MILAN ANTONIJEVIĆ: Dijalog nas udaljava od mogućeg sukoba
19. August 2019.
Do sada smo imali na prva dva dijaloga, veoma jaku delegaciju vladajuće stranke i drugih stranaka koje su iz vladajuće koalicije. Nadamo se da će taj balans, jasne poruke i neka konkretna pitanja biti dovoljni da on (Nebojša Zelenović, predsedavajući SzS, prim. red.) ipak promeni odluku, ako je odluka doneta i da učestvuje na okruglom stolu.
Fotografija preuzeta sa sajta Autonomija
„Razumemo da je incident koji se desio u subotu (primena sile ispred Predsedništva Srbije nad učesnicima protesta ‘1 od 5 miliona’ 10. avgusta) bio alarm i da je poljuljao poverenje u to da je dijalog moguć. S obzirom da se otvara izuzetno značajna tema (izborni uslovi o medijima), ukoliko želite ravnopravan politički život i borbu tokom izborne kampanje, ako želite da uredite medije na jedan potpuno drugačiji način, verujemo da je to dovoljna motivacija svima, i Savezu za Srbiju (SzS) i drugim opozicionim strankama da se pojave“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Milan Antonijević, moderator okruglih stolova vlasti i opozicije i izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo povodom poruke iz opozicionog SzS da još nisu doneli odluku hoće li uzeti učešće na trećem okruglom stolu o medijima u ponedeljak 19. avgusta na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
„U ponedeljak će u fokusu biti tema mediji i u predizbornom periodu i tokom kampanje, a i u periodu koji nas očekuje do izbora na proleće. Biće različitih tema, od funkcionisanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM), preko javnog servisa (Radio televizija Srbije) i nekih drugih na koje smo ukazivali već dugi niz godina i koje sada na ovaj način želimo da predstavimo učesnicima dijaloga“, navodi Antonijević.
RSE: Da li će svi mediji moći da prisustvuju početku okruglog stola?
Antonijević: Za sada će biti dve kamere, agencije Beta i Foneta. U susednoj prostoriji će biti mali medija centar, u kojem će svi mediji moći da koriste snimke ove dve kamere i da u živom prenosu čuju i vide šta se sve dešava, barem u uvodnom delu.
RSE: Udruženje novinara Srbije (UNS) je saopštilo da ne može da prihvati poziv na taj sastanak zato što nije dozvoljeno svim medijima da na ravnopravan način prate ono što se događa za okruglim stolom.
Antonijević: U trenutku dok ovo snimamo UNS još uvek nije dobio zvaničan poziv. U pozivu ćemo objasniti način i format, kao i to da je veći deo sastanka dostupan medijima, da će deo na kojem novinarska udruženja izlažu, biti javan. Nadam se da će promeniti svoju odluku nakon poziva i da ćemo imati sva novinarska udruženja na našem dijalogu.
RSE: Nebojša Zelenović, predsedavajući SzS rekao je da još nije odlučio da li će prisustvovati ovom okruglom stolu zbog incidenta u subotu ispred Predsedništva Srbije (u subotu, 10. avgusta, primenjena je sila ispred Predsedništva Srbije sila nad učesnicima protesta „1 od 5 miliona“). Koji su vaši argumenti da ipak treba da dođu svi na okrugli sto, pa i predstavnici SzS?
Antonijević: Razumemo da je incident koji se desio u subotu bio alarm i da je poljuljao poverenje u to da je dijalog moguć. S obzirom da se otvara izuzetno značajna tema, ukoliko želite ravnopravan politički život i borbu tokom izborne kampanje, ako želite da uredite medije na jedan potpuno drugačiji način, verujemo da je to dovoljna motivacija svima, i SzS i drugim opozicionim strankama da se pojave.
Do sada smo imali na prva dva dijaloga, veoma jaku delegaciju vladajuće stranke i drugih stranaka koje su iz vladajuće koalicije. Nadamo se da će taj balans, jasne poruke i neka konkretna pitanja biti dovoljni da on (Nebojša Zelenović, predsedavajući SzS, prim. red.) ipak promeni odluku, ako je odluka doneta i da učestvuje na okruglom stolu.
RSE: Nebojša Zelenović je rekao da su izdvojili tri od 42 zahteva o izbornim uslovima koja je pripremio stručni tim „1 od 5 miliona“. To su promena sastava REM-a (Regulatornog tela za elektronske medije), promena sastava Republičke izborne komisije (RIK) i Agencije za korupciju. Da li nedavna Vučićeva izjava „pristaću na sve“ (na pres-konferenciji u Beogradu 11. avgusta, dan nakon incidenta ispred Predsedništva) podrazumeva da ima šanse da budu prihvaćena ova tri zahteva?
Antonijević: Mi se nadamo da će dijalog tu reč „sve“ da prevede na jedan efikasan model, da vidimo koja su sve to pitanja o kojima postoji konsenzus da moraju da se izmene. Ova tri koja ste naveli jesu zaista suštinska, i funkcionisanje Agencije za borbu protiv korupcije i funkcionisanje REM-a i rad RIK-a. Mi se u ovom formatu bavimo time tokom dijaloga, uz veliku podršku CRTA-e (Centar za istraživanje transparentnost i odgovornost) i CeSID-a (Centar za slobodne izbore i demokratiju), Transparentnosti i svih onih koji će se kasnije uključivati u dijalog.
RSE: Da li posle dva okrugla stola vidite da se menja atmosfera na političkoj sceni Srbije ili je incident ispred Predsedništva sve vratio na početak?
Antonijević: Bojim se da samo naivan čovek u Srbiji može da bude u potpunosti optimista. Vidimo neke promene, vidimo želju da se sedne za sto i da se razgovara. Efekti ovih dijaloga videće se u promenama tokom predizbornog perioda. U narednih šest ili više meseci zaista se mora dokazati da je promena moguća. U suprotnom, mislim da smo svi uložili jako mnogo vremena u nešto što neće imati efekte. Nadam se da to nije tačno i da ćemo imati kvalitativnu promenu.
RSE: Da li je na okruglom stolu, zapravo, sudbonosno pitanje, ide li Srbija mirnim putem ili će skliznuti u nasilje?
Antonijević: Nijedan okrugli sto ne može i nije mesto na kojem ovakva teška pitanja mogu da se otvore. Verujemo da dijalog jeste udaljavanje od mogućnosti nekih sukoba. Svaki dijalog, a naročito ovaj koji nismo videli tako dugi niz godina, govori nam da ne bi trebalo da odustanemo i da uložimo još više energije da sve strane sednu za sto, da govore otvoreno i o napadima i o sudskim postupcima koji postoje protiv određenih medija zbog svega onoga što se dešava i opoziciji. Želimo da vidimo te promene i na RTS-u i u funkcionisanju REM-a i u nekim drugim institucijama koji su važne i za građane.
RSE: Znam da je dogovor da se ne iznosi šta se događa iza zatvorenih vrata. Ipak vas pitam da li ima konkretnih dogovora ili samo svako izlaže svoje stavove?
Antonijević: Organizacije civilnog društva zaista imaju jasne i konkretne predloge. Postoji mogućnost prihvata određenih tačaka koje su organizacije iznele. Ne mogu to nazvati pregovorima, već realno sagledavanje situacije sa nekim merama koje se mogu ispuniti. Mislim da ovde ima promena i mogućnosti za promenom i pojedinih manjih promena zakonskog okvira, mnogo više u primeni propisa.
RSE: Da li ste vi zadovoljni stepenom saglasnosti koja je postignuta na prva dva okrugla stola?
Antonijević: Jesmo zadovoljni. Na nama je, kao organizatorima, na Fakultetu političkih nauka i na Fondaciji ali i na onim organizacijama koje su izlagale, da napravimo set konkretnih stvari oko kojih postoji određena saglasnost svih strana i da to ponovo vratimo svim strankama da daju svoj sud o tome. Treba da vidimo koja su to pitanja na koja se nije odgovorilo i da li tu ima nekih promena i da na taj način formulišemo šta sve može da se uradi i šta će biti vidljivo i za građane u narednim mesecima, smanjenje tenzija i ravnopravnijim uslovima za sve političke aktere.
RSE: Da li stvara konfuziju činjenica da opozicija nema usklađene stavove o bojkotu? Da li se reč „bojkot“ često čuje za okruglim stolom?
Antonijević: Ne stvara nikakvu konfuziju. Mislim da je nastup i opozicije i vladajuće stranke prilično konsolidovan, da tu ima veoma velikog slaganja unutar opozicionog bloka po pojedinim pitanjima. Nije svrha ovoga dijaloga da izbegne bojkot niti da ga podrži, već da se otvore sva pitanja zbog kojih bilo koji politički subjekt u Srbiji razmišlja o bojkotu, da na taj način vidimo šta su uzroci i posledice. U 30 godina višepartijskog sistem, razne su se stvari dešavale i problemi nagomilavali. Malo je bilo prilike da se ovi problemi reše. Bilo je nekih izmena zakona, ali što se prakse tiče, mislim da je tu svakome u političkom spektru jasno da su promene nužne i neophodne.
RSE: Da li je vlast svesna da će, ako bude bojkota, biti dovedena u pitanje legitimnost izbora?
Antonijević: Verujem da jeste. Ima različitih izjava o tome da li postoji ili ne postoji strah od bojkota. U svakom slučaju se političke prilike izmeštaju iz institucija i iz Narodne skupštine, ukoliko bude bojkota. Verujem da to Vladi i vlasti sigurno ne odgovara. Sva pitanja oko kojih će se u narednom periodu raspravljati zaslužuju institucionalnu borbu. Mi smo želeli da to vratimo u instituciju, kao što je to Fakultet političkih nauka (gde se održava okrugli sto Prim. red.). Mislim da drugi subjekti moraju da se pobrinu da se vrati dijalog u neke druge institucije.
RSE: Da li vi verujete, posle dva okrugla stola, da će dijalog imati neke ozbiljnije rezultate? Šta bi po vama bio povoljan ishod?
Antonijević: Već jeste rezultat sam dijalog i ton koji se čuo i na prvom okruglom stolu, gde je tema bila pravljenje agende četiri skupa.
RSE: A tonovi koji se čuju posle okruglog stola?
Antonijević: Mi smanjimo ton na televizoru kada čujemo neke od negativnih tonova. Svi tonovi ipak idu u pravcu toga da je moguće razgovarati. Ima i nekih ličnih optužbi i sa jedne i sa druge strane. Razumem da ovaj proces nije svojstven Srbiji i koji bi tek trebalo da napravi određene kvalitativne promene u političkom životu. On izaziva bojazan, jer napuštanje prakse koju smo imali u proteklim decenijama, nije jednostavno nikada postići.
RSE: Šta kažete na tvrdnju koja se može čuti da je ovo kvazi dijalog i da on jedino odgovara Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije, da on time dobija još jednu šansu da podeli, unese novi razdor u redove opozicije?
Antonijević: Zasigurno ne, ali ako pratite izjave, mislim da ovde postoji podjednako negodovanje zbog samog dijaloga. Koliko je teško za vladajuću stranku, podjednako je teško i za opozicione stranke da na takav način sednu i razgovaraju.
Nema ovde nekog mesta za pobednike. Mislim da jedini pobednici ovoga dijaloga bi trebali da budu građani koji će dobiti uređen politički život sa mnogo manje ušančenosti, mnogo manje podela, mnogo više otvaranja ka perspektivama i ka budućnosti.
Srbija je zemlja koja godišnje gubi ogroman broj mladih ljudi koji baš iz razloga nepostojanja dijaloga žele da napuste ovu zemlju. Ovo je naš pokušaj da sprečimo te mnogo šire procesa i da, bar kroz uređenje političkog života, imamo neke drugačije trendove u Srbiji.
RSE: Šta kažete na još jednu rezervisanost iskazanu u tvrdnji da vlast to sve radi zbog Zapada, da bi se stvorio privid demokratskog društva?
Antonijević: Privid demokratskog društva se ne može stvoriti. Demokratsko društvo ili imate, ili nemate. Zapad ovde zaista nema neku jasnu ulogu. Mislim da je ceo ovaj proces samo pokazatelj toga da unutar Srbije postoji dovoljno jaka snaga koja želi dijalog i želi neke promene. Mislim da smo začudili podjednako i Evropsku uniju i mnoge druge, kada smo nešto ovako učinili. Biće onih koji će pokušati da to vrate u segment teorija zavere. Čuo sam da se priča da je u ovome učestvovao Makron, Amerikanci, Evropska unija i da je to produkt svega toga. Ne znam kako da vas razuverim da je ovo ipak pokazatelj zrelosti srpskog društva da na otvoren način govori o svim ovim temama.
RSE: Hoćete da kažete da nije bilo nikakvog upliva Zapada na početak dijaloga, na to da se na ovaj način izađe iz situacije u kojoj je Srbija uoči izbora?
Antonijević: Otvorenog upliva sigurno nije bilo. Postoje jasni dokumenti koji pokazuju želju Evropske komisije da dođe do dijaloga. Kao civilno društvo, mi smo to na jedan jasan način čitali i poslali poruku da možemo na ovakav način započeti nešto što je dijalog. Imali smo komunikaciju sa svim liderima političkih stranaka mesec ili možda malo više pre prvog dijaloga, gde smo to najavili. Pokušali smo da vidimo kakav je odziv. Evropska unija je tada bila obaveštena o tome šta su planovi organizatora i šta su planovi organizacija koje prate izbore. Mislim da Evropska unija i neki drugi mogu da vide efekte. Nadamo se da će ih zaista kasnije podržati i da ćemo imati kvalitativne promene u Srbiji.
Nedavno sam razgovarao sa kolegama iz Bugarske. Oni su ovakav proces imali pre dvadesetak godina. Možda je to pokazatelj da svako društvo, u nekom periodu nakon određenog niza godina, može da pokuša da napravi zaokret i da demokratizuje uslove. Građani se teško navikavaju na demokratiju. Mislim da ta reč još uvek nije popularna previše i da nismo, za ove tri decenije višepartijskog života, usvojili sve te vrednosti i da ih možda tek sada usvajamo.
RSE: Nismo savladali ni prve lekcije.
Antonijević: Bojim se da nismo.
RSE: Koliko će još biti okruglih stolova i o čemu?
Antonijević: Nama je plan, nakon okruglog stola o medijima, da održimo još dva. To je bilo rečeno na početku i saopšteno svim učesnicima dijaloga. Jedan će se baviti izbornim spiskovima, to je treći po redu. Četvrti će se baviti pravom birača, to jeste izbornim pravom građana da učestvuju na izborima bez pritisaka, bez kupovine glasova, bez nekih pojava koje smo uvezli, ne sa Zapada, već sa Istoka, pričamo o „bugarskom vozu“ (model krađe na izborima) i o nekim drugim pitanjima koja se mogu nekim tehničkim promenama ili sprečiti, ili dovesti do toga da se ne mogu staviti pod znak pitanja da li se dešavaju ili ne.
RSE: Kako onda razumete poruku predsednika Srbije opoziciji – evo vam spiskovi, pišite, dopisujte imena, šta god hoćete i koliko hoćete?
Antonijević: Svaka poruka, naročito kada dolazi od predsednika, mora biti odgovorna.
RSE: Mislite da je ovo odgovorna poruka?
Antonijević: Mislim da je neodgovorna. Mislim da ta poruka nipodaštava rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje želi da se bavi na kvalitetan način biračkim spiskovima. Postoji spremnost na strani organizacija koja ta pitanja prate, a verujem i drugih, koji će dati neke svoje konkretne predloge. Treba srediti sve ono što izaziva sumnju građana u legitimnost izbora. Građani ne treba sebi da postavljaju pitanje da li je, kada izađu na izbore i daju svoj glas nekome, taj glas podjednako snažan kao glas nekoga ko ne živi i nije glasao u Srbiji, a ipak se takav listić našao u toj kutiji.
RSE: Ko vam najviše „kvari“ posao, kada smo kod izjava visokih funkcionera?
Antonijević: Možda svi podjednako.
RSE: Diplomatski odgovor.
Antonijević: Nije diplomatski. Svi se preispituju i imaju ogromnu bojazan od celog ovog procesa, kao i velika očekivanja. Sve ove dileme koje danas otvaramo, otvaraju i oni u svojim timovima, uključivši i opoziciju. Ta polemika pokazuje da smo u ovim vrelim mesecima tokom jula i avgusta ipak vratili politički život tamo gde mu je mesto. Nismo odmarali, nego smo zadali jedan zaista brz tempo, zahvaljujem Fakultetu političkih nauka koji nam je otvorio svoj prostor. Zahvaljujem ekspertizi profesora koji sa nama sede. Oni nam zadaju najmanje brige, ako pričate o onima koji učestvuju u dijalogu.
RSE: Da li vas zaboli glava nekada, nakon istupa nekih političara?
Antonijević: Sigurno.
RSE: Da li vas često boli glava?
Antonijević: Da.
(Branka Mihajlović, Slobodna Evropa)
„U ponedeljak će u fokusu biti tema mediji i u predizbornom periodu i tokom kampanje, a i u periodu koji nas očekuje do izbora na proleće. Biće različitih tema, od funkcionisanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM), preko javnog servisa (Radio televizija Srbije) i nekih drugih na koje smo ukazivali već dugi niz godina i koje sada na ovaj način želimo da predstavimo učesnicima dijaloga“, navodi Antonijević.
RSE: Da li će svi mediji moći da prisustvuju početku okruglog stola?
Antonijević: Za sada će biti dve kamere, agencije Beta i Foneta. U susednoj prostoriji će biti mali medija centar, u kojem će svi mediji moći da koriste snimke ove dve kamere i da u živom prenosu čuju i vide šta se sve dešava, barem u uvodnom delu.
RSE: Udruženje novinara Srbije (UNS) je saopštilo da ne može da prihvati poziv na taj sastanak zato što nije dozvoljeno svim medijima da na ravnopravan način prate ono što se događa za okruglim stolom.
Antonijević: U trenutku dok ovo snimamo UNS još uvek nije dobio zvaničan poziv. U pozivu ćemo objasniti način i format, kao i to da je veći deo sastanka dostupan medijima, da će deo na kojem novinarska udruženja izlažu, biti javan. Nadam se da će promeniti svoju odluku nakon poziva i da ćemo imati sva novinarska udruženja na našem dijalogu.
RSE: Nebojša Zelenović, predsedavajući SzS rekao je da još nije odlučio da li će prisustvovati ovom okruglom stolu zbog incidenta u subotu ispred Predsedništva Srbije (u subotu, 10. avgusta, primenjena je sila ispred Predsedništva Srbije sila nad učesnicima protesta „1 od 5 miliona“). Koji su vaši argumenti da ipak treba da dođu svi na okrugli sto, pa i predstavnici SzS?
Antonijević: Razumemo da je incident koji se desio u subotu bio alarm i da je poljuljao poverenje u to da je dijalog moguć. S obzirom da se otvara izuzetno značajna tema, ukoliko želite ravnopravan politički život i borbu tokom izborne kampanje, ako želite da uredite medije na jedan potpuno drugačiji način, verujemo da je to dovoljna motivacija svima, i SzS i drugim opozicionim strankama da se pojave.
Do sada smo imali na prva dva dijaloga, veoma jaku delegaciju vladajuće stranke i drugih stranaka koje su iz vladajuće koalicije. Nadamo se da će taj balans, jasne poruke i neka konkretna pitanja biti dovoljni da on (Nebojša Zelenović, predsedavajući SzS, prim. red.) ipak promeni odluku, ako je odluka doneta i da učestvuje na okruglom stolu.
RSE: Nebojša Zelenović je rekao da su izdvojili tri od 42 zahteva o izbornim uslovima koja je pripremio stručni tim „1 od 5 miliona“. To su promena sastava REM-a (Regulatornog tela za elektronske medije), promena sastava Republičke izborne komisije (RIK) i Agencije za korupciju. Da li nedavna Vučićeva izjava „pristaću na sve“ (na pres-konferenciji u Beogradu 11. avgusta, dan nakon incidenta ispred Predsedništva) podrazumeva da ima šanse da budu prihvaćena ova tri zahteva?
Antonijević: Mi se nadamo da će dijalog tu reč „sve“ da prevede na jedan efikasan model, da vidimo koja su sve to pitanja o kojima postoji konsenzus da moraju da se izmene. Ova tri koja ste naveli jesu zaista suštinska, i funkcionisanje Agencije za borbu protiv korupcije i funkcionisanje REM-a i rad RIK-a. Mi se u ovom formatu bavimo time tokom dijaloga, uz veliku podršku CRTA-e (Centar za istraživanje transparentnost i odgovornost) i CeSID-a (Centar za slobodne izbore i demokratiju), Transparentnosti i svih onih koji će se kasnije uključivati u dijalog.
RSE: Da li posle dva okrugla stola vidite da se menja atmosfera na političkoj sceni Srbije ili je incident ispred Predsedništva sve vratio na početak?
Antonijević: Bojim se da samo naivan čovek u Srbiji može da bude u potpunosti optimista. Vidimo neke promene, vidimo želju da se sedne za sto i da se razgovara. Efekti ovih dijaloga videće se u promenama tokom predizbornog perioda. U narednih šest ili više meseci zaista se mora dokazati da je promena moguća. U suprotnom, mislim da smo svi uložili jako mnogo vremena u nešto što neće imati efekte. Nadam se da to nije tačno i da ćemo imati kvalitativnu promenu.
RSE: Da li je na okruglom stolu, zapravo, sudbonosno pitanje, ide li Srbija mirnim putem ili će skliznuti u nasilje?
Antonijević: Nijedan okrugli sto ne može i nije mesto na kojem ovakva teška pitanja mogu da se otvore. Verujemo da dijalog jeste udaljavanje od mogućnosti nekih sukoba. Svaki dijalog, a naročito ovaj koji nismo videli tako dugi niz godina, govori nam da ne bi trebalo da odustanemo i da uložimo još više energije da sve strane sednu za sto, da govore otvoreno i o napadima i o sudskim postupcima koji postoje protiv određenih medija zbog svega onoga što se dešava i opoziciji. Želimo da vidimo te promene i na RTS-u i u funkcionisanju REM-a i u nekim drugim institucijama koji su važne i za građane.
RSE: Znam da je dogovor da se ne iznosi šta se događa iza zatvorenih vrata. Ipak vas pitam da li ima konkretnih dogovora ili samo svako izlaže svoje stavove?
Antonijević: Organizacije civilnog društva zaista imaju jasne i konkretne predloge. Postoji mogućnost prihvata određenih tačaka koje su organizacije iznele. Ne mogu to nazvati pregovorima, već realno sagledavanje situacije sa nekim merama koje se mogu ispuniti. Mislim da ovde ima promena i mogućnosti za promenom i pojedinih manjih promena zakonskog okvira, mnogo više u primeni propisa.
RSE: Da li ste vi zadovoljni stepenom saglasnosti koja je postignuta na prva dva okrugla stola?
Antonijević: Jesmo zadovoljni. Na nama je, kao organizatorima, na Fakultetu političkih nauka i na Fondaciji ali i na onim organizacijama koje su izlagale, da napravimo set konkretnih stvari oko kojih postoji određena saglasnost svih strana i da to ponovo vratimo svim strankama da daju svoj sud o tome. Treba da vidimo koja su to pitanja na koja se nije odgovorilo i da li tu ima nekih promena i da na taj način formulišemo šta sve može da se uradi i šta će biti vidljivo i za građane u narednim mesecima, smanjenje tenzija i ravnopravnijim uslovima za sve političke aktere.
RSE: Da li stvara konfuziju činjenica da opozicija nema usklađene stavove o bojkotu? Da li se reč „bojkot“ često čuje za okruglim stolom?
Antonijević: Ne stvara nikakvu konfuziju. Mislim da je nastup i opozicije i vladajuće stranke prilično konsolidovan, da tu ima veoma velikog slaganja unutar opozicionog bloka po pojedinim pitanjima. Nije svrha ovoga dijaloga da izbegne bojkot niti da ga podrži, već da se otvore sva pitanja zbog kojih bilo koji politički subjekt u Srbiji razmišlja o bojkotu, da na taj način vidimo šta su uzroci i posledice. U 30 godina višepartijskog sistem, razne su se stvari dešavale i problemi nagomilavali. Malo je bilo prilike da se ovi problemi reše. Bilo je nekih izmena zakona, ali što se prakse tiče, mislim da je tu svakome u političkom spektru jasno da su promene nužne i neophodne.
RSE: Da li je vlast svesna da će, ako bude bojkota, biti dovedena u pitanje legitimnost izbora?
Antonijević: Verujem da jeste. Ima različitih izjava o tome da li postoji ili ne postoji strah od bojkota. U svakom slučaju se političke prilike izmeštaju iz institucija i iz Narodne skupštine, ukoliko bude bojkota. Verujem da to Vladi i vlasti sigurno ne odgovara. Sva pitanja oko kojih će se u narednom periodu raspravljati zaslužuju institucionalnu borbu. Mi smo želeli da to vratimo u instituciju, kao što je to Fakultet političkih nauka (gde se održava okrugli sto Prim. red.). Mislim da drugi subjekti moraju da se pobrinu da se vrati dijalog u neke druge institucije.
RSE: Da li vi verujete, posle dva okrugla stola, da će dijalog imati neke ozbiljnije rezultate? Šta bi po vama bio povoljan ishod?
Antonijević: Već jeste rezultat sam dijalog i ton koji se čuo i na prvom okruglom stolu, gde je tema bila pravljenje agende četiri skupa.
RSE: A tonovi koji se čuju posle okruglog stola?
Antonijević: Mi smanjimo ton na televizoru kada čujemo neke od negativnih tonova. Svi tonovi ipak idu u pravcu toga da je moguće razgovarati. Ima i nekih ličnih optužbi i sa jedne i sa druge strane. Razumem da ovaj proces nije svojstven Srbiji i koji bi tek trebalo da napravi određene kvalitativne promene u političkom životu. On izaziva bojazan, jer napuštanje prakse koju smo imali u proteklim decenijama, nije jednostavno nikada postići.
RSE: Šta kažete na tvrdnju koja se može čuti da je ovo kvazi dijalog i da on jedino odgovara Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije, da on time dobija još jednu šansu da podeli, unese novi razdor u redove opozicije?
Antonijević: Zasigurno ne, ali ako pratite izjave, mislim da ovde postoji podjednako negodovanje zbog samog dijaloga. Koliko je teško za vladajuću stranku, podjednako je teško i za opozicione stranke da na takav način sednu i razgovaraju.
Nema ovde nekog mesta za pobednike. Mislim da jedini pobednici ovoga dijaloga bi trebali da budu građani koji će dobiti uređen politički život sa mnogo manje ušančenosti, mnogo manje podela, mnogo više otvaranja ka perspektivama i ka budućnosti.
Srbija je zemlja koja godišnje gubi ogroman broj mladih ljudi koji baš iz razloga nepostojanja dijaloga žele da napuste ovu zemlju. Ovo je naš pokušaj da sprečimo te mnogo šire procesa i da, bar kroz uređenje političkog života, imamo neke drugačije trendove u Srbiji.
RSE: Šta kažete na još jednu rezervisanost iskazanu u tvrdnji da vlast to sve radi zbog Zapada, da bi se stvorio privid demokratskog društva?
Antonijević: Privid demokratskog društva se ne može stvoriti. Demokratsko društvo ili imate, ili nemate. Zapad ovde zaista nema neku jasnu ulogu. Mislim da je ceo ovaj proces samo pokazatelj toga da unutar Srbije postoji dovoljno jaka snaga koja želi dijalog i želi neke promene. Mislim da smo začudili podjednako i Evropsku uniju i mnoge druge, kada smo nešto ovako učinili. Biće onih koji će pokušati da to vrate u segment teorija zavere. Čuo sam da se priča da je u ovome učestvovao Makron, Amerikanci, Evropska unija i da je to produkt svega toga. Ne znam kako da vas razuverim da je ovo ipak pokazatelj zrelosti srpskog društva da na otvoren način govori o svim ovim temama.
RSE: Hoćete da kažete da nije bilo nikakvog upliva Zapada na početak dijaloga, na to da se na ovaj način izađe iz situacije u kojoj je Srbija uoči izbora?
Antonijević: Otvorenog upliva sigurno nije bilo. Postoje jasni dokumenti koji pokazuju želju Evropske komisije da dođe do dijaloga. Kao civilno društvo, mi smo to na jedan jasan način čitali i poslali poruku da možemo na ovakav način započeti nešto što je dijalog. Imali smo komunikaciju sa svim liderima političkih stranaka mesec ili možda malo više pre prvog dijaloga, gde smo to najavili. Pokušali smo da vidimo kakav je odziv. Evropska unija je tada bila obaveštena o tome šta su planovi organizatora i šta su planovi organizacija koje prate izbore. Mislim da Evropska unija i neki drugi mogu da vide efekte. Nadamo se da će ih zaista kasnije podržati i da ćemo imati kvalitativne promene u Srbiji.
Nedavno sam razgovarao sa kolegama iz Bugarske. Oni su ovakav proces imali pre dvadesetak godina. Možda je to pokazatelj da svako društvo, u nekom periodu nakon određenog niza godina, može da pokuša da napravi zaokret i da demokratizuje uslove. Građani se teško navikavaju na demokratiju. Mislim da ta reč još uvek nije popularna previše i da nismo, za ove tri decenije višepartijskog života, usvojili sve te vrednosti i da ih možda tek sada usvajamo.
RSE: Nismo savladali ni prve lekcije.
Antonijević: Bojim se da nismo.
RSE: Koliko će još biti okruglih stolova i o čemu?
Antonijević: Nama je plan, nakon okruglog stola o medijima, da održimo još dva. To je bilo rečeno na početku i saopšteno svim učesnicima dijaloga. Jedan će se baviti izbornim spiskovima, to je treći po redu. Četvrti će se baviti pravom birača, to jeste izbornim pravom građana da učestvuju na izborima bez pritisaka, bez kupovine glasova, bez nekih pojava koje smo uvezli, ne sa Zapada, već sa Istoka, pričamo o „bugarskom vozu“ (model krađe na izborima) i o nekim drugim pitanjima koja se mogu nekim tehničkim promenama ili sprečiti, ili dovesti do toga da se ne mogu staviti pod znak pitanja da li se dešavaju ili ne.
RSE: Kako onda razumete poruku predsednika Srbije opoziciji – evo vam spiskovi, pišite, dopisujte imena, šta god hoćete i koliko hoćete?
Antonijević: Svaka poruka, naročito kada dolazi od predsednika, mora biti odgovorna.
RSE: Mislite da je ovo odgovorna poruka?
Antonijević: Mislim da je neodgovorna. Mislim da ta poruka nipodaštava rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje želi da se bavi na kvalitetan način biračkim spiskovima. Postoji spremnost na strani organizacija koja ta pitanja prate, a verujem i drugih, koji će dati neke svoje konkretne predloge. Treba srediti sve ono što izaziva sumnju građana u legitimnost izbora. Građani ne treba sebi da postavljaju pitanje da li je, kada izađu na izbore i daju svoj glas nekome, taj glas podjednako snažan kao glas nekoga ko ne živi i nije glasao u Srbiji, a ipak se takav listić našao u toj kutiji.
RSE: Ko vam najviše „kvari“ posao, kada smo kod izjava visokih funkcionera?
Antonijević: Možda svi podjednako.
RSE: Diplomatski odgovor.
Antonijević: Nije diplomatski. Svi se preispituju i imaju ogromnu bojazan od celog ovog procesa, kao i velika očekivanja. Sve ove dileme koje danas otvaramo, otvaraju i oni u svojim timovima, uključivši i opoziciju. Ta polemika pokazuje da smo u ovim vrelim mesecima tokom jula i avgusta ipak vratili politički život tamo gde mu je mesto. Nismo odmarali, nego smo zadali jedan zaista brz tempo, zahvaljujem Fakultetu političkih nauka koji nam je otvorio svoj prostor. Zahvaljujem ekspertizi profesora koji sa nama sede. Oni nam zadaju najmanje brige, ako pričate o onima koji učestvuju u dijalogu.
RSE: Da li vas zaboli glava nekada, nakon istupa nekih političara?
Antonijević: Sigurno.
RSE: Da li vas često boli glava?
Antonijević: Da.
(Branka Mihajlović, Slobodna Evropa)
Članak je prenet sa portala Autonomija.
