Stalna radna grupa za bezbednost novinara- kvartalni izveštaj za period april-jun 2024. godine

Izvor: OEBS

Podaci o napadima na novinare od aprila do juna 2024. godine

U drugom tromesečju 2024. godine u svim javnim tužilaštvima u Srbiji formirano je 14 predmeta u vezi sa prijavama za ugrožavanje bezbednosti novinara, što je za šest predmeta manje u odnosu na prethodni kvartal. Šest predmeta je formirano u aprilu, tri u maju i pet u junu.

Evidentiranim događajima je oštećeno 13 novinara od kojih je 10 muškog pola (71,5%), tri ženskog pola (21,5%), dok je u jednom evidentiranom predmetu (7%)
oštećena redakcija jednog medija (N1).

Kao i u prethodnom periodu, i dalje dominiraju slučajevi pred Posebnim javnim tužilaštvom za visoko-tehnološki kriminal (VTK). Međutim, procenat predmeta pred VTK je u ovom periodu smanjen, dok je povećan pred ostalim tužilaštvima – osam predmeta je u nadležnosti VTK (57,2%), dok je po tri predmeta (21,4%) u nadležnosti tužilaštava sa područja AJT u Beogradu i u Novom Sadu. U prethodnom kvartalu, u periodu od januara do aprila, 70% predmeta bilo je u nadležnosti VTK. Ovaj podatak ukazuje da je došlo do izvesnog pomeranja napada na novinare iz virtuelne u realnu sferu.

Takođe, kao i u ranijem periodu, najzastupljeniji oblik napada na novinare su pretnje, odnosno prijave za krivično delo Ugrožavanje sigurnosti – 9 predmeta,
odnosno 64,3%. Ostali slučajevi se odnose na uznemiravanje (1), uvrede (1), uvrede i pretnje (1), fizički napad (2). U ovom kvartalu prijavljeni fizički napadi su se odnosili na novinara „Radara“, Vuka Cvijića koga je 29. maja na ulici u Beogradu napao Milan Lađević, direktor dnevnog lista “Srpski telegraf”, kao i na novinara „Danasa“ i „Cenzolovke“ Uglješu Bokića, tokom izbornog dana 2. juna. Oba slučaja su detaljno razmatrana na redovnom sastanku SRG koji je održan u junu.

Od početka 2024. godine, u svim tužilaštvima u Srbiji ukupno je formirano 34 predmeta. Do kraja juna prvostepena ili konačna odluka doneta je u četiri pred-
meta, što predstavlja 11,76% predmeta formiranih u ovom periodu:

· Osuđujuća presuda doneta je 26. maja u slučaju pretnji upućenih Igoru Božiću iz februara 2024. godine. Presuda – uslovna osuda u trajanju od 1 godine za-
tvora sa vremenom proveravanja od 3 godine – doneta je na osnovu zaključenog Sporazuma o priznanju krivičnog dela.

· U dva predmeta je doneto rešenje o odbačaju krivične prijave. AJT u Beogradu je 26. aprila odbilo kao neosnovan prigovor oštećene Vanje Đurić (N1), a 29.
aprila Osnovno javno tužilaštvo Stara Pazova je odbacilo krivičnu prijavu Gordane Momčilović Ilić, novinarke iz ovog grada.

· U jednom predmetu doneta je službena beleška da nije bilo krivičnog dela (oštećeni Dušan Mlađenović). Svi ostali predmeti iz 2024. godine su aktivni, a do kraja juna nadležna tužilaštva su preduzela sledeće radnje:

· U dva predmeta u toku je postupak pred sudom po optužnom aktu javnog tužioca. Oba slučaja se odnose na oštećenu Anu Lalić Hegediš iz Novog Sada i u nadležnosti su VTK. U jednom slučaju je nakon podizanja optužnog predloga, sud okrivljenom produžio izrečenu meru bezbednosti zabrane napuštanja
stana.

· U jednom predmetu pred OJT Leskovac za petoro oštećenih novinara Internet portala „Rešetka“ iz Leskovca u toku je primena instituta odlaganja krivičnog
gonjenja prema osumnjičenom.

· U 27 predmeta je podnet zahtev za prikupanje potrebnih obaveštenja ili su u toku dokazne radnje. U jednom od ovih slučajeva (oštećena Zorka Đukanović, RTS), protiv osumnjičenog je određen pritvor i doneta naredba za psihijatrijsko veštačenje.

Osuđujuća presuda za paljenje kuće Milana Jovanovića

U drugom kvartalu 2024. godine konačno je rešen slučaj paljenja kuće Milana Jovanovića, novinara portala „Žig-info“ iz Grocke, iz evidencije tužilaštva iz 2018.
godine. Nakon više od pet godine sudskog procesa, Apelacioni sud u Beogradu je 9. aprila 2024. godine doneo konačnu osuđujuću presudu kojom se četvorica optuženih oglašavaju krivim za krivično delo Izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 Krivičnog zakonika. Okrivljeni bivši predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović, kao i Aleksandar Marinković, neposredni izvršilac, osuđeni su na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i na novčanu kaznu od 100.000 dinara. Okrivljeni bivši pripadnik MUP-a Vladimir Mihailović osuđen je na kaznu zatvora u trajanjuod tri godine i na novčanu kaznu od 100.000 dinara, dok je okrivljeni Igor Novaković osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci.

Iako su u konačnoj presudi zatvorske kazne izrečene u dva prvostepena postupka smanjene, presuda je od velikog značaja za unapređenje bezbednosti novinara jer predstavlja jasnu poruku da je nasilje nad novinarima ipak kažnjivo.

Paljenje kuće Milana Jovanovića je najdrastičniji oblik ugrožavanja bezbednosti novinara nakon slučajeva ubistava novinara i postavljanja bombi na prozor novi-
nara Dejana Anastasijevića 2007. godine, koji su i dalje nerešeni.

Podaci VJT o napadima na novinare od 2016. do juna 2024. godine

Od formiranja evidencije VJT o krivičnim delima učinjenim na štetu novinara i medijskih radnika 2016. godine pa do kraja juna 2024. godine, u javnim tužilaštvima u Srbiji je formirano ukupno 559 predmeta u vezi sa 623 oštećenih redakcija i novinara, odnosno 521 pojedinačnih osoba, od kojih je 317 muškog (60,84%), a 204 ženskog pola (39,16%).

Od ukupnog broja predmeta, prvostepena ili konačna odluka doneta je u 326 predmeta, što predstavlja 58,32% ukupnog broja predmeta.

U 91 predmetu (16,3%) je do sada izrečen neki oblik krivične sankcije ili je gonjenje ustupljeno stranoj državi:

· U 69 predmeta doneta je osuđujuća presuda;

· U 21 predmetu izvršilac je sankcionisan nametanjem obaveze propisane

Zakonikom o krivičnom postupku u pogledu odloženog krivičnog gonjenja (oportunitet);

· U 1 predmetu je primenjen vaspitni nalog prema maloletnom izvršiocu.

U 17 predmeta (3%) sud je odbio ili odbacio optužni akt ili oslobodio optuženog.

Oko 21,3% predmeta je konačno rešen odlukom tužilaštava:

· U 114 predmeta doneto je rešenje o odbačaju krivične prijave;

· U 102 predmeta doneta je službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka;

· U 2 predmeta doneta je odluka da nema mesta pokretanju pripremnog postupka protiv maloletnog učinioca;

· U 1 predmetu je krivično gonjenje ustupljeno nadležnim organima druge države.

Kada su u pitanju aktivni predmeti, od 233 aktivnih slučajeva iz evidencije tužilaštva, u 138 predmeta (24,7%) u toku su dokazne radnje, istraga, postupak
međunarodne pravne pomoći, a u 13 predmeta je u toku glavni pretres pred nadležnim sudom.

U 95 slučajeva (17% svih predmeta) potencijalni učinilac nije identifikovan ni nakon preduzimanja mera u predistražnom postupku.

Podaci novinarskih udruženja o napadima na novinare

U prvoj polovini 2024. godine, NUNS je registrovao 75 slučajeva napada na novinare. Među njima najviše je verbalnih pretnji (39), zatim pritisaka (27 slučajeva), fizičkih napada (7) i u dva slučaja se radilo o napadu na imovinu.

UNS je u prvoj polovini 2024. godine zabeležio 45 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara i medija, što je za skoro trećinu (20) manje nego u istom periodu prošle godine, kada je evidentirano 65 slučajeva. UNS beleži manje pretnji, pritisaka i napada, a sa druge strane udvostručen broj slučajeva onemogućavanja rada u koje spadaju zabrana izveštavanja sa događaja, prelaženje administrativnog prelaza ili izbacivanje iz redakcije.

U drugom kvartalu ove godine, novinarska udruženja ukazuju na sve učestalije pritiske kroz pravosudni sistem u vidu tužbi protiv medija i medijskih udruženja
(takozvane SLAPP tužbe). Početkom maja, dve tužbe (parničnu i krivičnu) protiv novinara portala „KRIK“ podnela je sudija Apelacionog suda u Beogradu zbog
podataka o imovini iz baze podataka „Prosudi ko sudi“. Pored toga, u junu 2024, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je dve presude na štetu portala “KRIK”,
prema kojima ovaj medij treba da isplati tužiocima skoro milion dinara na ime odštete i troškova suđenja.

Takođe, u junu mesecu, dvojica od četvorice optuženih pripadnika resora DB za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije koji su u februaru oslobođeni odlukom Apelacionog suda u Beogradu, tužili su ovu organizaciju zbog saopštenja u kome je izrazila neslaganje sa presudom. Koalicija za slobodu medija je osudila podnošenje tužbi smatrajući ga pritiskom na slobodu govora.

Sastanak SRG u Novom Sadu

Praksu organizacije sastanaka na lokalnom nivou sa medijskim radnicima i lokalnim kontakt tačkama iz policije i tužilaštva, SRG je nastavila i u drugom kvartalu 2024. godine, posetivši Novi Sad i Jagodinu.

Eskalacija ozbiljnih pretnji i ugrožavanja bezbednosti novinarki i novinara u Novom Sadu, Inđiji, Somboru i Staroj Pazovi bio je povod za organizaciju sastanka u Novom Sadu 19. aprila u prostorijama NDNV-a. Sastanku su prisustvovale lokalne kontakt tačke iz tužilaštva i policije i novinarke i novinari koji su doživeli
pretnje i nasilje u ovim gradovima.

Član SRG Veran Matić ukazao je na to da policija, uprkos obećanjima, nije uradila procenu bezbednosti za predsednicu NDNV-a Anu Lalić i programskog direktora
tog udruženja, univerzitetskog profesora Dinka Gruhonjića. Zbog nedostatka procene bezbednosti, Evropska federacija novinara finansirala im je privatno
obezbeđenje.

Preko video linka, sa lokacije na koju je izmeštena zbog lične bezbednosti, skupu se obratila Ana Lalić Hegediš, i pričala o traumatičnom iskustvu koje je pretrpela
zbog javno iskazanog stava na festivalu „Rebedu“ u Dubrovniku. Pored nje su, vidno potrešene, govorile o svojim iskustvima novinarke koje su u prethodnom periodu bile žrtve napada i nasilja – Verica Marinčić iz Inđije; Gordana Momčilović Ilić iz Stare Pazove, koja je izveštavajući o bespravnoj gradnji u parku doživela direktnu pretnju smrću; Ksenija Pavkov koja je postala meta Telegram naloga sa preko 80.000 članova. Urednik portala SOinfo Sava Majstorov iz Sombora ispričao je o svojim iskustvima i hakerskom napadu na sajt, zbog kojeg je na nedelju dana bila prekinuta komunikacija sa čitaocima.

Na sastanku je naglašena važnost obezbeđivanja psihološke podrške novinarima zbog trauma kroz koje prolaze.

Sastanak radne grupe za bezbednost novinara u Jagodini

U sklopu obeležavanja 23 godine od ubistva novinara Milana Pantića, u Jagodini je 12. juna održan sastanak SRG sa novinarima iz Pomoravskog okruga, kao i kontakt tačkama iz OJT i VJT Jagodina, OJT Paraćin i OJT Despotovac, i PU Jagodina.

Član SRG ispred ANEM-a, Veran Matić je na početku sastanka predstavio slučajeve ugrožavanja bezbednosti novinara iz ovog regiona koji su evidentirani u bazi VJT. Prisutni novinari su istakli da slučajeva napada ima mnogo više, ali da se ne prijavljuju institucijama čemu doprinosi dužina postupaka, dodatni stres,
kao i nedostatak poverenja u institucije.

U fokusu razgovora bili su izazovi novinarskog rada i uočena nekažnjivost ugrožavanja njihove bezbednosti, kao i pitanja vezana za sufinansiranje projekata na lokalnom nivou.

Predstavnici tužilaštva govorili su o tome kako tužilaštvo mora da se kreće u okviru zakonskih rešenja, te da često postoji jaz između osećanja ugroženosti
novinara i mogućnosti tužioca da neki događaj okvalifikuje kao krivično delo.

Naglasili su da je OJT Jagodina koristio u svojoj praksi institut zabrane prilaženja pod pretnjom pritvora kao hitnu meru za zaštitu novinara.

Veran Matić je obavestio učesnike skupa o razgovoru sa glavnim javnim tužiocem Mišom Jovanovićem o daljim koracima u rešavanju slučaja ubistva novinara Milana Pantića i naglasio da se ne sme dozvoliti marginalizacija ovog slučaja nakon što je vraćen iz Tužilaštva za organizovani kriminal u VJT Jagodina.

Reč je o slučaju od nacionalnog značaja i upravo zbog toga je neophodno da u rešavanju učestvuju najbolji istražitelji i u policiji i tužilaštvu.

Opšti zaključak sastanka je da su razgovori novinara, tužilaca i policajaca o bezbednosti veoma važni na lokalnom nivou, jer pored međusobnog upoznava-
nja, razmena iskustava omogućava i uspostavljanje većeg stepena poverenja, a samim tim i efikasnijeg rada na zaštiti bezbednosti novinara.

Redovni sastanak Stalne radne grupe za bezbednost novinara

Početkom juna održana je redovna sednica SRG na kojoj se razgovaralo o aktuelnim slučajevima napada na novinare, ugrožavanju bezbednosti i pretnjama.

Članovi SRG su obavešteni da su u prethodnom periodu podignute dve optužnice (obe za oštećenu Anu Lalić Hegediš), te da je odbačena jedna krivična prijava za oštećenu Gordanu Momčilović Ilić u Staroj Pazovi. U svim ostalim slučajevima su se čekala potrebna obaveštenja od policije.

U slučaju fizičkog napada na novinara Vuka Cvijića, predstavnici tužilaštva obavestili su prisutne da su 3. juna od MUP-a dobili izveštaj, na osnovu koga je
formiran predmet. U predmetu se nalaze izjave Vuka Cvijića, Milana Lađevića i dva svedoka. Video zapisi iz lokala u kom se napad odigrao, kao i snimci okolnih
objekata – tužilaštvu nisu dostavljeni. Na sastanku je ukazano da tužilaštvo nije pozvalo Vuka Cvijića kako bi uzelo njegov iskaz o događaju u skladu sa hitnim
rokovima propisanim Opšte obaveznim uputstvom VJT.

Pored ovog slučaja, razgovaralo se i o statusu četiri predmeta oštećenog Dinka Gruhonjića, među kojima se dva baziraju na video snimcima sa okolnih kamera;
slučaju izbacivanje Verice Marinčić iz zgrade optine u Inđiji; slučaju ugrožavanja sigurnosti Isidore Kovačević iz Šapca; fizičkom napadu na Uglješu Bokića tokom
izbornog dana što je sam novinar snimio. U poslednjem slučaju je tužilaštvo naložilo da se prikupe svi relevantni snimci sa društvenih mreža, obavi razgovor
sa osumnjičenim i utvrdi da li postoje svedoci događaja, te da se isti saslušaju.

U diskusiji je konstatovano da postoji veliki broj slučajeva u kojima se, uprkos uspostavljene hitnosti procedura u slučajevima napada na novinare, i dalje dugo čekaju izveštaji policije. Od predstavnika MUP-a u SRG je zatraženo da o tome upozna nadležne. Zaključeno je da sprovođenje istražnih radnji mora da se
ubrza i učini efikasnijim kako bi se počinioci priveli pravdi u razumnim rokovima.

Takođe je konstatovano da se prilikom sprovođenja istražnih radnji dokazni materijal previše oslanja na snimke sa nadzornih kamera te da postoji niz radnji
i mera kojima se takođe može utvrditi činjenično stanje, a koje se ne koriste dovoljno. Na kraju sastanka, članovi SRG su zaključili da treba nastaviti sa organizacijom sastanaka u različitim gradovima Srbije gde se lokalni novinari sastaju sa predstavnicima lokalnih tužilaštava i policije.

Celokupan kvartalni izveštaj SRG možete pogledati i na engleskom jeziku.