Оставка Слађане Станковић

Javni ServisAvgust 11, 2019
Проблеми малинара у Србији трају већ годинама. Исто толико трају и стална обећања власти да ће држава на сваки начин помоћи малинаре као веома важну пољопривредну производњу и значајан извозни приход Србије.  У међувремену ништа се не дешава, осим што су произвођачи све незадовољнији, а профитерима џепови све пунији. Власт првима све више даје лажна обећања, а другима све више логистике у згртању пара.  Из разних државних радних тела и удружења малинара све чешће пљуште оставке оних који су чистог срца и са добром вољом ту дошли да помогну колико могу, а на крају схватили да власт баш и нема часне намере кад је помоћ малинарима у питању.  Оставку је поднела и Слађана Станковић, председница Скупштине Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица. Ево њеног, како сама каже, последњег саопштења за јавност са те позиције:  Саопштење за јавност У прилог свему ономе кроз шта сам прошла последње две године од како сам активно као члан Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица учествовала у борби за цену првенствено малине, а и права и бољи положај пољопривредних произвођача, обавештавам јавност као неко ко је јавно говорио испред Удружења, да одлучно дајем оставку на место председнице Скупштине и иступам из Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица. Сваки мој искорак који сам направила да јавно кажем и укажем на проблеме као активиста, заједно са члановима удржења утицао је да се у одређеном тренуку мобилише јавност и да се о нашим проблемима дискутје, у нади да ће се нешто променти верујући у сигурнију бућност пољопривредних произвођача и њихових породица. Како је време пролазило била сам све одлучнија да ћу својим гласом и искреношћу направити мали помак, који је можда и направљен али лицемерје малих људи и позиције великих ајкукла који њима управљају, сваки дан говоре да се све више манипулише, а модел за то је страх и неизвесност који се ствара свакога дана. Велики једу месо бацајући коску за глодање са којом се задовољавају подгузници и мали који су једино битни када седну у кавану да отварју „Пртински састанак затвореног типа“ у нади да ће остаци бити довољни да они живе или преживе. Глодаторка никада нисам била, а нити ћу бити то ми моје људско достојанство, а и грађанско право не дозвољавају. На протесте малинара ишла сам са надом да ћемо успети у борби и нисам профитирала, а они који јесу надам се да ће искрено једнога дана положити рачуне за то и платити ако ништа пред свевишњим. Јавно сам говорила о томе шта се дешава и износила проблеме са којима се суочавамо, а проблема у нашој производњи је много. Била сам поласкана, а у уједно и дирнута када ми је јденога дана стигла коверта на кућну адресу једног нашег еминентног академског грађанина који је у њу ставио део онога чиме се он бавио у свом радном веку указивајући на проблеме и манипулације које се дешавају када је производња малина и њена цена у питању. Све што сам прочитала и растумачила у датом тренутку помогло ми је да КАЖЕМ И ДА СЕ БОРИМ, јаче и гласније! Ценом малине управљају моћни у спрези са владајућом класом која из године у годину у завиности од потреба и апетита одређују цену, удељујући милостињу онима који стварају ту вредност. Више се ни не питам, пошто знам али указујем да је врло јадно и бедно да се прича о наталитету и суверенитету у једној држави, а да се с друге стране подрива сваки развој и напредак који демотивише просечног човека да се развија и ствара, а посебно младе људе. Што се тиче самог удружења као и „савеза“ са којима је наше удружење деловало у протеклом периоду морам рећи да је многo контрадикторности и „случајности“ од тренутка када су савези склопљени. И до дана данашњег није разјашњено шта се то збило од како је „САВЕЗ“ склопљен и како су активисти који су били до тада подобни и вукли цело удружење излажући себе на такозвану црту постали непожељни чланови истога удружења љагајући их са свих страна. И то од кога? Од истих оних који су били слободни да се обрате сада „непожљенима“ за било какву помоћ у сваком тренутку да и у касне ноћене сате одговоре на питања и да саслушају проблеме, нађу решење, врло савесно и солидарно. Али шта рећи, обично вас изневере они у које верујете и остане стварно мало оних људи на које можете да рачунате. То је живот. Као неко ко је по образовоању трговац, а и потиче из радничке породице и није био у кругу интелектуалне елите, без очајавања и било кавих заблуда после свега додала бих још и и то да сам генерално стекла врло ружну слику о нашој академској структури. Зашто? Разлог је врло кукавички приступ наших интелектуалаца, не свих али доброг дела, који иду само дотле докле се њихове позиције и њихова сигурност не угрозе. Не бих овом приликом генерализовла али то је раширена појава. Ипак су они људи у позицији да кажу и да се боре, изнад сваког просека, од којих се очекује али слаба вајда ипак се све сведе само на сигурност. Питала бих овом приликом економисте и правнике и агрономе и друге где виде себе у будућности са оваквом пољопривредом и овим механизмима заштите нашег тржишта и наших пољопривредних производа? То што се сада цена на тржишту мења и што се се лицитира од 138 рсд до 187 рсд то је та можда борба на гладном тржишту за малином, а да ли је реално да цена буде и већа? Ко гарантује оним пољопривредним произовђачима који су уговоре склопили са хладњачарима да ће им бити исплаћена разлика као што у неким уговорима и пише: „може бити“, ко им то гарантује? А да не причам о бизарностима да ли сте предали малину до 13 часова попоподне или после тога па на основу тога имате већу или мању цену. По званичним изјавама наших стручњака малине на тржишту нема довољно, а приноси су ове године били мањи што смо сви осетили у нашим малињацима. Свака част изузетцима, није све ни до мера заштите и унапређења, али ипак има ту и среће. Снег који је падао у пролећном периоду, затим кишни дани све је то утицало да се негативно одрази на принос и саму биљку, а да не причам о самој заштити где су се морала издвојити већа средства да би се обавио процес заштите. И сада долазимо до тога када се подвуче рачуница која је то произвођачка цена малине и која је то реалана цена која припада произвођачу. Има много оних који кажу па добро не треба бити незадовољан. Јел? А што не тражити оно што вам реално припада. Друго нико више не поставља питање ових дана а шта је са ценом малине из 2018. године и пљачком која је задесила пољопривредне произвођаче – малинаре. Да ли је то што је прошло, било па прошло или том пљачком треба неко да се позабави? Да, да задовољиће се коском. Оно на шта бих скренула пажњу, а када је Удружење пољопривредних произвођача у питању, је да стварно не желим да седим у удружењу у коме сам била до данас, у коме се у пролећном периоду када се бије битка за аконтну цену малине, расправља где ће бити окачена захвалница додељена на локалној манифестацији када једног дана добијемо простор од већ некога.  Нити желим нити имам времена да попуњавам време за туђ рачун у разним телима од којих слаба вајда. Оно што радим радим поштено и врло одговорно, у шта су се уверили и људи са којима сарађујем на послу који обављам. Колико још савеза и асоцијација тереба да се оформи да би се положај пољопривредних произвођача побољшао? Одговор на то питање ја имам. А пољопривредници који се задовљавају на мало, чекајући да се проблем сам од себе реши нека се бар мало запитају, а за то време нека се кредитно задужују и „осигуравају“ рачунајући на субвенције као шансу за развој у неизвесним условима у сваком погледу. Можда све то лепо функционише у уређеним друштвима али са оваквом културом и приступом стварима код нас не води ничему добром и од дугорочног планирања нема ништа. Као грађанин ове земље увек ћу дићи глас против глупости, неправде, јавашлука али више никада испред удружења, савеза и слично, наступаћу као грађанка и у своје име. Председнику удружења са којим сам имала добру сарадњу и који је имао јасну визију, а који због одсуства није био земљи, у наредном периоду предаћу сву документацију, печат, финансијски извештај који сам иначе и доставила члановима удружења. Моју оставку и иступање из Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица обелодањујем, нека остане као писани доказ и у јавности. У Ужицу 09.08.2019. године. Свако добро, Слађана Станковић __________________________________________________________________________
Malina-1-300x259-1.jpg
Fotografije preuzete sa sajta Ozonpress

Проблеми малинара у Србији трају већ годинама. Исто толико трају и стална обећања власти да ће држава на сваки начин помоћи малинаре као веома важну пољопривредну производњу и значајан извозни приход Србије.

У међувремену ништа се не дешава, осим што су произвођачи све незадовољнији, а профитерима џепови све пунији. Власт првима све више даје лажна обећања, а другима све више логистике у згртању пара.

Из разних државних радних тела и удружења малинара све чешће пљуште оставке оних који су чистог срца и са добром вољом ту дошли да помогну колико могу, а на крају схватили да власт баш и нема часне намере кад је помоћ малинарима у питању.

Оставку је поднела и Слађана Станковић, председница Скупштине Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица. Ево њеног, како сама каже, последњег саопштења за јавност са те позиције:

Саопштење за јавност

У прилог свему ономе кроз шта сам прошла последње две године од како сам активно као члан Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица учествовала у борби за цену првенствено малине, а и права и бољи положај пољопривредних произвођача, обавештавам јавност као неко ко је јавно говорио испред Удружења, да одлучно дајем оставку на место председнице Скупштине и иступам из Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица.

Сваки мој искорак који сам направила да јавно кажем и укажем на проблеме као активиста, заједно са члановима удржења утицао је да се у одређеном тренуку мобилише јавност и да се о нашим проблемима дискутје, у нади да ће се нешто променти верујући у сигурнију бућност пољопривредних произвођача и њихових породица. Како је време пролазило била сам све одлучнија да ћу својим гласом и искреношћу направити мали помак, који је можда и направљен али лицемерје малих људи и позиције великих ајкукла који њима управљају, сваки дан говоре да се све више манипулише, а модел за то је страх и неизвесност који се ствара свакога дана.

Велики једу месо бацајући коску за глодање са којом се задовољавају подгузници и мали који су једино битни када седну у кавану да отварју „Пртински састанак затвореног типа“ у нади да ће остаци бити довољни да они живе или преживе. Глодаторка никада нисам била, а нити ћу бити то ми моје људско достојанство, а и грађанско право не дозвољавају.

На протесте малинара ишла сам са надом да ћемо успети у борби и нисам профитирала, а они који јесу надам се да ће искрено једнога дана положити рачуне за то и платити ако ништа пред свевишњим.

malinaЈавно сам говорила о томе шта се дешава и износила проблеме са којима се суочавамо, а проблема у нашој производњи је много. Била сам поласкана, а у уједно и дирнута када ми је јденога дана стигла коверта на кућну адресу једног нашег еминентног академског грађанина који је у њу ставио део онога чиме се он бавио у свом радном веку указивајући на проблеме и манипулације које се дешавају када је производња малина и њена цена у питању.

Све што сам прочитала и растумачила у датом тренутку помогло ми је да КАЖЕМ И ДА СЕ БОРИМ, јаче и гласније! Ценом малине управљају моћни у спрези са владајућом класом која из године у годину у завиности од потреба и апетита одређују цену, удељујући милостињу онима који стварају ту вредност.

Више се ни не питам, пошто знам али указујем да је врло јадно и бедно да се прича о наталитету и суверенитету у једној држави, а да се с друге стране подрива сваки развој и напредак који демотивише просечног човека да се развија и ствара, а посебно младе људе.

Што се тиче самог удружења као и „савеза“ са којима је наше удружење деловало у протеклом периоду морам рећи да је многo контрадикторности и „случајности“ од тренутка када су савези склопљени. И до дана данашњег није разјашњено шта се то збило од како је „САВЕЗ“ склопљен и како су активисти који су били до тада подобни и вукли цело удружење излажући себе на такозвану црту постали непожељни чланови истога удружења љагајући их са свих страна. И то од кога?

Од истих оних који су били слободни да се обрате сада „непожљенима“ за било какву помоћ у сваком тренутку да и у касне ноћене сате одговоре на питања и да саслушају проблеме, нађу решење, врло савесно и солидарно. Али шта рећи, обично вас изневере они у које верујете и остане стварно мало оних људи на које можете да рачунате. То је живот.

Као неко ко је по образовоању трговац, а и потиче из радничке породице и није био у кругу интелектуалне елите, без очајавања и било кавих заблуда после свега додала бих још и и то да сам генерално стекла врло ружну слику о нашој академској структури.

Зашто?

Разлог је врло кукавички приступ наших интелектуалаца, не свих али доброг дела, који иду само дотле докле се њихове позиције и њихова сигурност не угрозе. Не бих овом приликом генерализовла али то је раширена појава. Ипак су они људи у позицији да кажу и да се боре, изнад сваког просека, од којих се очекује али слаба вајда ипак се све сведе само на сигурност.

malinaПитала бих овом приликом економисте и правнике и агрономе и друге где виде себе у будућности са оваквом пољопривредом и овим механизмима заштите нашег тржишта и наших пољопривредних производа? То што се сада цена на тржишту мења и што се се лицитира од 138 рсд до 187 рсд то је та можда борба на гладном тржишту за малином, а да ли је реално да цена буде и већа?

Ко гарантује оним пољопривредним произовђачима који су уговоре склопили са хладњачарима да ће им бити исплаћена разлика као што у неким уговорима и пише: „може бити“, ко им то гарантује? А да не причам о бизарностима да ли сте предали малину до 13 часова попоподне или после тога па на основу тога имате већу или мању цену.

По званичним изјавама наших стручњака малине на тржишту нема довољно, а приноси су ове године били мањи што смо сви осетили у нашим малињацима. Свака част изузетцима, није све ни до мера заштите и унапређења, али ипак има ту и среће. Снег који је падао у пролећном периоду, затим кишни дани све је то утицало да се негативно одрази на принос и саму биљку, а да не причам о самој заштити где су се морала издвојити већа средства да би се обавио процес заштите. И сада долазимо до тога када се подвуче рачуница која је то произвођачка цена малине и која је то реалана цена која припада произвођачу.

Има много оних који кажу па добро не треба бити незадовољан. Јел? А што не тражити оно што вам реално припада. Друго нико више не поставља питање ових дана а шта је са ценом малине из 2018. године и пљачком која је задесила пољопривредне произвођаче – малинаре. Да ли је то што је прошло, било па прошло или том пљачком треба неко да се позабави? Да, да задовољиће се коском.

Оно на шта бих скренула пажњу, а када је Удружење пољопривредних произвођача у питању, је да стварно не желим да седим у удружењу у коме сам била до данас, у коме се у пролећном периоду када се бије битка за аконтну цену малине, расправља где ће бити окачена захвалница додељена на локалној манифестацији када једног дана добијемо простор од већ некога.  Нити желим нити имам времена да попуњавам време за туђ рачун у разним телима од којих слаба вајда. Оно што радим радим поштено и врло одговорно, у шта су се уверили и људи са којима сарађујем на послу који обављам.

Колико још савеза и асоцијација тереба да се оформи да би се положај пољопривредних произвођача побољшао? Одговор на то питање ја имам. А пољопривредници који се задовљавају на мало, чекајући да се проблем сам од себе реши нека се бар мало запитају, а за то време нека се кредитно задужују и „осигуравају“ рачунајући на субвенције као шансу за развој у неизвесним условима у сваком погледу. Можда све то лепо функционише у уређеним друштвима али са оваквом културом и приступом стварима код нас не води ничему добром и од дугорочног планирања нема ништа.

Као грађанин ове земље увек ћу дићи глас против глупости, неправде, јавашлука али више никада испред удружења, савеза и слично, наступаћу као грађанка и у своје име. Председнику удружења са којим сам имала добру сарадњу и који је имао јасну визију, а који због одсуства није био земљи, у наредном периоду предаћу сву документацију, печат, финансијски извештај који сам иначе и доставила члановима удружења.

Моју оставку и иступање из Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица обелодањујем, нека остане као писани доказ и у јавности.

У Ужицу 09.08.2019. године.

Свако добро, Слађана Станковић

__________________________________________________________________________


Članak je prenet sa ove stranice.