Sa druge strane korone
Piše: Jelena Milašinović
Istraživajući prebogati digitalni svet kulture i umetnosti koje su brojne institucije učinile dostupnim, krenula sam od Berlinske filharmonije. Tamo toliko toga ima da nisam daleko odmakla. Naime, Berlinci su poznati kao pioniri i lideri tehnoloških inovacija kada su otvorili svoju virtuelnu koncertnu dvoranu pre više od deset godina. Onda i ne čudi što su baš oni među prvima poklonili svoje digitalne sadržaje kojih je toliko da sam kao Alisa u zemlji čuda koja je prešla sa druge stane ogledala.
U njihovoj digitalnoj riznici je bukvalno sve za preporuku ali ovom prilikom na mojoj top listi je Betovenova Deveta simfonija iz 2019. godine. Ne samo zbog vrhunskog izvođenja, već i zato što je koncert – na otvorenom! Taman da nam bar malo zadovolji apetit za boravkom napolju. Veličanstvena bina bila je postavljana kod Brandenburške kapije na kojoj su bili orkestar, hor i solisti, pod rukovodstvom tek inauguirasanog šefa dirigenta Berlinske filharmonije, Kirila Petrenka.
Međutim, nije slučajno zašto sam se baš sad opredelila za poslednje Betovenovo simfonijsko delo koje mi inače nije na redovnoj plej listi. Čuvena Oda radosti vas najpre zagrli, a onda za ruku odvede ka onome što predstavlja esenciju života. Paradoksalno je da iako sami u svojim kućama, osećamo čvrstu povezanost sa celim svetom jer je nevolja izjednačila sve razlike. Zato Oda radosti još jednom dokazuje da je neprolazna himna čovečanstva i novog humanizma koji se oslobađa u nama.
Još jedan koncert na otvorenom će se naći na listi mojih preporuka i to ne samo zato što je to nastup voljene Beogradske filharmonije već zato što predstavlja pravi imunološki booster. Svi koji su bili na prvom Muzičkom pikniku na Ušću 2017. godine znaju da smo te junske večeri podelili jedinstveno i nezaboravno iskustvo. Orkestar je svirao hitove klasične muzike, a publika je slušala u masovnoj tišini i skandirala kao na rok koncertu. Repertoar ovog koncerta je visoko kaloričan! Možete razmrdati kukove uz Danson Markesa, prepustiti se Ravelovom Boleru ili marširati uz muziku iz Ratova Zvezda. Ali ono što najviše pamtimo sa ovog događaja je taj osećaj zajedništva koji nam je podarila muzika i zarazna energija našeg orkestra. Sve se to i čuje i vidi na snimku na filharmonijskom Jutjub Kanalu:
Dat nam je veliki luksuz – vreme da ga provedemo sa sobom i odaberemo način na koji će nas korona promeniti. Imamo prostor da razmišljamo o novom životu jer je bilo mnogo toga lošeg “pre”, a sada nam se ukazuje put za “posle”. Moj predlog je da vas u tome vodi klasična muzika, jer je njena snaga kao teška artiljerija koja je tu da vas štiti i brani.
Članak je prenet sa portala Hemofarm fondacije.
