Priredio: Miloš Obradović, Nova ekonomija
Sledeće godine biće 20 godina otkako je USAID u Srbiji. Kako vidite do sada postignute rezultate?
Zadovoljni smo saradnjom i uspehom ostvarenim u poslednjih 19 godina otkako stojimo uz srpski narod i pomažemo Srbiji da pronađe svetliju budućnost. Najponosniji smo na to što smo za to veme bili prisutni u svakom ćošku ove zemlje. Programi su se menjali tokom godina, ali kada smo radili mapiranje shvatili smo da su korisnici naših grantova i donacija iz svakog grada u zemlji. Naravno, ovo sve ne znači da su problemi rešeni. Kretanje nije linearno, bilo je uspona i padova, ali mislim da imamo uzlazni trend, mada ima još dosta da se uradi. Vidimo pozitivne signale što se tiče privrednog rasta, ali treba videti šta taj rast znači, da li „kolač“ raste za sve ili samo za određene grupe u društvu. Posvećeni smo pomaganju u reformi vladavine zakona, jer demokratska tranzicija ne može biti dovršena ukoliko u pravom smislu reči nemamo vladavinu zakona gde su svi jednaki pred zakonom, a zabrinuti smo i za pluralizam medija. To je dugoročan put za Srbiju i ne može se preći za nedelju ili mesec, čak i za nekoliko godina.
Kako biste ocenili saradnju sa vlastima, bilo lokalnim bilo republičkim, u sprovođenju svojih projekata?
Tokom ovih godina imali smo dobru saradnju sa svim vladama, ko god je bio na vlasti. Cenili su sve što radimo. Reforme smo planirali i sprovodili zajedno. Uvek smo se konsultovali pre projekta, kako bismo bili sigurni da je to u interesu naroda. Svima je važno da reforme budu održive i da menjaju stvari na makronivou. Nastavićemo da razgovaramo, posebno u delu demokratskih reformi i reformi upravljanja.
Mala i srednja preduzeća su stub ekonomije, a USAID je dosta radio na pomoći MSP u Srbiji. Šta bi mogle biti komparativne prednosti, a šta su slabosti malih preduzeća?
MSP su osnova naših projekata podrške ekonomskom rastu. Ako nešto ne pomaže MSP ili preduzetnicima, mi onda to ne radimo. Vidimo ih kao glavne generatore rasta. Oko 99 odsto preduzeća u Srbiji su MSP, tako da ne možete imati održiv ekonomski rast bez njih. Oni zapošljavaju ljude. Inače, meni su mali biznisi jako bliski, jer moj otac je vlasnik male firme i osetio je sva iskušenja i turbulencije u ekonomiji SAD. Koju god regulaciju vlada usvoji, velike kompanije mogu da angažuju advokate koji će im pomoći, a preduzetnik troši većinu vremena razumevajući kako da se uskladi i to utiče na njegovu sposobnost da napreduje. Ovaj sektor nije važan samo za privredni rast, već i za demokratiju. Morate da imate napredovanje ljudi koji u suštini pokreću ekonomiju. Mi pokušavamo da razgovaramo sa MSP i na osnovu toga odredimo prioritete reformi. I Vlada je takođe posvećena pravljenju boljeg poslovnog okruženja, a mi pokušavamo da uspostavimo procese u kojima se pre donošenja propisa konsultuju preduzetnici koje pre svega i pogađaju te reforme. I uspeva nam. Nedavno je u saradnji sa NALED-om predstavljen novi sistem za paušalno oporezivanje za preduzetnike koje nudi predvidljivost i transparentnost u poslovanju. Sada ne moraju da čekaju dve godine poresko rešenje, a onda da se bore da ga plate. Sada od kuće mogu da saznaju koliko moraju da plate u naredne tri godine i to bez odlaska do nadležne filijale Poreske uprave.
Kada govorimo o MSP, USAID je imala dosta projekata u prehrambenoj industriji. Mnogi ovu industriju opisuju kao šansu za srpsku privredu zbog poljoprivredne proizvodnje, ali ipak prehrambena industrija stagnira nekoliko godina. Šta je njima potrebno da povećaju konkurentnost, da snažnije izađu na međunarodno tržište?
Imamo Projekat za konkurentnu privredu koji se bavi isključivo agrobiznis sektorom. U početku smo imali duge razgovore sa kompanijama, sa Vladom i ostalim zainteresovanim stranama. Izdvojila su se tri sektora: obrada drveta, metalska industrija i prehrambena industrija, odnosno agrobiznis sa najvećim potencijalom za rast.
Procesom evaluacije odlučili smo se za pomoć agrobiznisu, jer nije bilo resursa za sva tri sektora.
Kao prvo, Srbija ima dobru poljoprivrednu osnovu, mnogo obradivog zemljišta, istoriju obrađivanja, znanje, a i ovde je ljudima važna sveža hrana što je dobra osnova za agrobiznis.
Videli smo da proizvođači mogu da proizvedu mnogo, ali da nema mnogo prerade, ne proizvodi se dodata vrednost i o tome se u stvari radi u ovom projektu.
Trendovi u sektoru su kvalitetna hrana, organska hrana. Ali kada kažem organska hrana ne mislim na sirovo organsko voće ili povrće, već na proizvode sa većom dodatom vrednošću. Na primer, ne sirovo voće već organski džemovi. Ili ne samo kiseli kupus, već kiseli kupus koji se reklamira kao dobar za vaše zdravlje. Postoje svi preduslovi, ali Srbija zaostaje sa kreativnim razvojem. Projekat pokušava da spoji proizvođače kako bi nastupili prema kupcima zajedno, jer ovako fragmentirani su slabiji. Bolje da 15 proizvođača malina ide zajedno na sajam, nego jedan kao indidvidualni proizvođač. Dodatno pokušavamo da im pomognemo da prave proizvode sa dodatom vrednošću za srpsko tržište kroz inkubatore. Dobar primer je drogerija DM koja je želela da ima više srpskih proizvoda na policama svojih radnji u Srbiji. U saradnji sa USAID-om selektirali su 18 proizvođača i na kraju izabrali 57 proizvoda, svi su proizvedeni u Srbiji, koji će se nalaziti u prodavnicama DM-a u celoj zemlji. To su higijenski, prehrambeni i kozmetički proizvodi koji imaju potencijal, ali im je potrebna pomoć oko marketinga ili oko pakovanja, pa je DM je u saradnji sa USAID-om, RAS-om, nacionalnim udruženjem Serbia Organica i Fakultetom primenjenih umetnosti kreirao „DM inkubator“ koji je ovim firmama dao podršku, od tehnološkog unapređenja proizvoda, dizajna, pakovanja i marketinga do treninga za unapređenje poslovanja.
U okviru našeg projekta posebno obraćamo pažnju na mlade ljude, studente poljoprivrede koji žele da se bave ne samo poljoprivredom već i marketingom i kreiranjem novih načina kako se razmišlja o hrani. Njima je i lakše da koriste nove tehnologije. Istovremeno smo uspostavili partnerstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu sa Univerzitetom Dejvis iz Kalifornije. Predavači odavde idu tamo na kurseve, sarađuju sa američkim farmerima i uče o novim tehnologijama i novim industrijama, a predavači iz SAD dolaze ovde. Razvili su novi model kratkotrajnog kursa koji pomaže unapređenju kadrova u prehrambeno-prerađivačkim firmama u Srbiji. To je za sada vannastavna aktivnost, jer je menjanje kurikuluma veoma spora i dugotrajna stvar.
Naveli ste agrobiznis, ali koji bi još sektori mogli nositi potencijal i doprineti ekonomskom razvoju Srbije?
Imamo i veliki uspeh IKT sektora koji još raste i ima puno prostora za dalji rast. Teško je reći da je neki sektor šansa, jer bi to značilo da je to neko planirao. Ne verujem da je neko rekao – hajde da raste IKT sektor. Morate da vidite gde se razvijaju znanje i sposobnosti i da onda donesete politike koje stimulišu to. Srbija treba bolje da uočava gde se nalaze mladi ljudi sa veštinama, gde su trendovi i tržište i onda da stvori povoljan ekosistem oko toga. Industrija video-igara je recimo ogroman uspeh u Srbiji i inteligentni i kreativni ljudi predstavljaju ogroman potencijal, a politike treba da ih oslobode da rade ono u čemu su najbolji.
Imamo Beograd koji je dominantan, Novi Sad i Vojvodina su nešto iznad proseka, ali imamo delove Srbije koji su izuzetno nerazvijeni.
Da li USAID ima projekte koji se bave smanjenjem nejednakog razvoja između regiona?
Taj fenomen glavnog grada i da se bogatstvo koncentriše u njima je globalan. Ima mnogo stvari koje vlade mogu da urade po tom pitanju. To nisu samo ekonomske mere, već i antikorupcijske mere i transparentnost koji će opštine učiniti atraktivnijim za ulaganja. Te opštine mogu da se potrude da budu bolje mesto za ulaganje od drugih i da privuku investicije. Videli smo dosta uspeha u radu sa lokalnim vlastima čiji gradonačelnici su se posvetili unapređenju ambijenta na lokalnom nivou. Imamo antikorupcijski program Projekat za odgovornu vlast, za koji opštine moraju da apliciraju kod nas i obavežu se da će sprovoditi antikorupcijske reforme. Imali smo više od 100 aplikacija u prvom krugu i izabrali smo sedam, a u drugom krugu još šest opština.
Ostali se nisu kvalifikovali ili ispunili neke uslove?
Hteli smo da izaberemo one koji su već pokazali želju da sprovedu reforme. Želimo da intenzivno sarađujemo sa njima, jer je program pravljen po meri svake opštine. U Vranju smo, na primer, pomagali u pravljanju interaktivnog budžetskog portala, u Somboru smo pomogli u uspostavljanju jedinstvenog upravnog mesta za administrativne procedure. U Vranju su poslovni, kao i obični ljudi pozivani da daju sugestije u vezi sa portalom i imali smo ogromno interesovanje. Ljudi su gladni učestvovanja u procesima i da se njihov glas čuje. To ranije nije bila praksa i to je proces menjanja kulture i primene demokratskih normi. Kada su vlasti spremne za otvaranje prema građanima, dobijaju dobar odgovor od njih.
Da ponovim, transparentnost je važna za investitore. Možete ponuditi subvencije ili podsticaje, ali ako možete obezbediti da se sprovedu ugovori i da njihova investicija neće biti zaustavljena, to je najbolji dugoročni način.
Srbija ima sistem privlačenja investicija subvencijama po zaposlenom i na taj način su privučene neke radno intenzivne tehnologije. Čak je i Svetska banka u Agendi za rast Srbije napomenula da se produktivnost tih investicija smanjuje. Da li su te subvencija dobra kompenzacija za dobro poslovno okruženje ili vladavinu prava?
Subvencije su jedan instrument u politici ekonomskog rasta i srpski glasači treba da odluče da li je to ono što je potrebno. Ali sigurno ne treba da budu jedini instrument. Mi želimo da vidimo širi spektar reformi koji će imati dugoročniji uticaj na poslovno okruženje, koji će olakšati ljudima da se takmiče i to ne samo u Srbiji, već i na regionalnom, evropskom, pa i globalnom tržištu.
Nekada te subvencije nisu strukturirane tako da srpske kompanije budu dobavljači tih međunarodnih investicija i onda takve investicije ne doprinose ekonomskom rastu na duži rok.
Čini se da je tržište na kom je Srbija izložena najvećoj konkurenciji tržište rada. Imamo veliki odliv mozgova, odlazak mladih ljudi u inostranstvo. U situaciji kada imamo radno intezivnu privredu i nedostatak ljudi, kako možemo da smanjimo taj pritisak?
Odliv mozgova je regionalni, pa i globalni fenomen i svi se bore sa tim i nisam sigurna da je nađeno rešenje. Delom su odlasci ekonomski motivisani, ali je delom to i posledica razmišljanja o budućnosti. Srbija mora da razmotri šta treba promeniti u dugom roku i onda kreirati kvalitetnije poslove koji će biti bazirani na ljudskom kapitalu, na mladim ljudima koji imaju ideje, koji znaju da će biti zaštićeni, da će zakoni važiti za sve. Ako se dugoročne demokratske i ekonomske promene sprovedu, onda će ljudi prepoznati da ovde oni kao i njihova deca mogu imati budućnost.
Pomenuli ste nekoliko puta vladavinu prava, a USAID ima i projekat posvećen vladavini prava. Pa kakva je situacija u Srbiji po tom pitanju? Na koji način ovaj projekat pomaže unapređenju vladavine prava?
To je jedna od najvažnijih i najtežih oblasti u Srbiji za reformisanje. Nije samo u pitanju doći do pravedne odluke suda, već je pitanje i sprovođenje tih odluka. To je teška i velika promena. Tokom godina radili smo sa sudijama, tužiocima, Ministarstvom pravde, Visokim savetom sudstva i građanima, kako bismo doveli do značajnijih promena u pravosuđu. Vidimo neke pozitivne signale, smanjuje se broj starih predmeta, radi se na reviziji akcionog plana za poglavlje 23 i to su stvari na koje se vlada obavezala da uradi u pridruživanju EU. U okviru našeg Projekta za odgovornu vlast i Projekta vladavine prava radimo sa pravosuđem na tome da se poveća efikasnost i omogući sudijama da rade svoj posao umesto da se bave administracijom. Pružamo podršku Ministarstvu pravde, sudovima i javnim izvršiteljima u razvoju informacionih tehnologija za bržu i efikasniju razmenu podataka, kao i podršku sudovima za automatsko računanje sudskih taksa i bržu i efikasniju dostavu sudskih pismena.
Pokušavamo da pomognemo regulatornim telima i sarađujemo sa Državnom revizorskom institucijom ne samo na kvalitetu revizija već i na komunikaciji sa javnosti. Radimo i na povećanju kapaciteta Agencije za borbu protiv korupcije. Takođe, radimo sa Državnim pravobranilaštvom na uspostavljanju automatskog sistema upravljanja predmetima. Podržaćemo i izradu elektronskog registra koruptivnih predmeta radi praćenja toka predmeta sa elementima korupcije kako bismo znali šta se na kraju desilo sa tim slučajevima.
Da li su ljudi iz pravosuđa spremni na saradnju sa vama?
Mi od početka imamo projekte iz vladavine zakona i imali smo uvek dobru saradnju. Uvek planiramo sve sa Ministarstvom pravde i Vladom. Posebno planiramo sve sa sudovima, jer sudstvo je nezavisno i ne možemo samo da dođemo i da nametnemo neki projekat. Svi naši programi obuke su uvek dobro posećeni. Radimo sa osnovnim sudovima širom zemlje i pomažemo im da drže dan otvorenih vrata kako bi građani mogli da pitaju sudije o svojim pravima i stvara se osećaj da je sud otvoren za građane, a ne neka zatvorena institucija koja je samoj sebi svrha.
Efikasnost sudova jeste povećana, a dobrim delom se to odnosi na zakon o izvršenju. Ipak u javnosti se stvorio odijum prema izvršiteljima, organizuju se civilne organizacije za zaštitu građana…
Svaka reforma, posebno kada se radi o izvršenju nad građanima, mora biti izbalansirana i da uzima u obzir pojedinačne uslove. U našem programu mi radimo sa javnim izvršiteljima na etičkim standardima i na tome da svi predmeti budu dobro objašnjeni i komunicirani sa javnošću, kao i da građani budu obavešteni o svojim pravima.
Kakva je participacija žena u radnoj snazi u Srbiji i da li njihovim većim uključivanjem može da se podstakne ekonomska aktivnost?
Žene u Srbiji učestvuju u radnoj snazi u dovoljnoj meri, ali nije pitanje participacije već uloga koje one imaju. Neke industrije se posmatraju kao ženski posao, ali kada dođe do upravljanja, startapa ili preduzetništva, žene zaostaju. Recimo u IT sektoru žene su globalno nedovoljno zastupljene. Kada se radi o vodećim ulogama u Srbiji, direktorskim funkcijama ili učestvovanjima u upravnim odborima, žene zaostaju. Naš program teži da nađe ravnotežu i vidimo veće učešće žena kao jedan od načina da se unapredi ekonomija. Godinama smo radili sa preduzetnicama, civilnim sektorom i na učešću žena u politici, a u poslednje vreme radimo sa učešćem žena u startapima i novim tehnologijama. Radimo i sa grupom žena – anđelima investitorima, koje žele da pokrenu fond za ulaganje u startape.
Zagađenje vazduha je postalo najvažnija tema u Srbiji poslednjih meseci. Da li se USAID bavi ekologijom i da li postoje programi koji bi mogli doprineti rešavanju ovih problema?
Znam o čemu pričate, dolazim iz Sarajeva. U našoj strategiji, koja je napravljena pre sedam godina, među prioritete nije stavljeno i zagađenje vazduha i uopšte životna sredina nije među našim prioritetima u Srbiji, iako svaki od naših projekata mora poštovati zakonsku regulativu iz te oblasti. U nekim programima se dotičemo posredno životne sredine, recimo u saradnji sa lokalnim civilnim organizacijama koje se opet bave lokalnim ekološkim pitanjima. U poslednjih godinu i po započeli smo pilot program u vezi sa energetikom. U Pančevu radimo na postavljanju solarnih panela na toplanu, u Nišu smo povećali efikasnost dveju kotlarnica, a isto radimo i u Čačku. Ovo se ne odnosi direktno na životnu sredinu, ali indirektno donosi uštede na duži rok i smanjuje zagađenje. Kada smo planirali ove aktivnosti, nismo imali samo ekološki aspekt u vidu, već i ekonomski, tj. kako napraviti uštede sa minimalnim investicijama na već postojećoj infrastrukturi.
Upravo smo završili veliku procenu energetskog sektora Srbije i našli smo da ima puno neiskorišćenog potencijala za poboljšanje energetske efikasnosti, kao i u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora kao što su veter, sunce, biomasa. Sve prethodno pomenuto ima, direktno ili indirektno, za cilj smanjenje štetnog uticaja na životnu sredinu, pa samim tim i zagađenja vazduha. Sve ovo su procesi od kojih se ne mogu očekivati razultati preko noći, ali što pre ih započnemo, pre ćemo stići do željenog cilja.
Mini-hidroelektrane su u poslednje vreme osetljivo pitanje.
Tako je, ali smo u analizi gledali i solarne izvore, vetar i biomasu. Sadašnja energetska infrastruktura može bez većih problema da prihvati električnu energiju iz obnovljivih izvora energije. Ali svi smo zabrinuti zbog zagađenja, jer na kraju svi ovde živimo i nije prijatno kada vidimo rezultate merenja vazduha.
Tekst je prenet sa portala Nova ekonomija.
