 700.000 članova i ona prevrće sada i sve institucije kako se njoj sviđa. Dakle, ovde je uveden klasičan politički monopol. Govoreći o tom mom tvitu, palo mi je na pamet i da su možda bili besni jer sam rekla da me špijuniraju, budući da sam tvit izbrisala odmah.

On je oživeo, zapravo, u medijima.

Pa to znači da mene neko špijunira, [neko] ko je napravio skrinšot, jer sam taj tvit obrisala posle pet minuta. Realno, taj tvit ne postoji na Tviteru. A zašto sam ga izbrisala? Zato što mi je jedna vaša koleginica novinarka, koja je jedna od retkih vrlo pametna, napisala direktnu poruku rekavši: „Vesna, molim vas, izbrišite odmah, sigurno će da vam naprave problem zbog toga što će to da preokrenu.“ I ja sam onda poslušala i izbrisala taj tvit, po njenom savetu.

Sami ste rekli da nećete da se branite od besmisla i da ste stalno u poziciji da objašnjavate šta ste hteli da kažete. Imate sada situaciju da je ovo dobilo neki institucionalni život, to je dodatni problem.

Oni su pokrenuli kampanju sa tolikim razmerama, to je prosto bilo neverovatno – analitičari na „Pinku“, svi mogući ministri, Marko Đurić, i to je trajalo satima, svi su se izjašnjavali, i koji nisu bili u tom studiju, i Zorana Mihajlović i Maja Gojković… Čak sam se pitala da li ima neko ko se nije izjasnio. E sad, to je bila toliko ogromna kampanja da sam ja počela da razmišljam zašto su oni sad mene baš izabrali, da li je ta kampanja protiv mene, kakvog to značaja ima nezavisno sada od tog tvita, zašto su izabrali da naprave toliku kampanju protiv mene?

Šta ste smislili kao odgovor?

Ja sam u svakom pogledu potpuno benigna osoba u politici – niti sam u nekoj stranci, niti se bavim politikom, niti mi pada na pamet, ponekad pišem na „Peščaniku“. Obično sam pisala političke članke o njemu, o njemu više nemam šta da pišem, pošto nema šta nije izgovoreno – i drugo, pišemo o svakoj njegovoj izgovorenoj gluposti, zapravo pišemo o gluposti. Razmišljala sam, zašto su sad na mene udarili? I možda je reč o tome da imamo specifičnu situaciju u kojoj se pojavila lažna građanska opozicija, građanisti, ti neki olineci, ti nekakvi ljudi, uključujući i Čedu i društvo, koje pripremaju za te izbore. Imaće desno krilo sa Šapićem, Stamatovićem ili, ne znam, Vacićima, ali i jednu lažnu građansku strukturu. Da li je to slučajno da mene Basara svaki čas pominje, zašto? Oni hoće da za te izbore naprave građansku struju – to je Čeda, Nikola Samardžić, ta nekakva grupa, ali ja sam se od njih veoma jasno odvojila i na Tviteru i smatram da je to lažna građanska struktura, koja je u stvari formirana da podržava Vučića. Pošto sam ja autentični građanista, bila sam i na čelu Građanskog saveza Srbije, oni su možda besni na mene što nisam nasela, da se ja tu prijavim među te građaniste i budem veliki poslanik. To sam jedino mogla da smislim kao razlog napada na mene, mada je komplikovano i pitanje je da li su to mogli da osmisle.

Da li imate utisak da se Savez za Srbiju raspada?

Savez za Srbiju je svoju ulogu, da formira i ojača bojkotaški blok, ispunio. Sada nije više toliko važno da li će da opstane. Njegov nastanak se dogodio u specifičnoj situaciji, posle beogradskih izbora na kojima je Demokratska stranka doživela jednu vrstu sloma. Upala je u jednu rupu jer nije ušla u Đilasovu koaliciju. Prvo, sâm se Đilas vratio u politiku da vodi tu grupu koju je napravio, a tada je još uvek bio aktuelan Saša Janković. DS nije ušla u to, jer im se Đilas nije sviđao, iako je u odnosu na njega postojalo sećanje da nije bio loš gradonačelnik, i onda su oni koji su protiv Vučića na tim izborima glasali za Đilasa, misleći da će možda on uspeti da napravi nekakav rezultat, pa možda i da pobedi na tim izborima. On je dobio glasove DS, a deo građanskih glasača, koji su ranije glasali za DS, glasali su za „Ne davimo Beograd“. I onda se formira taj Savez za Srbiju – Demokratska stranka nema kud, nego se priključi tom savezu.

Da li se slažete sa Mićunovićem da treba sada da izađe?

Ja mislim da može da izađe kad hoće, ali nije važno da li će da izađe Boško Obradović, DS ili bilo ko, zato što on više nema nikakvu funkciju, zato što je to u stvari grupa stranaka koja će da bojkotuje izbore. Mi imamo stranku Borisa Tadića koja je za bojkot, a nije u SZS, sad se priključio Sergej Trifunović i PSG. Dakle, važan je bojkot, bojkot je ključ svega, a ne Savez za Srbiju.

Mislite da nije bitno da budu u Savezu da bi bojkotovali?

Ne moraju. Hajde da zamislimo da su prošli izbori i da je prošao taj bojkot. Savez za Srbiju je bio samo jedna grupa stranaka koja je u stvari rekla “Nemamo izborne uslove, tražimo izborne uslove”, i onda su krenule demonstracije „1 od 5 miliona“ i oni su se tu priključili i obećali su da će održati taj bojkot i da će uporno tražiti izborne uslove. Onda su bili i posrednici iz EU, znači bila je reč o izbornim uslovima. Ako se ne ispune izborni uslovi, te stranke neće izaći na izbore, to je važno, a ne vidim sad veliku potrebu da svi budu formalno u Savezu, jer Savez nije predizborna koalicija sa čvrstim i jasnim programom, kao što je bila koalicija “Zajedno”, već je to savez stranaka koji je bojkot podigao na visok nivo, što je važno.

Izbori su neki mehanizam da se između ostalog razreši neka kriza u društvu. Da li će ovi naši izbori da zakomplikuju krizu?

Bojkot jeste neki vid pobune, i to je jedini način da kažeš – neću da učestvujem na izborima koji nisu izbori. Ja neću glasati, jer tu nema nikakvog izbora, to je jednopartijski sistem, mi nemamo višepartijski sistem i slobodu izražavanja. Videli ste da i N1 sada ima problem i da 250.000 [ljudi] ostaje bez njihovih programa.

U šta ulazi zemlja posle tih izbora?

Ne ulazi ni u šta. Oni će da naprave tu svoju laž, uguraće neke u Parlament, da to izgleda kao da tu neko postoji, da ne bi bio Lukašenko, koji se hvali da ima najdemokratskiji sistem zato što nema nikog iz opozicije u skupštini. Potpuno je jasno, svi možemo da izručunamo da te stranke koje će učestvovati na izborima praktično nemaju cenzus, i tako je došlo do smanjivanja cenzusa jer samo dve stare stranke mogu da pređu cenzus – SPS i SRS. I tako je on rešio da proba da sa tri posto ugura te strančice, da pored one robne kuće ima još nekoliko radnjica. Videli ste da je napao i Tanju Fajon zato što je kritikovala spuštanje cenzusa, mada je bilo jasno da on neće ispuniti ono što je dogovoreno o medijima, niti će omogućiti relativno poštene i fer izborne uslove. Umesto toga, on je spustio cenzus. “Ono što smo se dogovorili, od toga nema ništa, ali evo – ja sam spustio cenzus, zato što mi je potrebno da imam, kao, nekakvu opoziciju.”

INTERVJU SA VESNOM PEŠIĆ MOŽETE SLUŠATI NA ISTINOMER PODCASTU.