Javni ServisMart 28, 20196min00
Capaliku-2-225x300.jpg
U Čitalištu Narodne biblioteke Užice predstavljen je roman „Svako poludi na svoj način“ Stefana Čapalikua koji je izdala izdavačka kuća „CLIO“, a sa albanskog preveo Danilo Brajović

U Čitalištu Narodne biblioteke Užice predstavljen je roman „Svako poludi na svoj način“ Stefana Čapalikua koji je izdala izdavačka kuća „CLIO“, a sa albanskog preveo Danilo Brajović

Stefan Čapaliku je poznati albanski pisac koji piše prozu, poeziju, drame, eseje koji su prevedeni na nekoliko jezika. Rođen je u Skadru 1965. godine. Na Univerzitetu u Tirani diplomirao je albanski jezik i književnost, a stručno usavršavanje je nastavio u Italiji, Češkoj i Engleskoj. Doktorirao je 1996. godine, istraživač je u Centru za albanske studije i profesor  je estetike na Univerzitetu umetnosti u Tirani. Pozorišni je i filmski reditelj. Za svoje drame koje su izvođene na nacionalnim i međunarodnim festivalima osvojio je brojne nagrade, a za najboljeg dramskog pisca u Albaniji proglašavan je nekoliko godina unazad.

Govoreći o razlozima nastanka romana „Svako poludi na svoj način“, Čapaliku je između ostalog rekao da je, s obzirom da svaki čovek ima svoju prošlost, sadašnjost i budućnost koju projektuje kroz snove, želje i nastojanja, u jednom trenutku osetio da blede sećanja na njegovu prošlost i zato se javila potreba da je uhvati i zadrži tako što će je zapisati. Prošlost se jedino kroz literaturu može sačuvati. Međutim, razlog za nastanak ove knjige bilo je i vreme komunizma u Albaniji. Priče u njoj, kako je rekao Čapaliku, mladima zvuče nestvarno, dok ljudima njegove generacije deluju kao jedna vrsta dokumenta.

Roman počinje događajima 1967. godine i prati ih do 1985.. O događajima i ljudima govori pripovedač koji je na početku bio dete a sazrevao je uz promene koje su se dešavale u tom periodu. Vreme posle, pisac će obrađivati u nove dve knjige. Po rečima glavnog i odgovornog urednika u Izdavačkoj kući „CLIO“ Zorana Hamovića, reč je o „izvrsnom romanu, koji je zanatski na visokom nivou“, zanimljiv je jer „daje tumačenje istorije jedne zemlje, njenu specifičnost, lokalnu boju, ali sa univerzalnim značenjem“.   Po Hamoviću, knjiga određuje ambijent u kojem glavni junak nije ni muško ni žensko, ni mlado ni staro, već – televizor. Zapravo, 1967. godine kada počinje radnja romana, u Albaniju nije došao samo televizor, već je tadašnji predsednik države komunistički diktator Enver Hodža doneo i jedinstven dekret. Ukinuo je religiju i proglasio Albaniju prvom ateističkom zemljom na svetu. Počele su da se uklanjaju crkve i džamije, a televizija postaje nova religija za narod. Sve je to tako trajalo do 1985. godine kada Enver Hodža umire. Događaje, promene u tom periodu, autor po rečima Hamovića, posmatra humoristično i čitaoce oslobađa tragizma.

Ružica Marjanović, profesorka srpskog jezika i književnosti u Užičkoj gimnaziji, istakla je da je ova knjiga dragocena s obzirom da nema mnogo prevedenih dela albanskih pisaca, ali je dragocena i po strategiji pripovedanja i to je urađeno „majstorski“ i „vrlo pošteno“. To je pošteno ispričana priča bez ostrašćenosti, zanimljivo je pozicionirana, jer se sve dešava u mahali u Skadru sa nekim odjecima koji dolaze, sa nizom portreta „malih ljudi“ koji su dati u mikro pričama. Roman je „praktično udžbenik istorije Albanije za one koji to ne pamte“. Po mišljenju  Ružice Marjanović knjiga je urađena „na retko literarno kvalitetan način“ prvenstveno izuzetnim biranjem pozicije pripovedača, a onda i biranjem priča“, sa humorom koji se gradi na „fenomenalnim kontrastima“. On jeste sredstvo, ali nije i najvidljiviji.

-Čitate istoriju jedne male zajednice u Albaniji, a zapravo čitate istoriju svog sveta na način koji je retko viđen, sa takvom simpatijom, a sa opet, sposobnošću da se i analitički i kritički posmatra taj svet- rekla je Ružica Marjanović.


Članak je prenet sa ove stranice.