16 godina od kada je voda u Zrenjaninu zabranjena za piće

Problem zdrave pijaće vode u Zrenjaniu postoji decenijama, ali je upotreba vode iz gradskog vodovoda konačno zabranjena 20. januara 2004. godine zbog nedozvoljene količine arsena u njoj.

Govorilo se tada da su vrednosti arsena ostale iste kao pre 10, 20, ili 50 godina, ali da su pooštreni kriterijumi i da se problem može rešiti jedino izgradnjom nove fabrike za preradu vode.

Prvo pilot-postrojenje za dobijanje zdrave pijaće vode u Zrenjaninu postavila je firma “Sop” iz slovenačkog mesta Krška još 1979. godine i od tada je obavljeno desetak bezuspešnih istraživanja s pilot-postrojenjima kako bi se obezbedila zdrava pijaća voda iz gradskog vodovoda.

Sledeći je bio bezuspešan pokušaj francuskog “Degremona” 1980. i 1981. godine. Potom su svoja tehnološka rešenja za prečišćavanje vode postavljali i isprobavali američki “Universal aqua tehnologic”, nemačko-mađarski “Vaterlink”, italijanski “Kaligen”, kanadsko-mađarski “Zenon”, slovački “Energocontrols”, mađarski “Hidrophil – KFT”, nemački “Linde”, uz dva domaća “pilota” – beogradskih “Insituta za opštu i fizičku hemiju” i “Slapa”.

Upotreba voda iz gradskog vodovoda za piće i pripremanje hrane je konačno zabranjena januara 2004. godine rešenjem sanitarnog inspektora voda u Zrenjaninu zbog prekomerne količine arsena.

Izvršni odbor SO Zrenjanin te godine je prihvatio “Informaciju o aktivnostima na izgradnji fabrike vode”, a kasnije su razmatrane i mogućnosti snabdevanja grada vodom iz Dunava ili Tise.

S nemačkim “VTE Vasertehnik” potpisan je 2012. godine ugovor o izgradnji fabrike vode, zatim je voda za piće dobijena u pilot-postrojenju u Zrenjaninu, ali je kasnije nova vlast poništila taj ugovor, i sa italijanskom kompanijom “Grupo Zilio” potpisala ugovor za uslugu prečišćavanja pijaće vode.

Grupa “Zilio” je oktobra 2015. godine počela radove na mestu gde će biti postrojenje za prečišćavanje vode, u nekoliko navrata završetka izgradnje je odlagan, te je zbog kašnjenja, kako je objašnjeno, nastai problem s davanjem garancije izvođaču radova za plaćanje obaveza italijanskom investitoru. Bilo je i teškoća s propisima po kojima investitor ne može da se bavi tom delatnošću.

Kasnije je ipak to postrojenje u nekoliko navrata puštano u rad, ali je, zbog, kako je rečeno, tehničkih problema, i prestajalo da radi.

Tako je 28. decembra prošle, 2019. godine, iz zrenjaninskog “Vodovoda i kanalizacije” stiglo saopštenje da je vodosnabdevanje grada vodom iz tog postrojenja prekinuto jer kvalitet vode ne zadovoljava potrebne standarde i vodosnabdevanje je u potpunosti preuzeo “Vodovod”.

Nekoliko dana pred kraj prošle godine, na novogodišnjem koktelu u Gradskoj kući gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić rekao je da će “uz svu muku, probleme i opstrukcije, biti rešen i problem pijaće vode” koja je stigla i do Vlade Srbije.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je bila na zajedničkim sastancima investitora, gradskih čelnika i građana i pre nekoliko dana izjavila da fabrika ne radi jer su investitoru stalno potrebni dodatno ulaganje i dodatni filteri, ali je rekla da je voda ipak “mnogo bolja” nego ranije.

Kazala je i da će nastaviti da se bavi rešavanjem tog zrenjaninskog problema.

Oglasio se i šef države Aleksandar Vučić koji je na pitanje novinara zašto Zrenjaninci još nemaju zdravu pijaću vodu, sredinom januara rekao da “nije upućen” u to zbog čega je postrojenje prestalo da radi, a i da ko god da je prekršio zakon treba da ode “iza rešetaka”.