Dim iz „Zorkinog“ dimnjaka pod stalnom kontrolom

Proteklih nedelja učestale su pritužbe građana zbog povećane koncentracije smoga. Njegovu pojavu dovodili su u vezu sa radom fabrike mineralnih đubriva. Pojedinačno nezadovoljstvo brzo je izrodilo Inicijativu „Za Šabac bez smoga“. Jezgro ovog udruženja oformili su članovi Pokreta Zelenih, koji su periodično izveštavali javnost o istraživanjima na temu zagađenosti vazduha u našem gradu. Prilikom javnih obraćanja sem brojnih optužbi na račun rada Elixira, nije bilo konkretnih rešenja do prošlog ponedeljka, kada je dr Dejan Pavlović zaključio da je problem u tome što „običan građanin ne može da ima poverenja u bilo koju zvaničnu institucijukoja ga može zaštititi od zagađivanja životne sredine i zdravlja“, uz napomenu da je jedan od značajnijih zahteva novi zakonski propisi i rigoroznija kaznena politika za zagađivače
-U Srbiji je najdelotvornije je da se onaj ko krši propise „udari po džepu“, jer kada imamo u vidu da jedan filter za fabrički dimnjak košta 1.000.000 evra, očigledno je da je jeftinije da se plati kazna, nego unapredi sistem zaštite životne sredine i zbog toga će naši zahtevi ići i u tom smeru, kako bi se menjala zakonska regulativa. Pooštravanje propisa uz veće novčane iznose. Osnovni problem je da građani koji osećaju amonijak i fluorovodonik, sumpornu ili fosfornu kiselinu, ne veruju da su postojeći propisi dobri. Smatramo da je problem u zakonodavcu i onom ko kontroliše sprovođenje propisa. Ministarstvo, nadležne inspekcije i svi oni koji određuju propise. Treba da budu angažovani kako bismo bolje zaštitili zdravlje građana- kaže dr Pavlović.
Poslovanje po evropskim standardima
Tokom meseca avgusta, usled nepovoljnih vremenskih uslova došlo je do dužeg zadržavanja emitovanih gasova na ulicama Šapca. Tih dana, predsednik Eliksir Grupe Stanko Popović uputio je javno izvinjenje Šapčanima zbog uznemiravanja, iako su merenja bila u dozvoljenim granicama i obećao investicije u dodatno prečišćavanje vazduha na završnom emiteru fabrike. Od tada do danas na javna istupanja i optužbe Inicijative „Za Šabac bez smoga“ nije bilo odgovora. Međutim, u skladu sa željom da naši čitaoci dobiju uvid u situaciju iz svih uglova, kontaktirali smo zamenika direktora društva Eliksir Zorka Mineralna đubriva d.o.o, Milana Stošića.
Poslednjih nedelja Eliksir je prisutan u javnosti u kontekstu povećanog aerozagađenja. Sami ste ukazali na situaciju koja se dogodila u avgustu, kada je proizvodnja bila zaustavljena. Kakvo je sada stanje?

– Imajući u vidu da poslujemo u skladu sa svim zakonskim propisima, našoj kompaniji je od najvećeg interesa utvrđivanje činjenica i razgovor na ovu temu samo u skladu sa činjenicama, a i u interesu građana Šapca i zaštite njihovih prava, jer smo i mi, svi koji činimo Elixir, među njima. Upravo zbog svesti o tome i odgovornosti, reagovali smo i u avgustu, kada je usled vrlo loših meteoroloških uslova, došlo do dužeg zadržavanja emitovanih gasova u najnižim zonama u ulicama u blizini fabrike, pri tom veoma je važno da naglasim da čak ni u toj situaciji nije bilo prekoračenja zakonom predviđene granice, koja bi ugrozila propisane uslove za kvalitet vazduha. Radimo, kao i ranije, u skladu sa propisanim procedurama i neprestano pratimo metereološku situaciju. U slučaju nepovoljnih vetrova, povremeno i po potrebi redukujemo kapacitet proizvodnje, ali nagalašvama da su, prilikom merenja kvaliteta vazduha u gradu, sve izmerene vrednosti materija koje mogu doći sa našeg emitera od 2 do 10 puta ispod propisanih graničnih vrednosti, a da su one utvrđene propisima koji su u skladu sa onima koji se primenjuju u Evropskoj uniji. Razumemo zabrinutost koju građani pokazuju po pitanju izgleda „perjanice“ koja se emituje sa završnog emitera na fabrici za proizvodnju mineralnih đubriva i koja se manifestuje kao gust dim i upravo zbog toga napominjem da je celokupno poslovanje u skladu sa zakonima, nema štetnih posledica, a, zbog odgovornosti, dodatno posvećujemo posebnu pažnju tokom organizacije proizvodnje.
Građani izražavaju nezadovoljstvo poslednjih nedelja, zbog povećane koncentracije smoga, za koji se tvrdi da je posledica vašeg rada, a Pokret Zelenih tvrdi da vaše poslovanje nije u skladu sa zakonom, da ga kršite?
– Elixir Zorka poseduje sve dozvole koje su propisane Zakonima Republike Srbije, od upotrebne dozvole za sva postrojenja i objekte, preko Integrisane dozvole( IPPC) u skladu sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine do Vodne dozvole i Saglasnosti za kontinualno merenje. Osim što posedujemo neophodne dozvole, naše kompletno poslovanje je usklađeno sa uslovima koji su u njima propisani. I pored toga, razumemo zabrinutost građana i zbog toga s dodatnom pažnjom pratimo ceo proces proizvodnje. Ali, pritom važno je da govoreći o ovoj za sve nas važnoj temi, naglasimo da smo svi, a ne samo Eliksir, obavezni da iznosimo tačne i istinite podatke, bez manipulacije i obmanjivanja javnosti zarad nekih drugih interesa. Zato pozivam sve aktere na odgovornost i apelujem na dobronamernost – jer, cilj nam je, ili bi trebalo da bude, isti – da zaštitimo sredinu u kojoj svi živimo i radimo.
Ako vam je to cilj, kao što kažete, šta ste spremni da uradite na njegovom ostvarenju, ima li rešenja za smanjenje emitovanja štetnih materija?
– Iako, podsetiću vas, poslujemo poštujući sve zakonske odredbe i iako su granične vrednosti emisija na emiterima daleko ispod dozvoljenih vrednosti, čime već radimo na ostvarenju tog cilja, kao odgovorna kompanija i zbog dodatnog opreza zbog zabrinutosti gradađana doneli smo odluku za dodatnu ugradnju „demistera“, uređaja kojim se smanjuje količina pare koja izlazi na emiteru. Bukvalni prevod engleske reci “demister” bi bio “razmagljivač”. Suštinski to je specijalno konstruisana ‘prepreka’ koja će biti ugrađena u zoni pre izlaza perjanice iz dimnjaka i koja će deo vodene pare kondenzovati u kapljice koje će se vraćati nazad u sistem. Time će dimna perjanica i vodena para u njoj izgubiti na gustini i koncentraciji. Dodatno ćemo, pre demistera ugraditi još jedno pranje gasova, što će imati kumulativni efekat. Dakle, uradićemo dve stvari: još jedno pranje gasova plus ugraditi demister. Ubrazno radimo na ovome i očekujemo da do kraja godine završimo taj važan posao, iako to nije zakonska obaveza, ali je znak naše uistinu dobre volje i dodatne odgovornost prema građanima Šapca, koji pamte vremena kada je nekadašnja „Zorka“ poslovala daleko od današnjih standarda i uslova.
Da li radite merenja na koja ste obavezni i da li su podaci koje imate dostupni javnosti?
-Sva merenja Propisana Integrisanom dozvolom se redovno obavljaju.
Važno je da građani znaju da se u Srbiji primenjuju isti propisi koji važe za hemijsku industriju u EU. Interna merenja se obavljaju na kontinualnom meraču na završnom emiteru fabrike, tj. mestu gde se nalaze najveće koncentracije emitovanih gasova, i ja naglašavam da se na našem završnom emiteru nikada nije desilo prekoračenje propisanih koncentracija. Rezultati svih merenja pokazuju da ne dolazi do narušavanja ni jedne zakonski propisane odredbe kojima su definisane granične vrednosti za kvalitet vazduha, odnosno da su izmerene vrednosti značajno ispod tih granica. Podaci su na mesečnom nivou prezentovani na kompanijskom sajtu i to: podaci sa kontinualnog merača fabrike i podaci sa mernog mesta „Vatrogasni dom“ koji nije u našoj nadležnosti. Nezavisna, eksterna merenja Zavoda za javno zdravlje isto pokazuju, a podaci o tim merenjima se takođe mogu naći i na sajtu Zavoda i dostupni su građanima.
ZZJZ Šabac: Svi parametri u dozvoljenim granicama
I upravo u Zavodu za javno zdravlje Šabac, ustanovi koja je zadužena za nezavisna eksterna merenja, ovih dana tvrde da se mereni parametri aerozagađivajućih materija na području Grada nalaze u dozvoljenim granicama.
-Zavod za javno zdravlje vrši merenje imisije zagađujućih materija u vazduhu. Imisija predstavlja koncentraciju zagađujućih materija u određenom vremenu i prostoru- ističe dr Igor Dragičević,načelnik Centra zahigijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje Šabac i naglašava da Zavod svakodnevno vrši merenje kvaliteta vazduha, prema ugovorom definisanim obavezama.
-Svi mereni parameri aerozagađujućih materija na području grada Šapca se nalaze u dozvoljenim granicama, podvlači dr Dragičević i objašnjava:
– Na području grada Šapca se meri sadržaj amonijaka (NH3), sadržaj azot-dioksida (NO2 ), sadržaj sumpor-dioksida (SO2), sadržaj čađi, sadržaj fluorovodonika ( HF), ukupne taložne materije sa analizom teških metala (olovo, kadmijum i cink), kao i frakcije suspendovanih čestica PM10 i PM2.5. Zavod za javno zdravlje Šabac meri navedene parametre na zahtev Ministarstva za zaštitu životnu sredinu i Gradske uprave grada Šapca preko ugovora kojim su regulisana prava i obaveze u vršenju poslova kontrole kvaliteta vazduha.
Kada je reč o dinamici merenja ovih parametara, dr Dragičević kaže da je ona definisana ugovorom i to po seldećem principu: -svakodnevno u toku godine za SO2, NO2, čađ, ukupne taložne materije sa analizom teških metala ( olovo, kadmijum i cink), i HF na mernom mestu Vatrogasni dom; osam nedelja ravnomerno raspoređenih tokom godine za suspendovane čestice ( PM 10 i PM2.5) na mernom mestu u ul. Jovana Cvijića br. 1;svakodnevno u toku godine za SO2, NO2, čađ, ukupne taložne materije sa analizom teških metala ( olovo, kadmijum i cink), i NH3 na mernom mestu Autobuska stanica i Benska bara;svakodnevno u toku godine za SO2, NO2, i čađ na mernom mestu Kasarna.
Uticaj zagađenja na zdravlje
Povećano aerozagađenje ima višetruk uticaj na zdravlje ljudi. Posledice zavise od koncentracije zagađujuće materije, dužine izloženosti, veličine i rasprostranjenosti izvora emisije, lokalnih meteroloških uslova, kombinacije sa ostalim štetnostima iz životne sredine, ali zavisi i od populacije. Najopasnijim materijama su propisane nulte koncentracije u amijentalnom vazduhu.
-Ako govorimo o materijama koje su predmet monitronga Zavoda za javno zdravlje, probaćemo dati što sažetiji odgovor. Najveći značaj ima povećano prisustvo teških metala u česticama i može da ima sistemeske i kancerogene efekte. Ono što je najčešći uticaj na zdravlje predstavlja uticaj na disajne organe, njihova iritacija i dugoročno efekti koji mogu dovesti do opstruktivnih bolesti pluća. Jako štetan uticaj na zdravlje ljudi imaju gasovi iz automobila, pogotovo dim iz neispravnih dize-motora i spaljivanje naftinih derivata(prerađenog ulja) i plastike u individualnim ložištima. Tada nastaju kratka, lokalna i jako opasna zagađenja najotrovnijim kancerogenim materijama- ističe dr Igor Dragičević.
Što se tiče uticaja na zdravlje u okviru dozvoljenih koncentracija, potrebno je naglasiti da se granične vrednosti prave upravo na osnovu međunarodnih kriterijuma i naučnih radova, koji ispitiju uticaj na ljudsko zdravlje. Granične vrednosti su postavljene tako da ne predstavljaju rizik po zdravlje većine ljudi. Ta materija se aktivno prati i povremeno dolazi do korekcija graničnih vrednosti upravo zbog mogućeg uticaja na zdravlje ljudi.
– Korekcije su, po pravilu, usmerene u pravcu pooštravanja granica i porpisivanja sve boljeg kvaliteta vazduha. Ipak, kod osoba koje imaju problema sa disajnim organima, posebno kod onih koji imaju hronične bolesti disajnog sistema, moguće je prisustvo dozvoljenih koncentracija zagađujućih materija izazove subjektivne tegobe ili objektivno pogoršanje bolesti. To se posebno odnosi na period kada meteorološki uslovi naročito smetaju ovakvim pacijentima. To se prvenstveno odnosi na zimski period i sezonu grejanja, posebno iz individualnih ložišta na čvrsto gorivo- zaključuje dr Dragičević.

Šta je „dimna perjanica“
Prof. dr Aleksandar Jovović, Centar za procesnu tehniku i zaštitu životne sredine Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za „Glas Podrinja“ objašnjava šta se podrzumeva pod terminom „perjanica“, koliki je njen negativan uticaj po zdravlje i da li se u našoj zemlji primenjuju adekvatna rešenjaprotiv njenog lošeg delovanja.
Šta znači i šta se podrazumeva pod terminom “perjanica”?
– Dimna perjanica ili samo perjanica predstavlja naziv za mešavinu gasovitih i čvrstih komponenti, koje se emituju u atmosferu iz nekog tehnološkog ili termoenergetskog izvora. U zavisnosti od vrste i koncentracije prisutnih komponenata u dimnoj perjanici, visine i karakteristika emitera, kao i lokalnih meteoroloških uslova, dimna perjanica može biti manje ili više vidljiva, može imati različite oblike i dostizati manju ili veću visinu.
Na koji način se može sprečiti i smanjiti “dimna perjanica” i njen negativan uticaj?
– Dimna perjanica ne mora apriori predstavljati nešto što je štetno ili nepoželjno. Sa aspekta zaštite zaštite životne sredine, najbitnije je da su koncentracije zagađujućih materija, koje se nalaze u dimnoj perjanici, što niže. Takođe, ako je neka dimna perjanica vidljiva ne mora značiti da je i problematična sa stanovišta kvaliteta vazduha, primer za to su ispusti vodene pare, gde je perjanica snežno bele boje, a u njoj nema zagađujućih materija, sa druge strane bezbojne dimne perjanice mogu u sebi sadržati velike koncentracije toksičnih materija.
Treba imati na umu da ukoliko dimna perjanica dostiže veće visine i ukoliko je njena zapremina veća, doći će do intenzivnijeg mešanja sa okolnim vazduhom i razblaživanja koncentracija potencijalnih zagađujućih materija, koje se nalaze u njoj, na visinama daleko od tla, što je povoljnije sa aspekta kvaliteta vazduha. Takođe veća visina dimne perjanice dirketno utiče na rasprostiranje zagađujućih materija na šrirem prostoru, odnosno na niže prizemen koncentracije.
Prema Vašim saznanjima, kakva rešenja se primenjuju u našoj zemlji i da li su adekvatna?
Nekada se čak smatralo da je dovoljno visoka dimna perjanica rešenje za visoke koncentracije zagađujućih materija koje se emituju u atmosferu, otuda uglavnom visoki dimnjaci koji su to obezbeđivali građeni u periodu sedamdesetih i osamdesetih godina. Tada se smatralo da je razblaženje = rešenje.
Tek krajem osamdesetih godina počinje da se obraća pažnja i obaveza smanjenja zagađenja pre ispuštanja (tzv. End-op-pipe tehnologije), tj. da ih adekvatnim tehnikama treba izdvojiti u što većoj meri pre njihovog ispuštanja u atmosferu. Danas postoje odgovarajuće tehnike koje je neophodno primeniti kako bi se dostigle, legislativom propisane, tzv. granične vrednosti emisija, i koje u kombinaciji sa odgovarajućim parametrima emitera-dimnjaka daju povoljne rezultate sa stanovišta kvaliteta vazduha. Dobra inženjerska praksa je da se tokom projektovanja ovih sistema izrađuju matematički modeli koji imaju za cilj da provere da li su odabrana konstrukcijska rešenja adekvatna, tj. da li je uticaj nekog postrojenja prihvatljiv sa stanovišta kvaliteta vazduha na širem ili užem području oko njega.

Tekst prenet iz Glasa Podrinja