Najtužnije stranice iz pesmarice Pesničke štafete: pesme dece posvećene stradaloj deci iz “Ribnikara” (FOTO)

Priredila: Jelena Đorđević Perc

Ukoliko prelistamo Štafetinu arhivu u kojoj se čuvaju odabrane pesme mladih stvaralaca stihova, možemo da primetimo da deca, iskreno dečje, pišu o svemu onome što čini njihov svet: o kućnim ljubimcima, roditeljima, proleću, prvim simpatijama…

Ovog proleća pisale su se i drugačije pesme. 

Kako je manifestacija trebalo da se održi u maju, a odložena je usled tragedija koje su se dogodile u OŠ “Vladislav Ribnikar” i selima Malo Orašje i Dubona, bibliotekari i Jasminka Petrović koja je ove godine predvodila pesnički karavan zamolili su decu da pesme koje su napisali sačuvaju.

Obećanje dato deci je ispunjeno – manifetacija je održana u septembru, međutim, teme pesama, koje su prethodnih godina bile uglavnom sasvim dečje, sada su dobile tamne tonove. Kako je najveći broj pesama nastao u maju, neposredno nakon tragičnih događaja 3. i 4. maja, a tek poneka u mesecima koji su sledili, deca su, više nego ijedne godine pre ove, pisala o usamljenosti, strahu, smrti… Pisali su i o tragičnom stradanju nedužnih drugara. 

Za deset dana koliko Pesnička štafeta traje i putuje do 60 osnovnih škola Banata i Bačke, pročitane su dve pesmice koje su posvećene nedužno stradaloj deci u “Ribnikaru”. Jedna od ovih pesama, “Šta te muči”, nagrađena je na završnoj svečanosti Pesničke štafete. 

Međutim, iz razgovora sa učiteljima i školskim bibliotekarima, saznajemo da je ovakvih pesama bilo daleko više nego što smo imali prilike da čujemo tokom manifestacije, da mnoge od njih postoje, ali nisu pročitane pred drugarima iz škole i Jasminkom Petrović. 

Pred vama su neke od pesama koje smo ljubaznošću školskih bibliotekara, roditelja i dece, učitelja i direktora škola dobili saglasnost da objavimo.

U nekim budućim prelistavanjima velike pesmarice jedne manifestacije, ove pesme ostaju kao svedočanstvo i opomena nama, odraslima, čitavom društvu, koje je dozvolilo da stradaju deca. Kao i to da su, onako kako su znala, o tome solidarno i iskreno pisala druga deca. 

OSAM

 (Pesma je nastala u periodu između 3. i 15. maja, dok se jedna od devojčica, žrtva masakra u “Ribnikaru” još uvek borila za život)

Pao je mrak

Кad svanulo je tek.

Osam ptića ostalo je bez krila,

A tek je započelo svoj let.

Osam je majčinih zagrljaja ostalo prazno,

Osam očeva više nisu ničiji heroji.

Mnogo je prijateljstava nestalo u minuti.

Smeh njih osmoro više se neće više čuti.

Ovo majsko jutro rodilo je tugu.

Nešto je pošlo po zlu,

Mladost stramputicom ide,

Кao u najstrašnijem snu,

Svuda se suze vide.

Osam je ptića ostalo bez krila,

A tek je započelo svoj let.

Jadranka Radonić VIII1, OŠ “Miloje Čiplić”, Novi Bečej

Tada je sve počelo

Sedmi su razred, čekaju srednju školu,

A roditelji to dočekaće u tuzi i bolu.

Ove godine na more neće ići,

Jer kasne iz škole i nikad neće stići.

Tog dana deca su majke ostavila,

A Srbiju empatija tada je napustila.

Imamo svi mnogo loših mana,

Ali zašto baš decu tog kobnog dana.

Sada njihova braća i sestre pate,

Jer su izgubili nekog dragog, kog ne mogu da vrate.

Sutradan Mladenovac je nastradao,

Ovde sve počinje, gore nego pakao.

Ovo je početak jedne ružne priče

I znam da ovde tužan kraj niče.

Dete treba u školu ući

A pita se hoće li se vratiti kući.

Nadam se da je ove tužne priče kraj,

A ti ubico tada se kaj.

Katarina Protić VII4, OŠ „Žarko Zrenjanin“ Zrenjanin

Vera

Svanulo je jutro rano

Prvom zorom okupano. 

Sva su deca počela da se bude

Jer je to tako normalno i treba da bude.

Nakon praznika oko Prvog maja

U školskom dvorištu se čula graja.

Pričali su se vicevi kao iz šale

I dešavale se nezgode vrlo male.

Kovali su se pravi planovi

Kako poslednja lekcija iz istorije da se ponovi.

Utom, kao grom iz vedra neba,

Desilo se ono što najmanje treba.

Pucanj pištolja je odjekivao školom,

A nas sve je tuga obavila bolom.

Živote izgubljene niko ne može da vrati,

Ali kako roditeljsko srce to da shvati.

Ostaje nam samo vera i nada

Da više niko neće tako da strada.

Svačiji život je zlata vredan

Jer je on jedini, samo jedan.

Zato čujte, reći ću još  samo ovo,

Ljubav, vera i nada će napraviti čudo novo.

Mila Bandulj, VII razred, OŠ”Veljko Đuričin”, Jarkovac

Crni svet

Ovaj svet

Nije toliko lep.

Danas se deca vole,

A sutra uništavaju jedni drugima snove.

Danas deca čitaju bajke,

A sutra jedni drugima vređaju majke.

Kada nekome krene na bolje,

Neko poželi da mu bude gore.

Ispratiš decu u školu,

Ali ne znaš da li će doživeti godinu novu.

Anđeli su sada oko nas

I žele nam svima spas.

Mali anđeli su na nebu

I imaju pogled na celu zemlju.

Tijana Kemera VI2, OŠ „Dr Boško Vrebalov“, Melenci

3.5.2023.

Dana trećeg petog dvadeset i treće

Palile su se sveće i izjavljivalo saučešće.

Devet mladih duša je palo,

I svima je srce stalo.

Sada sveće gore

A suze liju dole,

I sve nas srca bole.

Na ulici će se čuti plač a ne kikot,

Zato što je od mladih otišao život.

Svi ti topli domovi razni

Će postati hladni i prazni.

Sve te porodice tužne,

Nikome nisu bile dužne.

Sada je sve kasno,

Barem su otišli časno. 

Uroš Milojević, VIII2 , OŠ „Dositej Obradović“, Zrenjanin

Prenošenje teksta dozvoljeno je uz upit na mejl veran.matic@fondb92.org.