Andrija je pratio svoje snove i bio vrlo požrtvovan i uporan

Dragi naš Andrija,

Čikiću kako smo te uvek zvali, danas proslavljamo tvoj prvi nebeski rođendan, tvoj 15. rođendan.

Zajedno smo pošli u prvi razred i poznavala sam te gotovo polovinu svog života. Uvek si bio poseban, vredan, aktivan i imao si uvek dobar smisao za humor. Bio si svim našim drugovima i meni, drug za primer. Uvek si druge stavljao ispred sebe i nisi bio sebičan. Svima nedostaje tvoje sviranje na školskom klaviru na odmorima, kao i druženje u parkovima. Tvoje sviranje se i dan danas pamti jep je bilo pravo uživanje za naše uši. Imao si više različitih talenata, a istovremeno si postizao odlične rezultate u našem Ribnikaru i bio uspešan i u srednjoj muzičkoj školi.

Mnogo nas se ponosilo tobom i značilo nam je da si učenik našeg odeljenja. Tvoje reči i tvoji pismeni zadaci su slali uvek mudre poruke za sve nas. Ti si nam bio jedan od uzora. Uvek ćemo te imati u našem sećanju. Mnogo smo tužni, jer si nas na napustio, ali si ostavio dubok trag u našim životima.

Nadam se da si isti takav u onom svet, kakav si bio i u ovom i da tvojom muzikom nastavljaš da pružaš pravo uživanje koje si pružao nama. Želim da znaš da si bio dobar drug i da sam te mnogo volela.

Mnogo nam nedostaješ!

Tvoja drugarica Elena

Za Andriju,

Iako smo išli zajedno u odeljenje samo jednu godinu, odmah mi je bilo jasno kakav je Andrija bio. Videlo se da je bio jedinstven, pristojan i vrlo nadaren. Pre nego što smo se uopšte združili, o njemu smo slušali uvek iz obaveštenja koja su kružila školom za osvojene nagrade i pobede na raznim takmičenjima. Iskreno uvek mi je bilo fascinantno kako je postizao da ide i u školu i u muzičku školu i da skoro svaki dan ostaje napolju sa nama. On se nikada nije žalio na to kako mu je naporno, niti da mu je teško, već mi se činilo kako on sve to sa lakoćom radi. Bez obzira na sve obaveze uvek je imao vremena za druženje kod Hrama, za Mitićevu i naravno za fotografisanje svega. Imao je neverovatno oko za detalje i voleo je svaki momenat da zabeleži.

Uvek mi je bilo baš simpatično kada je svaki veliki odmor Andrija zajedno sa još par drugarica svirao klavir u hodniku. Svirao je tada, sećam se, ne samo klasičnu muziku, već i neke pesme iz filmova i serija. Često bi se svi okupljali da ga slušaju i snimaju i uživaju u tim njegovim spontanim „koncertima“. Andrija je bio onaj tip osobe koji kada se priča o bilo kojoj temi, bilo to muzika, filmovi, serije ili hrana, uvek je imao neko svoje mišljenje i komentar koje i kada se ne bi poklopilo sa našim bi uvek bio spreman da obrazloži i sasluša. Već prvi dan škole znali smo da će on biti predsednik našeg odeljenja, nekako brzo se istakao kao prava osoba za tu poziciju. Momenat kada smo se on i ja zbližili i povezali bio je kada smo se prošle godine on , Mara i ja dogovorili da se zajedno spremamo za opštinsko takmičenje iz srpskog. Sećam se da je Andrija došao i više nego spreman za rad. Doneo nam je ogromnu gomilu papira i materijala za vežbanje. Vrlo brzo smo zajedno uradili sve vežbe. Toliko smo bili uvereni u to da smo spremni i da ćemo svo troje proći na gradsko , da smo napravili dogovor da i te, a i sledeće godine nas troje moramo da idemo zajedno na republičko takmičenje i da tamo delimo prvu nagradu. Te godine je od nas troje samo Andrija prošao dalje, ali nismo se mnogo brinuli jer smo već imali dogovor za sledeću godinu. Zauvek ću pamtiti svaki put kada nam je pomagao oko domaćeg, iako mi je nekada bilo stvarno teško da pročitam njegov rukopis, uvek bi se potrudio da nam izdiktira kako ne bismo ostali bez domaćeg. Davao je savete za sve što je trebalo i njegovi saveti su mi u mnogim situacijama ustvari bili vrlo korisni. Njemu su svi verovali i poveravali tajne, jer su znali da su kod njega na sigurnom. Sećam se da sam više puta pokušavala da izvučem nešto što bi mu neko poverio, ali nije bilo nikakve šanse, jer kada on nešto obeća toga se i držao. Bio je onako stvarno drug za primer. Imao je neku pozitivnu energiju koju je sa svima pokušavao da podeli i u svima i svemu je pronalazio neku pozitivnu stranu. Pratio je svoje snove i bio vrlo požrtvovan i uporan. To je nešto što sam uvek želela da od njega naučim. Postoji još mnogo nekih osobina koje bismo svi trebali od njega da poprimimo, ali za sada mislim da je dovoljno da se učimo od njega o odgovornosti, iskrenosti, poverenju i tome kako biti iskreno srećan.

Hvala ti na svemu i srećan ti nebeski rođendan Anđele,

Natalija

Nastavnica srpskog jezika Mirjana Nišević:

Maestro, Msje, Gospodin, Mali Princ, Moj Andrija,tako sam ga zvala…od prvog dana zajedničkog rada…

Andrija Čikić- umetnik,pijanista, kompozitor, pisac, filozof, psiholog, fotograf, reditelj, drugarčina, saradnik, sagovornik, maštač, veliko dete i pravi dasa…Sve to je bio i jeste naš Andrija…i sve je stizao da bude, sve to za svoje mlade godine…

Od petog razreda veseljak koji pleni, radoznali dečak, svestran, talentovan, zainteresovan, govorljiv…jedan od onih koji se poštuju!

Nikada dovoljno vremena za njega…za razgovor, za konsultacije,za diskusije, za sviranje, za druženje…obožavali smo ga..obožavali smo se…

U šestom razredu je samouvereno predstavio svoju Plavu zvezdu. Napravio je originalni reklamni plakat za koncert u Karnegi holu koji smo zakačili na pano, kao podsetnik.. Na času smo se dogovorili da bar nekoliko nas otputuje u Njujojrk tog 25. maja 2030. godine kada je zakazao koncert.

U sedmom razredu smo napravili plan i dogovor da idemo u Tršić na Republičko takmičenje iz srpskog jezika. To je bio naš plan, čika Dragan nam je svedok! Bolestan je učestvovao na gradskom takmičenju, želeo je da učestvuje, da se dodatno družimo,učimo, saznajemo, diskutujemo…o, toliko toga je želeo…

Bio si sa nama, mladiću u Tršiću! I opet ćeš ići! Svake godine ćemo te voditi , jer si to želeo i to si zaslužio!

Uvek sam bila ponosna na tebe! Znao si to! Rekla sam ti to.

Danas živim od nekih zajedničkih sećanja…Ekskurzija u sedmom razredu, Negotin, Mokranjčeva kuća… Kuću Mokranjca svi gledaju, ali ti ne trepćeš! Svi posmatraju, ali ti osećaš.. Dosadila sam sa fotografisanjem…Andrija pored Mokranjca, Andrija u kući Mokranjca, Andrija svira klavir Stevana Mokranjca… Da! Zabeležila sam taj trenutak verujući da ti je važan, da ti znači i da ti se tako delići snova ispunjavaju videvši sjaj u tvojim očima. Objasnili smo kustosu da to nije za društvene mreže, nego za našu dušu! I jeste! Ako je delić tvoje Plave zvezde tada bio ispunjen, ja sam zahvalna što sam učestvovala u njemu…Obećala sam da ću ti poslati snimak, a ti meni da ćeš mi proslediti film koji si pravio…Još čekam…

Kada sam bolje upoznala tvoje Suzanu i Miloša, sve je bilo jasno. Sve kockice su se poklopile. Jasno je bilo da ti možeš sve. Jasno je bilo zašto možeš sve! Ti stvaraš čuda! I danas…

Mnogo nedostaješ svima u školi… nedostaju tvoji vrcavi komentari, diskutovanja, sviranje na velikom odmoru…jedna mlada umetnica traži inspiraciju, a neki drugi traže pokretač koji si bio mnogima..

Maestro, moj duboki naklon! Sviraj anđelima…

Voli te tvoja nastavnica Mirjana

Drug Lazar:

Ne znam kako da počnem. Toliko stvari u ovom trenutku mogu da napišem. Toliko stvari i lepih trenutaka. Obzirom da smo bili veoma dobri drugari, to se i podrazumeva, zar ne? Imali smo puno zajedničkih interesovanja, poput igrica,bicikle,tehnologije, avijacije i još mnogo toga. Ali ironično i meni lično smešno je to što nas zapravo jedino nisu zanimale one stvari koje su onom drugom najvažnije. Mene muzika i sviranje, a njega košarka. Ko bi rekao? Naravno to nas nije sprečilo da izgradimo odnos dva dobra druga. Ipak i mi smo se nekad oko nečega prepirali. Ne mogu ni da izbrojim koliko puta smo se na fizičkom prepirali u žaru igre. Imali smo i žustre polemike na temu koji je telefon bolji ili sećam se jedanput kad smo se natezali da li je bolji iksboks ili plejstejšn. Na kraju je Čiki kupio iksboks i bio je jedina osoba sa kojom sam ga igrao- trkali smo se super automobilima i nadograđivali ih do granica nerealnosti. Bilo je baš zabavno.

Neću da kažem, Čiki je bio faca što se tiče devojčica. On je bio njihov ‘čuvar tajni’.

Priznajem, bio sam pomalo ljubomoran, želeo sam da otkrijem po nešto, pošto i ja imam simpatiju s vremena na vreme. Ali on je uvek je bio korektan, čuvao ih je.

Andriju sam znao kao nekoga ko se uvek trudio da šta god da radi, uradi najbolje što može. To je onda mene teralo da budem još bolji i tako smo jedan drugog indirektno motivisali. Ja ne znam da li mi je jednom rekao da je umoran,osim na početku sedmog razreda kada je na času francuskog rekao „Pa ja sam preumoran za sledećih sedam dana”. Ja sam ga pogledao i rekao “Mislim da je ovo prvi put da te čujem da si rekao da si umoran”. Osim tog jednog puta, bio je neumoran. Želeo je da snima, slika, druži se sa nama pored škole i muzičke.
Kao što sam već pomenuo, voleo je tehnologiju i uvek je imao tako neke kul gedžete sa sobom. Specifično za njega, uvek je imao i zvučnik. Na svakoj rekretivnoj i izletu on je bio di džej autobusa i za svakog je imao po nešto na svojoj dugačkoj plej listi. Tako je jedno leto zakačio bio zvučnik za bicikl i pustao muziku da slušamo dok se vozimo. Tada smo puštali i nagle zvukove i prepadali ljude kada bismo prolazili pored njih.
Imao je neverovatan osećaj za muziku i pisanje. Uvek sam slušao njegove sastave i govorio sebi „Što ja to nisam napisao?”

Nisam se razumeo, a ne razumem se ni sad dobro u klavir, ali kada bih čuo njega kako svira tako brzo i precizno, samo bih se još više začudio obzirom da je stalno govorio “Ne znam ni sam kako sa ovako malom šakom uspem da odsviram delove nekih kompozicija?” Kompozicija koju je napisao je savršen dokaz dobrog osećaja za muziku. Stvarno mi je neverovatno da neko u sedmom razredu napiše kompoziciju.

Ne mogu da zaboravim kad mi je za jedan rođendan kupio zlatnu ribicu i doneo u park.

Potpuno oduševljenje od svih koji su bili na rođendanu. Dok je trajalo oduševljenje krenuo je vatromet i ja sam se šalio da ga je Andrija organizovao pošto je to tako ličilo na njega da uradi.

Ima još toliko dobrih,zanimljivih,smešnih anegdota, ali bih onda morao da napišem knjigu. Poznavao sam Čikija sedam godina i za sedam godina postali smo bliski. Koliko god bi se nekad posvađali, nikada nismo preispitivali naše drugarstvo. Andrija je bio izuzetan fotograf, snimatelj, pisac, pesnik, šmeker,muzičar, ali pre svega dobar drug.