Intervju: Hrvatski poslanik u borbi protiv etničke mržnje

12. November 2019.
Kada je Jure Zubčić, poslanik u skupštini grada Zadra, naišao na antisrpski grafit u svom gradu, odlučio je da krene u akciju.
jure-zubcic6-e1573546696892
Jure Zubčić. Fotografija Jure Zubčića preneta je sa portala Balkan Insight

Piše: Anja Vladisavljević, Balkan Insight

Jure Zubčić, dvadesetdevetogodišnji poslanik u zadarskoj skupštini, postao je poznat javnosti kada je antisrpski grafit „ubi Srbina” promenio u „poljubi Srbina”.

Iako je protiv njega anonimna osoba podnela krivičnu prijavu, on smatra da njegovi postupci pozitivno utiču na društvo.

„Sada policija u Zadru, nakon moje dve prepravke grafita, zapravo nalaže opštinskim službenicima da ih prekreče. Smatram da je to napredak“, kaže za BIRN ovaj mladi poslanik Socijaldemokratske partije (SDP).

„Kolege iz mog odborničkog kluba to nikada ne bi uradile, ali podržavaju me, jer razumeju poruku”, naglašava Zubčić.

Ipak, on veruje da drugi poslanici u Zadru, uglavnom iz vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), verovatno misle da su njegovi postupci glupi.

„Ali ja ne mislim (da je to glupo) jer sam našao način da pošaljem poruku i naterao institucije da rade ono što bi trebalo”, dodaje on.

Anonimna prijava

Grafit „Ubi Srbina” Zubčić je promenio u „Poljubi Srbina“. Foto: Jure Zubčić

Kada je u decembru 2018. godine, Zubčić prvi put izmenio antisrpski grafit, otišao je u policiju i objasnio situaciju. Ovaj razgovor je prošao dobro.

„Bili su zaista korektni. Nisam imao problema sa policijom, ali (kasnije) sam dobio anonimnu krivičnu prijavu“, rekao je Zubčić.

„Anonimna osoba me je prijavila zbog dva krivična dela. Jedno je uništavanje tuđe imovine, a drugo, parafraziraću jer ovde nemam dokument, uvreda zbog obmanjivanja javnosti da su pripadnici hrvatske javnosti ksenofobični“, naglašava on.

Zubčić dodaje da nije razgovarao sa medijima o svom prvom neformalnom razgovoru sa policijom, jer su se prema njemu tada korektno ponašali. Ipak, nakon drugog razgovora, do koga je došlo zbog anonimnih prijava, razgovarao je sa novinarima kako bi pozvao podnosioca prijave da javno istupi i porazgovara sa njim u vezi sa ovim pitanjem.

„Ako neko smatra da sam počinio zločin, neka se suoči sa argumentima, bez ljutnje, mržnje, bez netrpeljivosti”, objašnjava Zubčić.

Podnosilac prijave nije ga kontaktirao, a on pretpostavlja da je slučaj odbačen.

Zubčić podseća na slučaj čoveka koji je ispisao srp i čekić na spomeniku bivšem hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu, koji je uhapšen i kome se sada sudi. On smatra da je ovaj incident pokazatelj da u Hrvatskoj postoje dvostruki standardi.

„Imamo situaciju da poliija odmah reaguje kada je u pitanju uništavanje spomenika prvom hrvatskom predsjedniku, ali ne reaguje na govor mržnje u Zadru, sve dok čitava priča nije izašla u javnost”, kaže on.

„Slabe reakcije” na zločine iz mržnje

Fotografija Jure Zubčića

Srpsko narodno vijeće (SNV), koje zastupa interese srpske manjine u Hrvatskoj, u svom godišnjem biltenu „Historijski revizionizam, govor mržnje i nasilje prema Srbima u 2018. godini” objavljenom u maju ove godine, beleži da je 2018. bilo 33 grafita i znakova koji predstavljaju govor mržnje ili etničku netrpeljivost. Takvih incidenata je 2017. godine bilo 35, 2016. su zabeležena 24 slučaja, dok je broj slučajeva 2015. godine bio 14.

Tenzije između hrvatske većine i srpske manjine koje postoje od rata vođenog između hrvatskih snaga sa jedne strane i snaga Jugoslovenske narodne armije i pobunjenih hrvatskih Srba sa druge, vidljive su i danas. Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope (EKRI) je 2018. godine. takođe upozorila da je govor mržnje prema Srbima sve prisutniji.

Ovog leta se u Hrvatskoj desilo nekoliko nasilnih incidenata. Poslednja dva su bila u kafićima u selima Uzdolje i Đevrske u kojima su hrvatski Srbi gledali utakmicu Crvene Zvezde. Maskirana lica su lakše povredila pet ljudi (među njima je bilo i jedno maloletno lice).

Na pitanje da li je netolerancija prema etničkim manjinama u Hrvatskoj dosegla vrhunac, Zubčić kaže da se „iskreno nada da jeste”, ali se ipak „boji da to možda nije tako”.

„Bojim se jer vidim slabe ili nikakve reakcije pravosuđa (na takve zločine)”, ističe on.

Zubčić je svestan da netolerancija prema drugim nacionalnostima nije samo hrvatski problem. O tome je govorio i na srpskom javnom servisu RTS 2. novembra, kada je, kako je rekao, jedan deo njegovog intervjua isečen. On navodi da je isečen deo u kome je rekao da je u interesu vladajućeg HDZ-a u Hrvatskoj i vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Srbiji da se u domaćim medijima raspiruje mržnja.

Kada je u pitanju njegov rodni grad, Zadar, on ističe da je bilo nekoliko slučajeva govora mržnje i nasilja.

„Postoji ta manjina, želim u to verovati, koja ne samo što ispisuje (antisrpske) grafite, nego ih i uzvikuje na (sportskim) utakmicama ili na raznim javnim događajima”, ističe on.

Ipak Zubčić dodaje: „S druge strane, rekao bih da, što se tiče većine, ta netolerancija ne postoji. Ne svi, ali velika većina (ne mrzi ljude nacionalnosti)“.

Članak je prenet sa portala Balkan Insight.

Click