Dok se u Srbiji nižu najstrašnija, nezapamćeno svirepa ubistva, dok kriminal i korupcija proždiru svaku instituciju, a iz oronulih bolnica stižu izveštaji koji izgledaju kao svesno treniranje granica ljudske izdržljivosti, Osnovni sud u Pančevu i ova država ima veće brige.

Mnogi se pitaju otkud ja, lekar pulmolog, u sudnici na svakom ročištu jednog maratonskog sudskog procesa. Odgovor je jednostavan, ljudski i prijateljski. Unutra sam jer je njegova majka, naša draga gospođa Zita, mudro osetila da je za Andreja bolje i lakše da u toj "strašnoj" sudnici sedim ja, a ne ona, a Andrej se sa tim složio. I dok novinari, kada se uopšte i pojave, uglavnom čekaju ispred zgrade, u parku, da bi uzeli brze faktografske izjave od advokata, ja provodim ta tri ili četiri sata unutra. Slušam ono što se prećutkuje, beležim detalje i prenosim ih javnosti, našim zboranima i sugrađanima. Jer neko mora da svedoči o tome kako sistem pokušava da slomi jednog divnog mladića iz našeg komšiluka.