Aleksandar Ivanović o optužnici za ubistvo strica: Interesuju nas konkretni dokazi i politička pozadina
„Dobro je što se postupak pomerio sa mrtve tačke, jer ćemo u sudskom postupku imati prilike da vidimo sa kakvim dokazima tužilac optužuje. Onda ćemo sa terena politike i političkih saopštenja da dođemo na teren izvođenja dokaza u sudskom postupku. Svakako, istina o Oliverovom ubistvu će se saznati samo onda kada se sprovede nepristrasan sudski postupak“, kaže Ivanović za Glas Amerike.
On je dodao da je za podizanje optužnice porodica Ivanović saznala iz medija, kao i da su neke od osoba protiv kojih je optužnica podneta se već u pritvoru.
„Međutim, ostaje nejasno ko su sve ti ljudi – pošto je reč samo o inicijalima. Takođe, nije nam jasno u vezi sa kojim krivičnim delima su povezani i svakako da će početak suđenja biti prilika da se vidi i konačan tekst te optužnice. Šta im se stavlja na teret i kojim dokazima tužilac raspolaže“, smatra Ivanović.
Prema njegovim rečima – politizacija slučaja, kojoj su ton davali kako Beograd, tako i Priština, od prvog momenta bili su smetnja za istragu.
„Nas politička saopštenja Beograda i Prištine ne zanimaju. Interesuju nas konkretni dokazi i ko su ljudi koji su izvršili to ubistvo. Pre svega nas zanima šta je politička pozadina i ko stoji iza toga. Ko je naručio to ubistvo. Kome je Oliver toliko smetao da bi organizovao sve te ljude, koji su ga ubili s leđa sa šest metaka“, rekao je Ivanović u razgovoru za Glas Amerike.
Oliver Ivanović, čelnik kosovske političke inicijative “Sloboda, demokratija, pravda”, ubijen je 16. januara 2018. godine u severnoj Mitrovici ispred prostorija političke organizacije koju je predovdio.
Optužnica kosovskog pravosuđa
Specijalno tužilaštvo Кosova podnelo je, Posebnom odeljenju Osnovnog suda u Prištini, optužnice protiv šest osoba za učešće u ubistvu Olivera Ivanovića. Optužnice su podignute protiv osoba sa inicijalima N.S, M.R, S.A, D.M, Z.J. i R.B.
Kako je saopšteno, ova lica su učestvovala u izvršenju krivičnih dela: učešće ili organizovanje kriminalne grupe, zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja, pomoć u izvršenju krivičnog dela teškog ubistva, neovlašćeno posedovanje, kontrola ili posedovanje oružja, otkrivanje službene tajne, zloupotreba službene dužnosti saizvršilaca i manipulacija dokazima kod saizvršilaca.
Specijalno tužilaštvo saopštava da su optuženi N.S, M.R. i R.B, koji su u pritvoru, kao i M.R, Z.V. i Ž.B, koji su u bekstvu, a protiv kojih je nadležni sud na zahtev Specijalnog tužilaštva izdao međunarodne naloge, delovali kao kriminalna grupa koju vode Z.V. i M.R.
“Ova kriminalna grupa je počinila krivična dela ‘teško ubistvo’, ‘pomoć u izvršenju krivičnog dela otežanog ubistva’, ‘zloupotreba službene dužnosti’ i ‘izazivanje opšte opasnosti na teritoriji Republike Кosovo'”, navodi se u obrazloženju Specijalnog tužilaštva.
Svaki od optuženih, kako se dalje navodi, počinio je kriminalne radnje i druge aktivnosti za dotičnu grupu, koje su dovele do ubistva Olivera Ivanovića. Ta grupa je, dodaje se u optužnici, zapalila i Ivanovićev automobil.
Okrivljeni su izvršili krivično delo “učešće ili organizovanje organizovane kriminalne grupe” iz člana 283. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZRK.
Tuženi N.S, na dan kada je ubijen Oliver Ivanović, svojim postupcima je olakšao i osigurao put izvršiocima u izvršenju ubistva, a potom je zajedno sa dvojicom policajaca, koji su bili prvi na mestu događaja, J.J. i D.M. onemogućio izvršenje policijske dužnosti i ovlašćenja na mestu događaja.
Ovim radnjama, okrivljeni N.S. počinio je delo „zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja“ iz člana 422 stav 2, podstavak 2.2. КPRK.
Okrivljeni N.S. blisko je sarađivao sa osumnjičenima, koji su počinili ubistvo Olivera Ivanovića i tako svesno pomagao nepoznatim osumnjičenima u izvršenju krivičnog dela teškog ubistva, stvarajući uslove i izbegavajući prepreke za izvršenje dela, pa je osumnjičenima bilo lakše da nabave vozilo make Opel Astra, iz kojeg je pucano šest puta u Olivera Ivanovića. Ovo vozilo je bilo bez registarskih tablica sa zatamnjenim prozorima, navodi se u optužnici.
Tuženi D.M. i Z.J. su 16.01.2018, posle ubistva Olivera Ivanovića, odmah otišli na lice mesta, s namerom da uklone, prikriju i učine dokaze beskorisnim, kako bi se sprečila upotreba dokaza.
Ovim radnjama okrivljeni su počinili krivična dela „Zloupotreba službene dužnosti u saizvršilaštvu“ iz člana 422, stav 1 u vezi sa stavom 2, podstav 2.2. u vezi sa članom 31. CCRК-a, kao i „manipulacijom dokazima u saizvršilaštvu“ iz člana 397 stav 1 u vezi sa članom 31 CCRK.
Optuženi Ž.J. je svesno imao u posedu oružje, suprotno važećem zakonu, pa je ono 10.02.2018. tokom pretresa kuće i pomoćnih objekata zaplenjeno. U pitanju je oružje marke TT, C-91769 i 9 kalibra 7,62 mm, koje je okrivljeni posedovao bez dozvole nadležnog organa. Ovim radnjama, pomenuti okrivljeni je izvršio krivično delo “neovlašćeno posedovanje, kontrola ili posedovanje oružja” iz člana 374. stav 1. KZRK.
Kako se navodi, do podnošenja ove optužnice preduzete su brojne procesno-istražne radnje. Saslušano je oko stotinu svedoka, od kojih je 30 saslušao tužilac, a ostale istražitelji slučaja.
Optuženi su saslušavani više puta, dok je protiv dvojice optuženih M.M. i Ž.B. takođe otvorena istraga.
Naglašava se da postoje dokazi da ova organizovana kriminalna grupa ima veliki uticaj u severnom delu Кosova i to pre svega na kosovsku policiju, opštine i preduzeća.
Abeljard Tahiri, bivši ministar pravde Kosova je avgusta 2018. označio je Milana Radoičića, jednog od vodećih funkcionera Srpske liste (političke grupacije koja blisko sarađuje sa Srpskom naprednom strankom predsednika Srbije Aleksandra Vučića) glavnoosumnjičenom osobom za ubistvo Olivera Ivanovića.
Inače, Srpska lista čiji je jedan od predvodnika, na nedavnim prevremenim parlamentarnim kosovskim izborima je osvojila deset mandata.
Đurić: Politički režiran proces
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da “podizanje montiranih prištinskih optužnica protiv grupe ljudi navodno odgovornih za ubistvo Olivera Ivanovića predstavlja nastavak organizovane hajke, s ciljem da se za taj zločin okrivi naš narod na Kosovu i Metohiji i Srbija”.
U pisanoj izjavi Đurić je ocenio da to za krajnji cilj ima slabljenje pozicija Srba u pokrajni i delegitimizaciju srpskih predstavnika koje “albanski separatisti i njihovi sponzori nisu mogli da pobede na prošlim izborima”.
“Priština je do sada, podsetiću, uporno odbijala da sarađuje sa našim pravosudnim organima u istrazi ubistva Olivera Ivanovića i nije želela da odgovara na upite naših državnih organa, ponašajući se sve vreme kao da nešto krije”, naveo je Đurić.
On je dodao da je jasno u kom smeru vode tragovi i izrazio uverenje da ne samo da će se veoma brzo pokazati da je reč o “politički režiranom procesu sa opasnim i mračnim ciljevima”, već da će na videlo isplivati i ko su pravi krivci, odnosno naručioci i izvršioci zločina.
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo u parlamentu Srbije, izjavio je za Glas Amerike da nije u mogućnosti da komentariše optužnicu, jer nije upoznat sa njenim detaljima.
Kako će se Beograd postaviti?
“Kako će Srbija reagovati na informaciju o podizanju optužnice za ubistvo Olivera Ivanovića na Kosovu – pitanje je za predsednika Aleksandra Vučića. Ta reakcija ne zavisi od Marka Đurića (direktora Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije prim. aut)”, izjavio je za Glas Amerike Danijel Server, američki stručnjak za Balkan i profesor vašingtonskog univerziteta Džons Hopkins.
“Kako će Srbija reagovati na informaciju o podizanju optužnice za ubistvo Olivera Ivanovića na Kosovu – pitanje je za @predsednikrs. Ta reakcija ne zavisi od @markodjuric ”, izjavio je za @Otvorenistudio @DanielSerwer
profesor @JohnsHopkins Više https://t.co/9BHX2WC9vN
? pic.twitter.com/24EZXFhO5E— Glas Amerike (@Otvorenistudio) December 2, 2019
Danijel Server aktuelni trenutak vidi kao mogućnost za saradnju dve strane.
“Očekujem da će se Aleksandar Vučić žaliti, ali se nadam da se neće isprečiti napretku procesa i da će sarađivati u pronalaženju preostale tri osobe za kojima je rapisana poternica. I shvatiti da nema drugog načina da se ta stvar okonča. U nadležnosti Kosova je da primenjuje zakon na svojoj teritoriji, a za Srbiju isto važi na njenoj teritoriji”, rekao je Server.
Potez kosovskih vlasti Saši Đorđeviću, iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, potvrda je aktivnijeg pristupa zvanične Prištine istrazi ubistva Olivera Ivanovića. Đorđević za Glas Amerike ukazuje da je pravosuđe Srbije mnogo pasivnije tretiralo čitav slučaj u odnosu na kosovsko.
„Ranije su zbog sumnje na povezanost sa tim slučajem uhapsili nekoliko policijskih službenika. Najavili su optužnice koje su sada, kako vidimo, i podignute. Nasuprot tome u Srbiji nisu sprovođenje takve aktivnosti pravosudnih organa, kako tužilaštva tako i policije. Nakon ubistva na samom početku govorilo se da se vodi nekakav postupak u vezi sa terorizmom. Međutim, pravosudni organi Srbije nakon toga nisu objavljivali da se nešto povodom toga konkretno i učinilo“, ukazuje Saša Đorđević.
On upozorava i da se eventualnim rezultatima i saradnji Srbije i Kosova isprečila i politizacija slučaja.
„Bio je obojen političkom retorikom i narativom u kom jedna strana okrivljuje drugu, dok profesionalci u tužilaštvu i policiji nisu imali prostora da se bave tim poslom. Uprkos tome, kosovsko tužilaštvo bilo je mnogo vidljivije u javnosti. Tužilac koji vodi istragu na Kosovu davao je izjave za različite beogradske medije – dok na primer tužilaštvo u Srbiji o tome ćutalo. Na početku je bilo dobrih koraka – održana su tri sastanka predstavnika pravosudnih i policijskih organa u Beogradu i Prištini, poredstvom Misije Evropske unije na Kosovu. Međutim, u avgustu prošle godine stalo sa tim – kada je politički naboj počeo da utiče na slučaj“, podseća Đorđević.
Slučaj ubistva jednog od političkih predstavnika Srba sa Kosova Olivera Ivanoivića mogao bi biti prvi u nizu prioriteta novih kosovskih vlasti, nakon oktobarskih vanrednih kosovskih izbora, mišljenja je Sonja Biserko, predstavnica Helsinškog odbora za ljudska prava.
Biserko, u izjavi za Glas Amerike, kaže da očekuje da će zvaničnici pokušati da opstruira i obesmisli optužnicu – bacajući odgovornost na albansku stranu.
“Mislim da je veoma važno da je ta optužnica podignuta. Verovatno je do nje došlo ubrzanim postupkom zbog očekivanja nove vlasti koja je najavila obračun sa svim vrstama kriminala – pa i ubrzavanje tog procesa koji se odnosi na Olivera Ivanovića. Imena nisu poznata, ali koliko sam shvatila, do sada nijedan građanin srpske nacionalnosti nije uperio prst na Albanca. Što će reći da se kolektivno misli da je ubistvo naručeno sa ove strane – naše. U tom smislu to je više nego jasno“, kaže Biserko.
To je, kaže Biserko, i dodatno opterećenje za blokirani dijalog Srbije i Kosova – čiji je očekivani rezultat normalizacija odnosa i napredak na putu ka Evropskoj uniji i NATO – što je težnja koju Kosovo ne taji.
„Proces pregovora Beograda i Prištine momentalno ne postoji. Potrebni su novi okviri tog procesa, jer su Albanci najavili da će insistirati na reciprocitetu. Što znači da će tražiti da albanska vozila prelaze granicu bez menjanja tablica i ostalog što tom prilikom traže srpske vlasti. Ne može se govoriti o dijalogu koji je blokiran više od godinu dana. Format tih razgovora promenjen je kada je uveden dijalog o podeli – koja je u međuvremenu, za sada, povučena sa dnevnog reda. Teško je reći da li će ta tema biti aktuelizovana“, ukazuje Biserko.
Neuspele potrage
Milan Radoičić je nedostupan kosovskim vlastima od novembra 2018. i neuspelog pokušaja privođenja, zbog sumnje na povezanost sa ubistvom Olivera Ivanovića, kada ga policija nije pronašla na adresi stanovanja u severnoj Mitrovici. U Srbiji se povremeno pojavljuje na političkim skupovima koji okupljajupredstavnike Srba sa Kosova, kojima neretko prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Za aktuelnog potpredsednika Srpske liste u javnosti Srbije se prvi put čulo 2011. godine kada je protiv njega, pred Specijalnim sudom u Beogradu, podignuta optužnica za prisvajanje 32 kamiona kompanije Hipo Alpe Adria Lizinga. Na optužnici se tada našao i Zvonko Veselinović, koga je KFOR označio kao jednog od organizatora nereda i podizanja barikada, na severu Kosova 2011.
Obojica su pravosnažno, pred Specijalnim sudom, oslobođeni optužbi 2016. godine.
Kosovski specijalni tužilac Sulj Hodža je u novembru 2018. godine potvrdio da kosovske vlasti Radoičića traže zbog sumnje na povezanost sa ubistvom Olivera Ivanovića. U danima nakon neuspešne policijske portage za njim oglasio se saopštenjem u kom je naveo da sa ubijenim Ivanovićem nije bio prijatelj, ali da nije ni nije ubica.
MUP Srbije je u istom mesecu saopštio da je u vezi sa tim slučajem Radoičić dao izjavu po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal Srbije. Inače, Radoičić je bio prisutan na sastanku predstavnika Srba sa Kosova i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, održanom februara 2018. u Beogradu. Sam Vučić je još 2017. pohvalno govorio o njemu, dok je aktuelni kosovski premijer Ramuš Haradinaj nekoliko puta potvrđivao komunikaciju sa njim – kao i zajedničke susrete njih dvojice sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem.
Haradinaj je Radoičića opisivao kao čoveka sa autoritetom na severu Kosova. Ubijeni Oliver Ivanović ga je, u intervjuu za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN), opisao kao ključnu figuru i osobu koja stvarno ima moć na severu Kosova.
Takođe, kako je objavio portal Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), Radojičić i Veselinović, prisustvovali su junskom obeležavanju godišnjice štampanja tabloida Informer, koji gaji bliske veze sa vlastima Srbije. Među gostima su bili i premijerka Srbije Ana Brnabić, kao i ministar rudarstva Aleksandar Antić.
Članak je prenet sa portala Glas Amerike.
