Nata Mesarović: Presuda o ubistvu Đinđića doneta na osnovu dokaza

– Mi se ponašamo kao da ono zlo nije prošlo prostorom bivše Jugoslavije. Srbija, izgleda, nikako ne može konačno da stane na noge i konstantno se vrtimo u tim lažnim pričama kako smo mi jadni, žrtve i svi drugi su nam krivi za sve, navodi Danilović.

On ističe da je Vasiljković „beznačajna ličnosti i tragična figura“ koja ne zavređuje pažnju javnosti, ali da njegov primer pokazuje da mi kao narod „očigledno nismo u stanju da se oslobodimo sebe“.

Vasiljković je, podsetimo, po dolasku iz Hrvatske, iz koje je proteran nakon što je odslužio kaznu od 13 i po godina zatvora zbog ratnih zločina u Kninu i Glini, najavio učešće na republičkim izborima, tvrdeći da će se zalagati za puštanje na slobodu svih građana Srbije koji služe zatvorske kazne u stranim zemljama.

On je u obraćanju medijima posebno istakao da smatra da bi iz zatvora trebalo da budu pušteni i nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek i član ove jedinice Zvezdan Jovanović, koji trenutno služe četrdesetogodišnje kazne zatvora zbog ubistva premijera Zorana Đinđića.

Najavljujući svoju kandidaturu u Kragujevcu, Vasiljković se ogradio tvrdeći da ne želi da ulazi u krivicu Ulemeka i Jovanovića, „jer nema elemente niti je kvalifikovan da to radi“.

– Šta ja verujem, a to je da je neosporiva činjenica da su oni nosili srpsku uniformu, da su bar sto puta stavili na tacnu svoj život u odbrani Srbije, da se to nažalost koristi kao otežavajuća okolnost za njih, a ne olakšavajuća. Mislim da je to pogrešno i siguran sam da će svaki Srbin u tom delu da se složi, da nakon 16 ili 17 godina, ako bi se uzela u obzir ta njihova olakšavajuća okolnost, mislim da bi se mogle postaviti neke restrikcije na njihova kretanja, rekao je Vasiljković.

On je naglasio da je spreman da, ako bi se pojavili „jaki garanti“, bude jedan od njih, za njihovu resocijalizaciju u društvu, i smatra da je možda vreme da „našim herojima damo još jednu šansu“ i da treći deo života prožive na slobodi.

Podsetimo, Ulemek i Jovanović pravosnažno su osuđeni zbog ubistva Zorana Đinđića, pokušaja ubistva njegovog telohranitelja Milana Veruovića i udruživanja radi protivustavne delatnosti, nakon što je Vrhovni sud 2009. godine odbacio njihove žalbe i potvrdio ranije presude.

Obojica su dobila najviše kazne koje je predviđao tadašnji Krivični zakonik – 40 godina zatvora.

Prema navodima presude, ubistvo premijera je organizovao Ulemek, zajedno sa vođama kriminalne organizacije Zemunski klan, a motiv je bio zaustavljanje borbe protiv organizovanog kriminala i sprečavanje otkrivanja zločina u koje su bili umešani.

Jovanović je priznao u istrazi da je bio neposredni izvršilac ubistva.

Dušan Spasojević i Mile Luković, vođe Zemunskog klana, ubijeni su u pokušaju bekstva od policije.

Nata Mesarović, predsednica sudskog veća Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, koje je donelo prvostepenu osuđujuću presudu, kaže za Danas da je „sud rekao svoje“ kada je trebalo.

– Mi smo na osnovu dokaza doneli presudu i tu se završila uloga suda. Kao što sam rekla tokom čitanja presude, analiza događaja iz tog vremena je posao za istoričare, sociologe, publiciste… A odbrana lika i dela ubijenog premijera je na njegovim saradnicima, savetnicima, saborcima, navodi Mesarović.