Priredio: Aleksandar Žič, Nova ekonomija
Kipar, ostrvo na koje je iz penušavih talasa Mediterana izronila Afrodita, zahvaljujući niskobudžetnim letovima iz Beograda postalo je prava atrakcija. Dakle letimo na još jedno od omiljenih mesta na turističkim mapama koje smo mi Srbi u zimskom periodu označili uz Tajland, Egipat, Maltu, Maldive, Zanzibar… Kad je postalo izvesno da ću ipak videti tu prapostojbinu boginje Afrodite, počeo sam uporno da pretražujem internet jer – sedam dana je premalo da se vidi sve što čovek naumi, ali…
Ne može ni da se zamisli koliko je kiparskih čari u vansezonskim mesecima, na temperaturi od oko 20 stepeni. Raj za Ruse, ali i za ostale hrabrije turiste, koje zatičemo kako se kupaju na Olimpion plaži, kojom se u Limasolu završava Promenada Molos sva u palmama. Zimskom suncu nisu odoleli ni Nemci, Šveđani i Bugari s kojima smo se na ležaljkama Navarije sunčali uz bazene okružene narandžama i limunovima. Mi smo, dakle, na ostrvusa više od 340 sunčanih dana u godini…
Nas Srbe sama pomisao na Kipar asocira prvenstveno na one naše čuvene, iznete i nestale „kiparske pare“ za kojima su se neki nakon pada Miloševića dali u potragu u stilu Indijane Džonsa. Druge podseća na period nekih srpskih ambasadorovanja koja su se svela na šank i pijančenje, uz glavnu ceremoniju dočekivanja tajkunskog sina i estradne pevačice. Kad smo već kod estrade, Kipar je privukao i „srpsku majku“ da kupi kuću na ovom ostrvu, koje je očito postalo utočište i našim lovatorima, ali i brojnim Srbima koji su krenuli u talas iseljavanja 90-ih i nastavili do danas. Kažu da su ovde našli pristojno podneblje za rad i život.
POZITIVNA ENERGIJA IZ „POLAKO“
Sleteli smo na aerodrom u Larnaki, na treće po veličini ostrvo u Mediteranu bogato rajskim peščanim plažama od kojih je čak 63 ima „plavu zastavu“. Hotelski vozač, koji nas je dovezao do odredišta u Limasolu, uvodi nas u još jednu priču o izuzetno gostoljubivim ostrvljanima. Život na Kipru je, najkraće rečeno, opušten, bez gužve i jurnjave. Meštani razgovor počinju rečima „siga, siga“, što znači polako i opušteno. Prosto je neverovatna pozitivna energija koja isijava na svakom koraku: u Larnaki, Limasolu, Pafosu, Nikoziji, na vrhovima Trodosa.
Jedno od obeležja Larnake je šetalište i duga peščana plaža Finikudes, koja se proteže od Trga Evropa do stare tvrđave u kojoj je smešten muzej. Ukoliko ste odseli u nekom drugom gradu Kipra, bus staje tačno na Finikudesu i najjeftinije je prevozno sredstvo. Nismo uzeli rentakar, jer se i ovde vozi kao u Engleskoj, što je još jedan podsetnik na nekadašnji britanski kolonijalizam, koji je okončan građanskim ratom, invazijom Turske, podelama….
Pogled na zatvorenu džamiju Kebir u centru Larnake, jednu od prvih sagrađenih u 16.veku s dolaskom Turaka, podsetio nas je da smo u zemlji „zamrznutog konflikta“. I to unutar Evrope i EU, a za koji srpski „stručnjaci“, kad govore o rešavanju pitanja Kosova i Metohije, tvrde da ne postoji nigde u svetu. No, tek s odlaskom u Nikoziju imamo pravu sliku podeljenog, ili kako ovdašnji Grci kažu, okupiranog dela Kipra.
U Larnaki šetnja Finikudesom direktno vodi do kapija utvrđenja za koje se pretpostavlja da je izgrađeno u 14. veku kako bi se zaštitila gradska luka. Trista godina kasnije obnavljaju ga Turci, a u prvim godinama britanske vladavine korišćeno je i kao zatvor. Danas je u tvrđavi, s koje puca pogled na Mediteran i ceo grad, smešten muzej srednjeg veka,a u sredini je čarobni vrt.
Posebno mesto u gradu starih zdanja, restorana, prodavnica, zlatara, pa i raznih pozorišnih scena, zauzima Crkva Svetog Lazara. Na istoimenom trgu je veliki red, jer je veličanstveni kameni hram podignut u 9.veku otvoren za posetioce samo dva sata posle podne. Pod kolonadom stubova vernici i turisti iz svih krajeva sveta strpljivo čekaju da sveštenik i đakon otključaju hram. Sveti Lazar je svedok Isusovog najvećeg čuda – vaskrsnuća iz mrtvih. Prognan iz Jerusalima nakon Hristovog vaskrsnuća došao je na Kipar, gde je živeo 30 godina. Njegov grob u katakombama pod crkvom pronađen je 890. godine, a na istom je pisalo: Lazar, Hristov prijatelj.
KVART GDE „KUĆA ČASTI“
Laiki Gitonja je tradicionalna gradska četvrt u kojoj su kafići, barovi i pabovi, kao i radionice tradicionalnih zanimanja. Proteže se između Crkve Svetog Lazara i plaže Mekenzi, odnosno ulice Piale Pasa prepune restorana. To je zapravo nastavak promenade Finikudes koja je zahvaljujući brojnim sadržajima, palmama i šumu talasa, idealno mesto kako za dnevne šetnje, tako i za večernje izlaske.
Sve zapravo počinje Trgom Evropa, poznatim po nizu kolonijalnih kuća iz 18. veka, a nastavlja se hotelima i bezbrojnim restoranima koji, uz muziku, nude morske i razne grčke specijalitete. Uobičajeno je da vas vlasnik ili menadžer na kraju ponudi desertom, kafom ili pićem koje „časti kuća“. Nemojte svakako odbiti ono što karakteriše ovaj kraj, liker od mandarine.
U ovaj grad mnogi dođu prvenstveno da bi posetili Slano jezero, svratište hiljada roze flamingosa i preko 85 vrsta vodenih ptica od novembra do marta. U ranu zoru igra s flamingosima je prava atrakcija. Pešačka staza uz jezero vodi do džamije Sultan Teke okružene vrtovima, uz koju sam video najviše mačaka na jednom mestu. Kipar je inače ostrvo poznato po mačkama koje se slobodno kreću svuda, pa čak i kroz hotelske restorane.
Sve je podređeno turizmu, i u Pafosu, koji je za vreme antičke Grčke i Rima bio glavni grad Kipra.Veruje se da je rodno mesto boginje Afrodite,a upravo je istrajna moć njenog imena obezbedila Pafosu titulu evropske prestonice kulture 2017. godine i stavila ga na Listu svetske baštine. Do danas su sačuvani ostaci prelepog Afroditinog hrama starog više od 3.200 godina, gde su, prema drevnom predanju, device gubile nevinost sa prvim strancem koji bi naišao. Posle ljubavnog čina muškarci su bili dužni da im pod noge bace novčiće kako bi se u njima probudila boginja.
Turistima su veoma zanimljive i Afroditine stene. Do plaže Petra tou Romiou, na kojoj je boginja 1.200 godina pre Hrista izašla iz morske pene, dolazi se uskim podzemnim tunelom. Hridi i uzburkano penušavo more iz kojeg je jednom izronila boginja ljubavi, plodnosti i lepote, dovoljni su da zagolicaju maštu i Kipru donesu naziv Afroditino ostrvo. Kažu da kupanje na ovom mestu podmlađuje najmanje deset godina, što je svakako atrakcija za turiste. U zimske dane i nije baš voda za kupanje, ali su se svi obilato umivali i prskali morskom vodom. U jednom delu plaže veliki žbun pun ljubavnih poruka, na kamenju ispisane slične… i na srpskom, naravno. Pred odlazak u prodavnici suvenira biram magnet da ne zaboravim Afroditu. Taman da zakoračim napolje kad prodavačica uzviku: Siga, siga.. Pogledam šta sam skrivio, a ona mi pokazuje neku flašicu. Kako da odem, pita me, a da ne kupim Afroditin eliksir ljubavi. Uzeh par flašica. Da se nađe, ako neko od poznatih zapadne u „ljubavni bedak“.
KRALJEVSKE GROBNICE BEZ KRALJEVA
U blizini Pafosa nalaze se i Adonisova kupatila i vodopadi. Veruje se da je bog žita, smrti i ponovnog rođenja na tom mestu upoznao svoju ljubavnicu Afroditu i da su Adonisova kupatila bila njihovo omiljeno mesto za sastanak. Pafos je definitivno najslikovitije mesto na obali Kipra sa nezaboravnim zalascima sunca. Kato Pafos, južni deo grada smešten na obali, pravi je turistički centar. Duž šetališta nalaze se gradska plaža, luka, autobuska stanica i tvrđava iz 16. veka, u kojoj se održavaju koncerti i kulturni festivali na otvorenom.
Na brdu iznad je Arheološki park, jedno od najvažnijih i najvećih nalazišta na Kipru, koje se od 1980. godine nalazi pod zaštitom Uneska. Sastoji se iz četiri ogromne rimske vile (kuće Dionisija, Tezusa, Eona i Orfeja), amfiteatra, agore (Forum), teatra, Odeona, svetionika, katakombi, kupatila, bazilike, crkve… Podovi vila pokriveni su spektakularnim mozaicima, od kojih neki prikazuju kako se bogovi i smrtnici napijaju do besvesti, što govori da je Kipar bio ekstremno bogato i hedonističko ostrvo.
Uz mitološke, ovde teku i one stvarne priče. Od velike peščane plaže Lare, na kojoj kornjače (careta careta) tokom maja polažu svoja jaja, put vodi pored svetionika, amfiteatra i dalje, kroz Tombs of The Kings. Monumentalne podzemne Kraljevske grobnice isklesane su od čvrstog kamena i nemaju nikakve veze sa kraljevima, iako im ime tako sugeriše. Jedino što je poznato za ovaj čudni lokalitet sa polupodzemnim hramovima, stubovima i katakombama, jeste da je nastao između 3. veka pre i 3. veka naše ere. Za naučnike je još totalna nepoznanica koji narod ih je i u koje svrhe izgradio. Grobnice su slične onima u Aleksandriji i pokazuju bliske odnose između dva grada tokom helenističkog perioda.
Pano ili Gornji Pafos nudi poseban ugođaj sa starim jezgrom gde su smeštene tradicionalne porodične manufakture. Sapuni, kreme, sirup od rogača, specijalna maslinova ulja sa nanom, origanom, narandžom, limunom… Kako je objasnio stari majstor, prave se 40 dana.
ZA SVAKOG I ZA „FORBSOVCE“
U Limasolu, gradu koji uz Aja Napu najviše privlači turiste, sve vri tokom cele godine. Promenada Molos nalazi se nedaleko od centra, uz samu obalu mora.Važi za jedan od najlepših parkova u čitavom mediteranskom basenu. Ta ulica uz more, čiji je deo Molos, kilometrima je duga i vrlo šarolika. Za one s dubokim džepom posebno je interesantan deo koji obiluje najekskluzivnijim prodavnicama najpoznatijih svetskih brendova. Sve vreme obilaska pitali smo se da li američke i ruske milionere uopšte zanimaju mesta koja smo mi pokušali da obiđemo za nedelju dana. Nadomak luksuznog hotela Four seasons nalazi se Marina Sv. Rafael za jahte i brodove do 30 m dužine. U njenom sastavu je sjajan, nagrađivani i popularni restoran “Sailor’s Rest Lounge Bar”. Ne zaobilazite ga, bez obzira na cene.
Za ljubitelje istorije Limasol i okolina su prava meka. Srednjovekovna tvrđava s muzejom nalazi se u srcu starog dela grada, odmah iznad luke. Prema tradiciji, ovde se kralj Engleske Ričard Lavlje srce oženio Berengarijom iz Navare i krunisao je u kraljicu Engleske 1191. godine. Na korak odatle ipak smo se suočili s luksuznom stranom Limasola koja zanima „forbsovce“. Reč je o Marini u Limasolu smeštenoj pored Stare luke, jednoj od najekskluzivnijih na Mediteranu, sa jednim od najlepših odmarališta na svetu. Sagrađena je tako da se besprekorno uklopi u svoje okruženje – stari grad i srednjovekovnu tvrđavu. I nama je bila idealna za šetnju i poneki kapućino. A kada naručiš romantičnu večeru, s pogledom koji podseća na venecijanske noći, pa još konobar saspe vino po tebi… Onda sve dobiješ džabe, i još pride ljubazno izvinjenje glavnog bosa.
Na Trodosu pogled leti po zelenim liticama, udaljini na modri Mediteran, a gore pod nebom Olim, najviši vrh pod snegom. Pred nama Kikos, najpoznatiji kiparski manastir. Podignut u 11. veku, među zidinama u oltaru od zlata čuva jednu od najvrednijih ikona na svetu, Bogorodicu oslikanu rukom Sv. Ilije u prvom veku. Dnevno ovde prođe i po nekoliko hiljada vernika da se poklone ovoj čudotvornoj ikoni. Zbog njene veoma jake božanske moći i lepote vernicima nije dozvoljeno da joj vide lice (dopola je prekrivenačaršavom), ali mogu je celivati. U manastiru je privatni muzej – riznica s neprocenjivim bogatstvom.
Na Trodos se ide kroz Nikozijui pored nje,i jasno se vidi zona razdvajanja grčkog i turskog dela Kipra. Bez obzira na granicu i žičanom ogradom podeljen grad, prestonica i jednima i drugima je Nikozija. Prelazi se sa pasošem, lako. No, Kipranima ni danas nije lako da se pomire sa onim što je donelo mnogo patnji i seoba, i Grcima i Turcima. Nikoziju „cepa“ takozvana zelena linija, demilitarizovana zona UN. Staro jezgro grada Laiki Citonija (što na grčkom znači dobar komšiluk) okruženo je venecijanskim zidinama iz 16. veka. Šarmantne male kamene ulice kroz koje mora da se provlači kako bi se stiglo do mnogih muzeja, radnji, taverni…odišu duhom nekih prošlih vremena… Ali, zabravljena palata, koja je jednim delom na grčkoj strani, drugim na „zelenoj liuniji“, a trećim na turskoj, podseća na sadašnjost.
Uprkos činjenici da je posle pada Berlinskog zida ovo jedini podeljeni grad na svetu, život teče s obe strane žice, a na samom graničnom prelazu mačka. Pitamo se čija je, grčka ili turska?
Tekst je prenet sa portala Nova ekonomija.
