U laži su duge noge
Autor Branimir Brkljač
Kad god čujem neki novi pojam koji „ovi mladi” upotrebljavaju, a za koji pre toga nikad nisam čuo, prva misao mi uvek bude: „Evo još jednog dokaza kako te je vreme pregazilo”. Nije baš prijatno kada ti takva misao dođe – jedino gore bi bilo kada bi u toj situaciji moja reakcija bila u stilu „a vi deco nemate pojma, sad ću ja da vam objasnim”. U svakom slučaju, pre nego što nastavim, važno mi je bilo da napišem ovaj disklejmer (valjda je to kul da se tako kaže) i da se tako unapred ogradim od mogućih komentara tipa „šta je tu novo, a ti nisi znao za to”.
Evo o čemu se radi. Pre neki dan sam prvi put čuo reč „finsta”. Bio sam u nekom generacijski raznolikom društvu, kada sam u pozadini uhvatio deo dijaloga:
Osoba A: „Vidi me ovde kako izgledam. Užas!”
Osoba B: „Ma daj, nije baš to tvoje najbolje izdanje, ali je skroz finsta fazon.”
Osoba A: „Imaš pravo, baš je ovo za našu ekipu. Tamo ću i objaviti.”
Nema potrebe da sada objašnjavam kako sam se vešto uključio u ovaj razgovor i saznao o čemu se radi.
Dakle, finsta je kombinacija reči „fake” i „instagram”. Finstagram bismo, dakle, mogli da prevedemo kao lažni instagram. Ali, nije baš tako. Finsta je pravi instagram nalog, koji otvaraju za sebe oni koji hoće da su preko ove društvene mreže povezani sa uskim krugom svojih najbližih prijatelja. Koliko sam razumeo, broj pratilaca na finsta nalogu je jedva desetak. To su oni ljudi koje vlasnik naloga vrlo dobro dobro poznaje i po pravilu je sa njima u kontaktu i u stvarnom svetu.
Glavna stvar kod finsta naloga je da on mora ostati tajna za sve izvan tog kruga posvećenih prijatelja. Zato se taj nalog pažljivo štiti. Već njegovo ime mora biti tajno; za njega mogu i smeju da znaju samo tih nekoliko pratilaca. Finstagram nalog nije povezan sa nalozima koje njegov vlasnik ima na drugim društvenim mrežama, kako se ne bi posredno preko tih mreža moglo doći do imena pravog vlasnika.
Po pravilu se finstagram nalog otvara kao dodatni instagram nalog onom već postojećem, koji vlasnik ima pod imenom pod kojim ga svi poznaju. Dakle, vlasnici finsta naloga imaju i svoj redovni instagram nalog koji mogu pronaći i zapratiti svi koji to žele. Na tom redovnom instagram nalogu oni objavljuju onaj očekivani sadržaj – tu su romantični zalasci sunca, predivna hrana, prelepi ljudi, poznata mesta, dobri provodi… Ukratko, tu se objavljuju sve one slike po principu „sve što kamera eventualno propusti, to filter popravi”. Za razliku od finsta naloga, gde je broj pratilaca strogo ograničen, ovde je broj pratilaca kriterijum po kome se meri nivo naše uspešnosti, sreće i zadovoljstva.
O čemu se ovde radi? Zašto otvarati još jedan nalog za nekolicinu ljudi, kada već imamo hiljade oduševljenih pratilaca koji lajkuju sve te predivne prizore iz našeg života. Na to pitanje osoba A je odgovarila: „Zato što na finsti mogu da budem stvarno ja!”
Priznajem da sam tu ostao zbunjen. Kako to da smo u vremenu u kome svako ima priliku da svakodnevno predstavlja svetu šta misli, kako izgleda, s kim se druži, gde putuje, došli do toga da pravog sebe treba da zaštitimo? I još važnije pitanje – od koga štitimo tog pravog sebe?
Odgovor nije tako komplikovan kao što na prvi pogled može da izgleda. Pravog sebe štitimo od onog fejk sebe kakvim se predstavljamo preko svih tih društvenih mreža i medijskih kanala koji su nam dostupni na klik i koje masovno koristimo da bi tu fejk sliku plasirali svetu.
A šta tek reći o tome što tu svoju fejk sliku predstavljamo ponosno pod pravim imenom, a pravog sebe skrivamo iza fejk profila i skrivamo u dubokoj ilegali?
Nikada nije bilo lako biti to što stvarno jesi. Danas je to izgleda teže neko ikada ranije, jer nikada do sada nije bilo tako lako izgraditi i plasirati svetu lažnu sliku sebe, i to onu sliku u koju i sami hoćemo da verujemo i želimo da nekako postane istina.
To je baš zajebano, jer granica postaje sve nejasnija. Zato podržavam finstagram, jer oni koji otvaraju finsta nalog tu granicu bar vide i prepoznaju. Još uvek.
Tekst prenet sa bloga Iskusni početnik
