Ekonomija i tehnologija: Koga pogađa kriza u IT sektoru u Srbiji i kako iz nje izaći

Tokom septembra, oktobra i novembra prošle godine bilo ih je „i petnaestak na mesečnom nivou”, priča 31-godišnji stručnjak za testiranje aplikacija za BBC na srpskom.

„Onda sam u decembru, januaru, februaru i martu dobio možda isto toliko ukupno za četiri meseca”, dodaje Đurović, koji radi u beogradskom predstavništvu nemačke tehnološke kompanije SAP.

Otkada je, posle Amerike i Zapadne Evrope, kriza u sektoru informacionih tehnologija stigla i u Srbiju, ovaj stručnjak primetio je da su „mnoge stvari drugačije”.

„Primetan je trend da velike firme otpuštaju dosta ljudi – SAP je na globalnom nivou otpustio oko pet odsto, a u Srbiji je od oko 200 zaposlenih otišlo četvoro ili petoro”, opisuje on.

Međutim, Stefan nema strah od gubitka posla, a to nije primetio ni kod većine kolega.

„Ne najavljuju nova otpuštanja i meni se čini da će biti sve bolje, plate su i dalje odlične i rastu, a nije tako loš momenat ni za napredovanje i nove poslove, samo možda mora malo više da se potraži”, smatra on.

Oko 160.000 radnika u tehnološkim kompanijama širom sveta ostalo je bez posla tokom 2022, a tokom nepunih pet meseci ove godine ta brojka je nadmašena i prevazilazi 198.000, pokazuju podaci sajta Layoffs.fyi.

Podaci koje je prikupila platforma Hello World, posrednika u zapošljavanju u IT sektoru u Srbiji, pokazuju da je ukupna potražnja za stručnim kadrovima i u toj zemlji manja nego prethodnih godina.

„U prvom kvartalu ove godine smo imali čak 50 odsto manje oglasa nego u istom periodu prošle godine, a samo tokom aprila smo imali 755 oglasa na sajtu, što je od 50 do 60 odsto manje nego u istom mesecu prethodne godine”, kaže portparol platforme Marko Vučetić za BBC na srpskom.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) tokom prva tri meseca ove godine imali su 118 prijavljenih potreba za zapošljavanjem računarskih tehničara, što je jedan manje u odnosu na isti period 2022.

Broj traženih informatičara i statističara značajno je skočio u istom periodu – sa 978 na 10.792, ali je on ipak bio manji nego u četvrtom tromesečju prošle godine (13.053), navode iz ove institucije za BBC na srpskom.

Iz NZS naglašavaju i da poslodavci nemaju obavezu da slobodne pozicije prijave službi, kao i da prijavljene potrebe za zapošljavanjem „ne oslikavaju pravo stanje stvari na tržištu rada, jer se profili iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija učestalo zapošljavaju preko specijalizovanih sajtova i društvenih mreža”.

Ekonomistkinja Dijana Štrbac, stručnjakinja za ekonomiju inovacija, uzroke trenutne situacije u IT sektoru u Srbiji prevashodno vidi u „prelivanju globalnih kretanja, ekonomskog pada i inflacije usled rata u Ukrajini i toga što se privreda još nije potpuno oporavila od efekata pandemije korona virusa”.

„Firmama je zaduživanje postalo skuplje i odlučile su da umanje ekspanziju, dok inflacija smanjuje potražnju za svim proizvodima i uslugama, gde spadaju i one iz IT sektora, pa verujem da je ovo više period stagnacije, nego pada.”

Dodaje da globalni trendovi ni u narednom periodu neće zaobići Srbiju, ali ne očekuje duboku i dugotrajnu krizu, pojašnjava naučna saradnica Instituta ekonomskih nauka (IEN) za BBC na srpskom.

Tokom rada u IT sektoru koji traje duže od decenije, 38-godišnji Marko, koji nije želeo da otkrije prezime, pamti samo periode rasta u ovoj industriji, a oni su posebno bili uočljivi u „prethodnih sedam ili osam godina”.

On radi kao senior developer, kako se stručno nazivaju programeri sa većim znanjem i iskustvom.

Više od četiri godine zaposlen je u outsourcing (autsorsing – spoljni saradnici) kompaniji u Beogradu, odnosno predstavništvu velike međunarodne tehnološke firme.

Ali, krajem prethodne godine pojavile su se „neke naznake da neki projekti neće biti obnovljeni”, priseća se on u razgovoru za BBC na srpskom.

„Kako radim u velikoj firmi, niko tada nije mnogo brinuo – verovali smo da ćemo možda biti malo na klupi i da će naleteti neki novi projekat.

„To se i obistinilo pred sam kraj godine i dosta projekata nije obnovljeno, pa je i dosta ljudi otišlo na benč (klupu)”, prepričava.

U IT sektoru, boravak na „benču”, što na srpskom znači klupa, predstavlja zadržavanje zaposlenja za radnike koji trenutno nemaju projekat na kojem rade.

Marko je u prvim mesecima ove godine kod dela kolega počeo da primećuje strah od neizvesnosti u novonastaloj situaciji, pre svega kod onih „koji nisu seniori i kod onih koji nemaju veštine koje se vrednuju na tržištu”, kaže.

„Bilo je i otpuštanja ljudi u mojoj firmi, kao i u gotovo svakoj većoj ili srednjoj autsors kompaniji.”

Dodaje da je sada u Srbiji malo teže pronaći posao, firme su krenule da „seku” projekte koji im ne donose mnogo, manje se investira u inovacije i unapređenja postojećih proizvoda, a ulaže se samo u one stvari koje su neophodne da bi sistem funkcionisao.

Ipak, zbog činjenice da spada među iskusnije i one sa većim znanjem u njegovoj firmi, Marko se ne plaši.

„Odmah su me smestili na nov projekat, vidim da i dalje ima ponuda za seniore na tržištu, iako možda ne možeš da biraš kao nekada i nećeš moći baš da uzmeš onoliki novac kao ranije.

„Sa druge strane, juniorima i ljudima koji izlaze sa fakulteta je katastrofa, mediorima (stručnjacima srednjeg nivoa znanja i iskustva) tu i tamo, imaće veću konkurenciju za manje oglasa”, priča ovaj stručnjak.

Otpuštanja je bilo i u beogradskom ogranku nemačke kompanije SAP, u kojoj je zaposlen Stefan Đurović.

On naglašava da je u razgovorima sa kolegama saznao da do toga dolazi prevashodno u većim kompanijama, dok manje za sada uspevaju da zadrže radnike.

Stefan poznaje i „solidan broj ljudi koji su ‘benčovani'”.

„Imam nekoliko drugara koji su se zaposlili u firmi zbog određenih projekata koji su potom propali i po nekoliko meseci su bukvalno sedeli bez konkretnog posla i bili su plaćeni.

„Potom su im rekli da ne mogu da im nađu posao i da imaju još nekoliko plaćenih meseci da nađu drugi”, opisuje 31-godišnjak.

Marko Vučetić iz platforme Hello World ističe da je „bilo očekivano” da velike strane kompanije u Srbiji počnu da otpuštaju radnike pošto su tim putem krenule i firme u svetu.

„Ipak, moram da naglasim da ih kod nas nije bilo mnogo”, ističe on.

Kada su u pitanju različiti stručnjaci u okviru sektora, poput programera, testera softvera, sistemskih administratora i drugih, Vučetić naglašava da „nema pravila” u načinu na koji ih je kriza pogodila.

„Kompanije u IT sektoru u Srbiji se dele na autsorsing kompanije, koje su deo velikih stranih firmi, i one koje imaju sopstveni proizvod – prve zavise od velikih klijenata sa američkog i evropskog tržišta i teže se nose sa krizom, dok one koje imaju proizvod lakše prolaze kroz nju”, jasan je Vučetić.

I Dijana Štrbac je saglasna da je u kriznom periodu „izuzetno značajno” imati sopstveni proizvod.

„I teorija i praksa su pokazale da takve firme imaju snažniju poziciju na tržištu, stabilniju domaću i inostranu tražnju i mogućnost prilagođavanja ovakvim promenama.”

Procenjuje da će firme sa sopstvenim proizvodom nastaviti rast, dok će autosorsing firme imati većih problema jer su zavisne od globalnih kretanja i partnera u inostranstvu.

Među tehnološkim kompanijama u Srbiji koji imaju sopstveni proizvod i plasiraju ga na domaće i strano tržište je i većina iz oblasti igara.

Gejming industrija je širom sveta „poznata po otpornosti” na krize, čak i u periodu kada nije bila razvijena u Srbiji, kaže Kristina Janković, izvršna menadžerka asocijacije, za BBC na srpskom.

„Ni tokom pandemije nismo videli odlaske kompanija, gašenje studija, smanjenje broja novih, malih, nezavisnih firmi, nismo kao asocijacija imali pad članova, već naprotiv.”

Otpuštanje nije bilo ni tokom aktuelne krize, čak i nedostaju kadrovi, dodaje.

Zbog specifičnih projekata, koji iziskuju rad većeg broja stručnjaka različitih profila, kompanije se retko odlučuju za otpuštanje radnika, objašnjava ona.

U kompaniji sa, na primer, 80 zaposlenih imate i dizajnere i developere i kadrovsku službu i marketing, ljude koji pišu priče za igre i dizajnere zvuka, navodi.

„Ne možete da priuštite da izgubite ljude, svaki kreativac je bitan, za razliku od tehnološke kompanije sa 500 programera koja može da otpusti nekoliko njih i da se to ne oseti previše”, kaže Janković.

Uprkos tome, u SGA su primetili „mali pad” u zapošljavanju novih kadrova.

„Na sajtu imamo odeljak sa otvorenim pozicijama u gejmingu u Srbiji i pouzdano znamo da će ove godine biti otvoreno 330 novih, za razliku od prošlogodišnjih 450.

„I 330 je veliki broj u odnosu na ukupno 2.500 trenutno zaposlenih i sigurna sam da neće ni sve te pozicije biti popunjene zbog teškog pronalaska adekvatnog kadra”, pojašnjava Janković.

Nešto manju potražnju bi najviše mogli da osete početnici, jer se većina velikih kompanija „usredsredila na potragu za seniorima i mediorima”, dodaje.

Najveće svetske tehnološke kompanije su krajem 2022. i početkom 2023. rešile da otpuste veliki broj radnika, što je bio jasan signal da tržište informaciono-komunikacionih tehnologija prolazi kroz krizu.

Krizi je doprineo i kolaps Banke Silicijumske doline u Kaliforniji, koja je bila vodeći zajmodavac tehnoloških kompanija u ovom delu Amerike, gde ih posluje veliki broj.

Bilo je „očekivano” da se problemi iz Amerike preliju i na srpsko tržište, smatra Marko Vučetić iz platforme Hello World.

On, međutim, uočava povoljnosti kompanija koje posluju u Srbiji u odnosu na američke.

„U Srbiji su kompanije imale dovoljno vremena da vide šta se dešava u Americi, da izvuku zaključke i na osnovu toga prave strategije.

Smatra da su srpske kompanije spremne dočekale krizu, ali ističe i neke otežavajuće okolnosti za domaći IT sektor.

„Nije dobro što firme neće moći dugo da drže programere na ‘benču’.

„Ranije je jako teško bilo doći do programera, pa su veće kompanije upravo zbog tog deficita zapošljavale šakom i kapom”, opisuje.

Ekonomistkinja Dijana Štrbac napominje da ova situacija „nije održiva na duže, jer firme neće moći da izdrže finansijski pritisak”.

Ipak, aktuelno usporavanje tehnološkog sektora u Srbiji vidi kao „trenutna kretanja”.

„U pet godina, između 2018. i 2022, izvoz IT usluga iz Srbije premašio je milijardu evra na godišnjem nivou, a prošle godine je rast bio naročito veliki i tada je izvoz bio 2,6 milijardi evra.

Veliki broj IT stručnjaka doselio se u Srbiju iz Rusije i Ukrajine posle početka rata, a neki su otvorili kompanije.

Tokom istog perioda zemlju je napustilo 144.895 državljana Ukrajine i 263.577 ruskih državljana, a privremeni boravak u Srbiji odobren je za 23.804 državljana Rusije i 706 Ukrajinaca, dodali su.

U novembru 2022. bilo je više od 2.000 novoosnovanih firmi u Srbiji u vlasništvu ruskih državljana, nastalih od početka rata, a čak dve trećine njih poslovalo je u IT sektoru, prenela je Radio-televizija Srbije.

Ovaj priliv radne snage i preduzetnika u IT sektoru „imao je uticaj na tržište, ali ne i na samu krizu”, smatra Marko Vučetić.

„Moramo da budemo svesni da su u Srbiju stigli ozbiljni stručnjaci i ozbiljne kompanije poput Jandeksa, Luksofta i Ipama.”

Dolaskom giganata, Srbija je „dobila prostor za razvoj i nove tehnologije, ali i naših stručnjaka, i ne bih ih smatrao jednim od uzroka krize”, dodaje Vučetić.

Promene u „ekosistemu IT sektora” usled doseljavanja stranih stručnjaka primećuje i ekonomistkinja Dijana Štrbac, ali naglašava da „još nema podataka koji bi mogli da ukažu da je to uticalo na krizu”.

Rat u Ukrajini za neke IT stručnjake mogao bi da donese i boljitak zbog činjenice da sa nekim kolegama iz tih zemalja više neće morati da se takmiče na tržištu rada, smatra Marko, senior developer sa više od 10 godina iskustva.

„Ukrajinci su imali dosta jeftiniji radni sat od nas, njihovi programeri paušalci ne plaćaju tolike poreze i bili su nam prilično konkurentni”, opisuje on.

Situacija u tehnološkom sektoru je „krajnje neizvesna” u Srbiji i svetu i teško je prognozirati kada će se kriza završiti, a tržište stabilizovati, smatra Marko Vučetić, portparol platforme Hello World.

„Rat u Ukrajini je ključni faktor kada govorimo o izlasku iz krize, a njegovo okončanje bi bio jedan od načina da je brže i lakše prebrodimo”, dodaje.

Ukazuje i da je „neočekivanom i neverovatno visokom eksponencijalnom rastu”, koji je ovaj sektor u Srbiji beležio prethodnih godina, morao doći kraj.

Stope rasta iz prethodnih godina ne očekuje ni Marko, senior developer.

„Mislim da će se krajem fiskalne godine, na leto, tržište ipak konsolidovati – očekujem da će kompanije širom sveta izdvojiti sredstva za nove proizvode, ali ne u meri kako je bilo nekada”, ocenjuje on.

Ekonomistkinja Dijana Štrbac smatra da je u inovacijama i novim tehnologijama ključ izlaska iz krize.

„Osnovni odgovor na krizu mogu da predstavljaju inovacije, razvoj novih poslovnih modela i unapređenje postojećih, kako bi firme postale konkurentnije na tržištu u novonastalim okolnostima”, ističe.

Ona naglašava i da su informacione tehnologije u savremenom svetu neophodne mnogim granama privrede, zbog čega postoje ograničenja u padu potražnje čak i u kriznim vremenima.

„One su po prirodi horizontalne – primenjive u svim vertikalnim privrednim delatnostima i uvek će postojati tražnja”, pojašnjava.

Za 31-godišnjeg Stefana Đurovića ovo je prva kriza sa kojom se suočila industrija u kojoj radi.

Uprkos tome, „ne oseća” da je loš trenutak za napredovanje u karijeri i potragu za novim prilikama.

„Pre je potražnja bila nenormalna. U kojoj još profesiji možeš da dobiješ 15 ponuda mesečno?”, zaključuje 31-godišnjak.