Tablete protiv života

Piše: Isidora Everts, Izvor: Novi magazin

Nora iz Brusa (43) je treći put za dve godine završila na Klinici za psihijatriju u Beogradu. Ovog puta, doktori su joj rekli da bi bila mrtva da se pojavila deset dana kasnije. Jetra joj je oštećena. Ima gastrointestinalne probleme i jedva je u stanju hranu da vari. Ona je nezaposlena i živi od majčine penzije. Godinama uzima više vrsta benzodiazepina i antidepresiva koje sa vremena na vreme meša sa velikom količinom alkohola. Mada joj je lekove propisao psihijatar u Beogradu, ona povećava dozu na svoju ruku. „Često provedem celi dan u krevetu“, ona kaže. 

Noru sam slučajno upoznala kad je bila između hospitalizacija.

Matija iz Beograda (47) je fotograf koji je od svog psihijatra dobio recept za četiri različita leka, benzodiazepine, antidepresive i lek protiv nesanice. Lekove je dobio jer se lečio od alkoholizma. „Radim kao frilenser i od fotografije ne može da se živi. Prebacujem račune iz meseca u mesec, stalno jurim neku šljaku, i taj lajfstajl mi baš stvara pritisak. Jedva mogu da platim ovu rupu na Karaburmi gde živim. Ne znam kako bih pregurao taj stres bez lekova. Ksalol mi je ubedljivo najbolji, ali kad ne mogu da zaspim, drmnem rivotril.“

Vuk (42) je muzičar i tonac koji nema ni lekara ni propisanu terapiju, ali ga te činjenice ne sprečavaju da samoinicijativno uzima tablete za anksioznost koje povremeno meša sa pivom. „Kad radim kao tonac imam baš previše posla; celi dan moram da slušam neke nezadovoljne muzičare koji me dave. Svi imaju neka svoja mišljenja koja moram da uvažavam jer mi treba lova, a nikad 

dovoljno love. Užasno je sve to naporno pa mi dođe da se opustim, nekad Ksalol, nekad Brom. Kako ih nabavljam? Brate, ovde svako poznaje nekoga ko poznaje nekoga,“ on se smeje.

Ove priče su deo svakodnevnice u Beogradu. Lekovi za anksioznost i depresiju su prihvaćeni u svim slojevima društva jer su na recept i ne nose sa sobom stigmu ilegalnih droga. Roditelji tinejdžera otvoreno pričaju na tu temu i retko ko misli da je uzimanje ovih lekova nešto zabrinjavajuće ili da ima veze sa zavisnošću. Neki se šokiraju tek kad saznaju da su im deca krišom uzela tablete.

„Ja poznajem bar četvoro, petoro meni bliskih ljudi koji su na lekovima za anksioznost“, priča jedna majka: „Stres zbog dece, stres zbog posla. Ranije to nije bilo tako.“

I u svetu se najčešće koriste benzodiazepini ili benzosi, lekovi koji su depresori centralnog nervnog sistema i ublažavaju simptome anksioznosti. Razvoj benzosa počeo je 1950-ih godina, zahvaljujući poljskom hemičaru Lea Sternbacha koji je u to vreme radio za švajcarsku farmaceutsku kompaniju Hoffman-La Roche. Kompanija La Roche je lansirala prvi benzodiazepin, hlordijazepoksid (librium) 1960. godine, a diazepam (bensedin) 1963. godine.

Ova grupa psihoaktivnih lekova je postala popularna jer brzo deluje i znatno smanjuje neprijatne simptome. Benzodiazepini imaju širok spektar upotreba: za smirenje, za ublažavanje psihičke napetosti, protiv anksioznost, i za nesanicu. Međutim, nekontrolisano korišćenje i česta upotreba ovih lekova dovodi do stvaranje zavisnosti i mogu prouzrokovati ozbiljne zdravstvene posledice kao pospanost, slaba koncentracija i memorija, usporeni refleksi, vrtoglavica, zamagljen vid, nerazgovetan govor.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), najviše se propisuju alprazolam (zanaks, ksalol), diazepam, lorazepam i klonazepam (Rivotril). Procenjuje se da 30 miliona odraslih u SAD uzima benzodiazepine. U Srbiji je tokom 2022. godine propisano 5,2 miliona kutija benzodiazepina i 2,14 miliona kutija antidepresiva prema zvaničnim podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Porast tabletomanije je globalni problem modernog društva kako u zapadnim tako i u zemljama u razvoju, gde se za svaki problem traži brzo i jeftino rešenje

NOVE PREPORUKE SZO: Novembra 2023. SZO je uvela nove smernice za rešavanje sve većeg broja mentalnih i neuroloških poremećaja i stanja zavisnosti. Nova preporuka snažno obeshrabruje upotrebu benzodiazepina za anksioznost, navodeći „benzodiazepini se ne preporučuju odraslima sa opštim poremećajem anksioznosti ili paničnim poremećajem. Za hitno lečenje akutnih i teških simptoma anksioznosti, benzodiazepini se mogu uzeti u obzir, ali samo kratkoročno, tri do sedam dana maksimum. SZO strogo preporučuje da se ne koriste farmakološke supstance u lečenju dece i adolescenata sa anksioznim poremećajima.“

Preporuke i upozorenja ne sprečavaju masovno samoinicijativno uzimanje lekova koji se lako nabavljaju i dele među prijateljima svih generacija. Opravdanja se lako nalaze: stres, nesanica, egzistencijalni problemi, anksioznost, svakodnevnica, dosada. Retko ko se opredeli da ide na psihoterapiju.

„Kakva psihoterapija“, smeje se Matija: „Jednom sam bio, al’ nemam ja para za to. I nema tog terapeuta koji može da mi reši egzistencijalne probleme koje bi sve nestale da imam platu od pet ‘soma’ eura. A do tada, eto, imam Ksalol!“

Porast tabletomanije je globalni problem modernog društva kako u zapadnim tako i u zemljama u razvoju, gde se za svaki problem traži brzo i jeftino rešenje. Prema rečima kliničkog farmakologa i profesora Medicinskog fakulteta dr Radana Stojanovića „čovek u savremenom svetu ne trpi bol zbog čega se prekomerno izdaju analgetici. Prekomerna upotreba anksiolitika i antidepresiva je posledica naše nemogućnosti da se sa stresom borimo na neki drugi način. Ne smemo postati narod koji će biti na benzodiazepinima koji će nam otupeti oštricu uma.“

U potrazi za brzim rešenjem problema, retko ko misli o mogućim posledicama, posebno kad primeti da svi neprijatni simptomi nestanu u roku od sat vremena nakon uzimanja male, magične pilule. Jedino šta postane važno je zadržati taj osećaj i pronaći lekara, apotekara, prijatelja koji će im omogućiti da nastavljaju da nabavljaju tablete bez suvišnih pitanja.

Prema rečima Ane Lembke, profesorke psihijatrije na univerzitetu Stanford u Kaliforniji, „medicinska zajednica često precenjuje koristi i potcenjuje rizike dugotrajne upotrebe benzodiazepina. Velika većina lekara i dalje ne misli da ovi lekovi izazivaju zavisnost“.

„Neki doktori ti lako propisuju lekove, a drugi su baš strogi i neće nikako“. priča Anđela (38), slikarka iz Beograda: „Mislim da je to individualna stvar. Ova doktorka kod koje sada idem baš nije htela da mi da Ksalol, kao lako ću se navući. Ali, ljudi su naučili da se snalaze. Ranije sam imala recept i išla od jedne apoteke do druge. Neko nije hteo da mi proda, ali na kraju sam uvek uspela da nađem nekoga ko je bio voljan. Ni jedan lek mi ne deluje kao Rivotril, a taj mi je najteži da nabavim.“

Drugi uobičajeni metod zloupotreba lekova koji se izdaju na recept je njihovo drobljenje i ušmrkavanje. „Mrvila sam ja zanaks ponekad,“ priča Anđela, „Puno ljudi to radi, samo neće svi o tome da ti pričaju. To ti je ona prava euforija.“ Mnogi ljudi koji koriste benzose rekreativno zbog opuštanja biraju da lekove ušmrkavaju jer im je efekat na taj način pojačan. Ušmrkavanje benzodiazepina može dovesti do dezorijentacije, gubitka pamćenja i smanjenje krvnog pritiska.

DOSTUPNO: Mada krivični zakon Republike Srbije navodi da se ne smeju posedovati tablete koje sadrže psihoaktivne supstance bez recepta, praksa je često nešto drugo. U manjim mestima psihoaktivne tablete su dostupnije, manje kontrolisane i njihova zloupotreba je veoma raširena.

„Brus je malo mesto. Svi se poznajemo. Tamo nema posla, nema šta da se radi. Jedna pošta, jedna apoteka, dve prodavnice. Okupljamo se kod trafike. Svi su na bensedinu, na bromazepamu jer su jeftini i dostupni,“ objašnjava Nora koja priznaje da joj se ne vraća u rodni grad jer joj je bolje na Klinici za psihijatriju: „U Brusu nemam ništa. Sestra i brat neće da me vide, deca su odrasla i ne razgovaraju sa mnom. Sećam se da sam uzimala puno lekova, nekad tri puta više rivotrila nego što je trebalo, ali se uopšte ne sećam kako sam opet završila ovde.“

Uzimanje veće doze od propisane ili mešanje benzosa sa alkoholom pojačava međusobne efekte više depresora centralnog nervnog sistema i povećava rizik od predoziranja. Ova kombinacija oštećuje funkciju mozga i može dovesti do ozbiljnih posledica kao što su gubitak pamćenja i koncentracije, oštećenje unutrašnjih organa, povećani rizik od demencije, pojačana agresivnost, psihoza, koma, gubitak svesti, prestanak rada srca, smrt. 

Uprkos ovim zabrinjavajućim činjenicama, postalo je društveno prihvatljivo da se benzosi poput zanaksa dele u krugu prijatelja kao alkohol u obliku tableta. „Ma, te posledice su samo ako uzimaš gomilu tableta uz puno alkohola pa tako furaš godinama,“ kaže Vuk samouvereno. „Realno, mi uzimamo šta nam je pri ruci kad blejimo, ponekad ih drobimo, i pijemo pivo kad odemo na neku svirku, ali nije to svakodnevno, pritom svi to rade; benzosi su postali toliko mejnstrim da ove mlađe generacije trep i rep muzičara prave pesme pod nazivom zanaks.“

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.