Važno je da porez plaćaju svi – Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Saveta stranih investitora (FIC)

Intervju Miloš Obradović, Nova ekonomija

Mi smo najveći strani poslodavac u Srbiji i Vladi Srbije je veoma bitna povratna informacija koju dobija od nas o nekonzistentnoj primeni zakona. Recimo, kada imate slučaj da Poreska uprava daje jedan odgovor kompaniji u jednom gradu, a ta ista Poreska uprava istoj kompaniji daje drugačiji odgovor u drugom gradu, kod nas u FIC-u se pali crveno svetlo

Srbija je dobra zemlja za ulaganje, a može biti najbolja u Jugoistočnoj Evropi, ako se sprovedu reforme i obezbedi izvesnost i predvidljivost u poslovanju. Mi menjamo sistem iz korena i prilagođavamo ga EU i znamo da promena zakona implicira promenu nekih drugih akata, a njihova promena povlači promenu nekih trećih. Mi se trudimo da Vladi pomognemo, jer sve to već postoji u drugim zemljama, a naše članice su uvek spremne da ta iskustva podele sa Vladom, kaže za „Novu ekonomiju“ Aleksandar Ljubić, novi izvršni direktor Saveta stranih investitora (FIC), koji je došao na tu poziciju iz kompanije MD solutions.

Radili ste i za državu, bili ste državni sekretar u Ministarstvu finansija i ekonomije. Da li poslodavačke organizacije kao što je FIC imaju uticaja na kreiranje ekonomskih politika i donošenje zakona?

Imaju. Pre svega FIC, kao nezavisna organizacija koja se bavi isključivo pravnom regulativom, pa je saradnja sa državom bitna kako za FIC, tako i za državu. FIC je organizacija koja ima tu saradnju institucionalno uređenu, odnosno imamo Radnu grupu za praćenje sprovođenja preporuka iz Bele knjige. Svake godine šest meseci od objavljivanja Bele knjige predstavnici FIC-a sednu za sto sa predstavnicima Vlade da vidimo šta je urađeno i da vidimo šta će biti urađeno u narednih šest meseci.
Kada govorimo o zakonskim predlozima, FIC je veoma aktivan, kako na donošenju propisa tako i kod praćenja njihove primene. FIC ima 11 odbora i oni aktivno učestvuju u radnim grupama na donošenju novih propisa. Naše članice mimo radnih tela učestvuju i u javnim raspravama o novim zakonima. Ali nije važno samo doneti novi zakon, već treba i da se blagovremeno usvoje i svi podzakonski akti, jer ako se donese neki zakon, a ne prate ga podzakonski akti i prateća dokumenta, on ostaje samo slovo na papiru, što nije dovoljno.

Gde je veći problem, u kvalitetu zakona ili u njihovoj primeni?

Svi zakoni koji se donesu su manje-više u skladu sa evropskom regulativom. Mislimo da je glavni problem primena zakona, odnosno jačanje kapaciteta institucija koje primenjuju određeni zakon. Recimo kod poreskih zakona, važno je jačanje kapaciteta Poreske uprave koja je nadležna da ih sprovede. Kada govorimo o poreskim i privrednim zakonima uopšte, oni se pre svega odnose na kompanije. Mi smo najveći strani poslodavac u Srbiji i Vladi Srbije je veoma bitna povratna informacija koju dobija od nas o nekonzistentnoj primeni zakona. Recimo, kada imate slučaj da Poreska uprava daje jedan odgovor kompaniji u jednom gradu, a ta ista Poreska uprava istoj kompaniji daje drugačiji odgovor u drugom gradu, kod nas u FIC-u se pali crveno svetlo i pošto mi sedimo sa predstavnicima Vlade u zajedničkim telima, direktno im prenosimo probleme sa terena i učestvujemo u njihovom prevazilaženju.
Naravno, uvek se mogu pojaviti problemi u implementaciji nekog zakona. Novi zakon često povlači za sobom i izmene drugih zakona koji se nalaze u resorima različitih ministarstava, pa sam taj proces nekada može da potraje. Međutim, moguće je proces učiniti efikasnijim.
FIC se zalaže za e-vladu koja će administraciju učiniti mnogo manjom, gde će sve biti transparentnije i gde će biti brža komunikacija.

Prošle, a i ove godine, imamo relativno visok priliv stranih direktnih investicija. Zbog čega investitori biraju Srbiju za svoje investicije?

Srbija je dobro mesto za ulaganje. Ima stabilnu ekonomiju, stabilizovane javne finansije i inflaciju pod kontrolom. Mislim da će se trend dolaska stranih investitora nastaviti. Ono što je bitno jeste da mere finansijske konsolidacije Vlade daju rezultate, imamo smanjenje budžetskog deficita. S druge strane, Srbija mora da ima veći ekonomski rast i on mora da se generiše kroz održivu finansijsku konsolidaciju, a ona će biti održiva ukoliko uradite dubinske strukturne reforme.
Srbija ima i neke komparativne prednosti u odnosu na druge zemlje. To je CEFTA sporazum, kao i ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, a uskoro nadamo se i sa celom Evroazijskom unijom. Srbija ima veoma dobre poslovne odnose i sa Bliskim istokom i uzevši sve navedeno u obzir, to nas čini dobrim mestom za investiranje.

Šta bi trebalo učiniti da dolaze još više?

Potrebno je završiti proces privatizacije i korporativizaciju javnih preduzeća i, što je za nas najbitnije, reformu javne uprave. Vidimo da je Vlada krenula u te aktivnosti, ali mislim da treba ubrzati proces.
Potrebno je dosledno sprovođenje politike javnih nabavki, učiniti ih transparentnijim i dostupnim privredi.
Jedan od glavnih slogana FIC-a je predvidljivost poslovanja. Kompanije ne vole poremećaje na tržištu. FIC se zalaže protiv donošenja zakona po hitnom postupku bez javne rasprave, jer se dolazi u situaciju, posebno naše članice koje su delovi velikih multinacionalnih kompanija, da nemaju dovoljno vremena da se pripreme za primenu i započnu je u zakonskom roku, što je problem. A ti propisi se donose pre svega zbog nas, privrede.
Naša je želja da u narednom periodu ne bude više donošenja zakona po hitnom postupku, što čini privrednu zajednicu nespokojnom.
S druge strane, FIC i ne doživljava saradnju sa Vladom kao sprint, već kao maraton. Mi znamo da Vlada ne može sve da promeni za šest meseci. Mi menjamo sistem iz korena i prilagođavamo ga EU i znamo da promena zakona implicira promenu nekih drugih akata, a njihova promena implicira promenu nekih trećih. Mi se trudimo da Vladi pomognemo, jer sve to već postoji u drugim zemljama, a naše članice su uvek spremne da ta iskustva podele sa Vladom.

I pored visokih stranih investicija, imamo problem nedovoljnih ukupnih investicija. Prošle godine su one bile na nivou od 18,5 odsto BDP-a, a stručnjaci kažu da je za brži rast neophodno 25 odsto. I tu pre svega zaostaju privatne domaće investicije. Da li je problem što su možda uslovi poslovanja u Srbiji drugačiji za domaće i za strane investitore, jer čujemo žalbe da država pomaže stranim kompanijama subvencijama koje domaće kompanije teško dobijaju?

Siguran sam da ne postoji razlika između domaćih i stranih investitora kada se radi o subvencijama. Može se govoriti o finansijskoj snazi investitora. Da biste aplicirali za subvenciju države, morate dati bankarsku garanciju. Država vam neće dati novac ukoliko on nije obezbeđen.
Ono što jeste problem domaće, srpske privrede, a pre svega mislim na mala i srednja preduzeća, jeste to što ona u ovom trenutku nisu dovoljno ekonomski moćna da obezbede finansijske instrumente.
Ali slažem se da su Srbiji potrebne brže reforme kako bi uhvatila korak sa razvijenim evropskim tržištem. Pre svega tu mislim na olakšavanje uslova poslovanja. Smanjenje birokratije je put ka podsticanju razvoja malih i srednjih preduzeća. Mnoge birokratske prepreke mogle bi biti ukinute ili smanjene. Na primer, poreski zakoni, kao što je zakon o PDV, imaju veliki broj podzakonskih akata i pravilnika koje je teško pratiti. Velikim kompanijama koje imaju cele sektore koji se bave time to ne predstavlja problem, ali malim i srednjim preduzećima to je nemoguća misija. Preduzećima bi posao olakšalo donošenje jednog sveobuhvatnog podzakonskog akta koji bi sve te propise stavio na jedno mesto. Mislim da je razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji vezan isključivo za razvoj velikih privrednih sistema. Srbija nije veliko tržište i više od 90 odsto članova FIC-a proizvodi u Srbiji za tržište EU. Danas je malom i srednjem preduzeću teško da se pozicionira na tržištu, velika je konkurencija, nemaju sredstava, pogotovo za izlazak na evropsko tržište. Šta god da pravite, tržište Srbije, pa čak i bivše Jugoslavije, nedovoljno je, morate da prodajete i u Evropi. Mislim da je budućnost malih i srednjih preduzeća da budu dobavljači velikih sistema i da preko njih izlaze na evropsko tržište. Da bi tako nešto bilo moguće, potrebno je da se nastavi politika privlačenja stranih direktnih investicija, jer one ne samo da obezbeđuju zapošljavanje, već i tržište.

Ali koliko naša preduzeća mogu da se izbore da budu dobavljači velikim multinacionalnim kompanijama, s obzirom na to da su im konkurencija evropska preduzeća, a posebno ona iz zemalja odakle dolaze velike kompanije?

Sve velike kompanije su multinacionalne, tako da taj segment domicilnog i nacionalnog više ne postoji. U današnjem svetu gde je sve brzo i logistički zahtevno, velika kompanija uvek traži domaćeg proizvođača koji je tu blizu. Drugo, sve multinacionalne kompanije su uvek u potrazi za novim dobavljačima zbog boljih uslova, cene… Postoje određena tržišta i grane gde se ne možete lako izboriti. Recimo u industrijama koje su visoko tehnološki zahtevne, a vi nemate visoku tehnologiju. Ali možete postati dobavljači drugih dobavljača, tzv. drugi krug dobavljača.

Šta može država da uradi da podstakne njihov razvoj?

Za razvoj privrede potreban je razvoj infrastrukture i mi pozdravljamo ono što radi Vlada u tom delu. Ako pogledate prostornu raspodelu investicija, vidite da one prate koridore. Ne može neka kompanija da priušti sebi da roba putuje danima. Danas kompanije rade uglavnom po principu „just in time“, niko više ne drži velika skladišta. Morate obezbediti brz transport.
Pre nekoliko dana čuli smo vest da se razmatra uvođenje integrisanih graničnih prelaza. Mi to pozdravljamo. Važno je da roba ne stoji dva puta na granici, nego da se na jednom mestu sve završi. To su male promene koje imaju ogroman efekat na privredu. Ako smanjite čekanje kamiona na granici sa četiri na jedan dan, to na godišnjem nivou znači milione evra. Na taj način možete da napravite da Srbija bude najbolje mesto za investiranje u Jugoistočnoj Evropi.

Spomenuli ste poreze. Gde vidite prostor za napredak, u menjanju poreske politike, tj. poreskih stopa, ili u većoj efikasnosti naplate poreza?

Naše članice ne komentarišu poreske stope. One su takve kakve su i naše članice su investirale u Srbiji znajući kolike su poreske stope. Za nas je mnogo bitnija primena poreskih zakona. Važno je da porez plaćaju svi. Ako ne plaćaju svi porez, stvara se ozbiljan problem na tržištu, ali to više nije pitanje poreza, nego pitanje konkurencije. Treba povećati administrativne kapacitete za uniformnu primenu zakonskih propisa i zato pozdravljamo najavljenu reformu Poreske uprave. Vlada je napravila i neke međukorake. Recimo, propisano je da je mišljenje Ministarstva finansija obavezno za Poresku upravu, dok je to ranije samo bilo neobavezujuće mišljenje kojeg su inspektori Poreske uprave mogli, ali nisu morali, da se drže.

Srbija se, kao i ceo region, suočava sa problemom odlaska radno sposobnog stanovništva. Da li uopšte postoji rešenje za taj problem?

Rešenje je u boljem životu stanovništva. Mladi ljudi danas odlaze da se usavršavaju i to je u redu, ali njihova odluka da se ne vrate je opasna za Srbiju. Treba napraviti Srbiju boljim mestom za život. To znači omogućiti tom mladom čoveku da se brže kreće, dakle pravljenje infrastrukture. Zatim da taj mladi čovek ima benefite kao u inostranstvu, tu pre svega mislim na tehnologiju, telekomunikacije itd. Dalje, treba da ima mesto za život, odnosno da mu se omogući da kupi sebi stan u kome će da osnuje porodicu. Da bi kupio stan mora da uzme kredit, a da bi uzeo kredit mora da ima posao i to onaj za koji može biti adekvatno plaćen. Ovde ne govorim o visokoobrazovanim ljudima, već o svima. Mora se napraviti način da živite od svog rada ovde. Na tome će morati da bude akcenat Vlade Srbije, jer džaba vam velike kompanije ako sutra nema ko da radi u njima. A nigde nije lepše nego kod kuće.

Intervju prenet sa portala Nova ekonomija