Lenja Faraguna o Dušanu Mašiću

Piše: Lenja Faraguna

Nešto posle 12 časova…

On je umirao

… dok sam se ja brinula da li će font moje nove ponude biti Helvetica ili jebena Proxima Nova.

…dok sam se ja brinula za druge ljude koji me vole i mrze, kojima dajem i previše i premalo, a oni pojma nemaju šta hoće…

… dok sam se ja brinula zato što je klijent odlučio da raskine ugovor jer sam bila bolesna 14 dana i nisam ispunila ono što sam obećala.

… dok sam se ja brinula da li će termin za moju radionicu odgovarati svim članovima ili ne,

… borio se za život

… zvao je hitnu pomoć …

… ali bilo je prekasno kada su stigli.

Za sat vremena preminuo je od srčanog udara.

Umirao je dok sam ja bila u nedoumici…

Isplakala sam oči kada mi je Nevena poslala poruku, a zatim sam nacrtala ovu teglu i napisala ove reči.

Gotovo je sa nošenjem ovog tereta.

Predugo me je opterećivao.

Opterećujem se otkako sam započela svoj biznis pre 11 godina i koliko god da sam hrabra i luda da radim po svome, i dalje se povijam da bih udovoljila drugima nauštrb sopstvenog zadovoljstva.

Oslobađam se tog sranja.

Za tebe, Dušane.

I za sve vas koji ovo čitate.

I za sebe.

I za mog sina.

Da bih bila slobodnija.

Znam da me volite ovakvog kakva jesam i kakva postajem svaki dan.

Voljena sam.

Nikada više ne želim nikoga da molim ili ubeđujem.

Nemaš osećanja prema meni, skreni pogled. Odlazi.

Pošto je danas umro Dušan Mašić, zatvaram poklopac ove tegle i dajem je u ruke svom džinovskom odrazu.

Kada me je Dušan prvi put pozvao sa engleskog broja telefona, rekao je: „Lenja Faraguna, gde si bila čitav moj život?“ (toliko je bio luckast, vau).

Imao je divovsku karijeru u medijima i novinarstvu u Srbiji,

Voleo je radio,

Radio je u BBC-u u Londonu,

Uvek je bio u potrazi za (r)evolucijom,

Nikada nije radio stvari po pravilima,

Nikada nije pratio čopor,

Nikada nije ni razmišljao van okvira, već kao da okvira uopšte nema.

Kakav gubitak! Ogroman.

Saučešće njegovoj mladoj ćerki.

Otvorio mi je vrata u radijski svet, povezao me je sa drugim predivnim ljudima kakvi su Rič i Nevena, u tom jednom telefonskom razgovoru, osetio je u meni nešto što sam želela da sakrijem, jer sam se uplašila sopstvene vatre, ali on to nije dozvolio.

Bacio me je u vatru, i ja sam zagrizla.

Danas je umro, ali me je podsetio da sam ja još uvek živa i želim da živim na svoj način.

Počivaj u miru moj mentoru i prijatelju.

Lenja