Međunarodni dan nestalih: U postjugoslovenskom regionu i dalje više od 10000

Avgust 30, 2019
„Zajednički napori se moraju nastaviti jer na Zapadnom Balkanu ima više od 10.000 nestalih osoba. Nažalost, u poslednjih pet do sedam godina na Kosovu i u celom regionu mali je broj porodica koji je dobio odgovore o sudbini svojih najmilijih“.
radio-kim-300x190-1.jpg
Spomenik nestalim u Gračanici Fotografija RTV Kim preuzeta sa portala KosSev

Danas se obeležava Međunarodni dan nestalih. U temelje problema balkanskih naroda utkane su tragedije porodica koje i danas tragaju za svojim najmilijim. Ratovi su u našem regionu za sobom ostavili hiljade žrtava, među njima je i više od 10 hiljada ljudi koji se i dalje vodi kao nestalo. I dok međunarodna zajednica poziva na bolju prekograničnu saradnju institucija kako bi se ovo pitanje rešilo, udruženja nestalih i deo civilnog sektora mišljenja su da institucije ne žele da reše ovo pitanje i ako znaju odgovore. Procenjuju da je „pitanje nestalih u vezi sa ratom na Kosovu ekstremno politizovano“, te da „provladini mediji pojačavaju uverenje da su samo jedni žrtve a drugi ‘zločinci’.

Koalicija za REKOM: Sudbina nestalih u ratovima devedesetih na Balkanu: Opstrukcija umesto civilizacijske perspektive i humanitarne dimenzije

Koalicija za REKOM pozvala je vlade post-jugoslovenskih zemalja da pokrenu zajedničku akciju rešavanja sudbine nestalih, a to je 10,167 osoba koje su nestale u ratovima na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i za čiju se sudbinu i dalje ne zna.

Najmanje 1,300 osoba je poslednji put viđeno u nekom od zatočeničkih objekata u BiH

Koalicija koju sačinjava mreža organizacija civilnog društva iz zemalja/regiona bivše Jugoslavije navodi da su tokom 2019. godine u regionu identifikovani posmrtni ostaci samo 85 osoba i to 60 nestalih u ratu u BiH i 25 nestalih na području Hrvatske.

Ovako nizak broj, kako poručuju, ukazuje na „savez u opstrukciji rešavanja teškog nasleđa zajedničke prošlosti“.

Preduslov za rešavanje sudbine nestalih, kako navode iz Koalicije za REKOM-a, je „da vladine komisije prestanu da istupaju kao glasnogovornici interesa partija na vlasti, te da se prema svim žrtvama odnose jednako važno i u interesu porodica i javnosti“.

Zabrinjava ih i praksa da se ne pokreću ekshumacije poznatih lokacija masovnih grobnica.

„Ima ozbiljnih indicija da određene državne institucije, kao što su Ministarstvo odbrane Republike Srbije, i komandanti ratnih formacija raspolažu podacima o većem broju lokacija masovnih grobnica ali da se te informacije čuvaju u okviru ‘službenih tajni’ i privatnih arhiva“, navode.

Pitanje nestalih na Kosovu ekstremno politizovano

Koalicija REKOM ujedno smatra da je „pitanje nestalih u vezi sa ratom na Kosovu ekstremno politizovano“, da „političari i lideri udruženja žrtava povećavaju broj nestalih iz svoje etničke zajednice, da provladini mediji pojačavaju uverenje da su samo jedni žrtve a drugi ‘zločinci’, i da je potpuno izgubljena civilizacijska perspektiva i humanitarna dimenzija problema nestalih osoba“.

Koordinacija srpskih udruženja nezadovoljna zbog zastoja u procesu traženja nestalih

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih u Beogradu će u Svečanoj sali Skupštine grada biti održana konferencija za medije i manifestacija u organizaciji srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica na prostoru bivše Jugoslavije.

Porodice nestalih lica, članovi udruženja – članica Koordinacije, takođe izražavaju nezadovoljstvo zastojem u procesu traženja i identifikacija nestalih lica, kao i u otkrivanju istine, zadovoljenju pravde i satisfakcije, navodi se u saopštenju Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica na prostoru bivše Jugoslavije.

Očekuje se da se javnosti obrate: Predsednik ovog udruženja, dr. Duško Čelić, šef regionalne delegacije Međunarodnog komiteta crvenog krsta, Jelena Stijačić, generalni sekekretar Crvenog krsta Srbije, Ljubomir Miladinović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Veljko Odalović.

Obeležavanju će prisustvovati članovi porodica nestalih iz cele Srbije, kao i predsednici udruženja članica-osnivači Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije, dodaje se u saopštenju.

Javnosti će biti danas predstavljen i spot o nestalima, izložba radova studenata Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i Akademije primijenjenih umjetnosti u Rijeci, na temu nestalih lica pod nazivom “Empatija“.

Nastavak programa biće obeležen mirnom šetnjom članova porodica nestalih lica i ostalih žrtava do Spomenika nestalima i stradalima u ratovima 90-ih, na prostoru bivše SFRJ u Tašmajdanskom parku, sa polaganjem venca i cveća.

Kumnova: „Adresa je poznata, Srbija je dokumentovala ime i prezime svake nestale osobe“

Dan ranije, kosovsko udruženje nestalih „Pozivi Majki“, održalo je svoj okrugli sto odakle su uputili poziv kosovskim i međunarodnim institucijama da „uslove Srbiju“, jer, kako je rekla predsednica ovog udruženja, Nisrete Kumnova (Nysrete Kumnova), „nije bilo lako dvadeset godina ići od vrata do vrata kako bi svet upoznali sa jezivim zločinima koji su se ovde dešavali“, prenosi Indeksonline.

„Adresa je poznata, Srbija je dokumentovala ime i prezime svake nestale osobe“, rekla je Kumnova.

„Kriminalci su oteli naše najmilije bez obzira na godine i pol, otimali ih i ubijali“, dodala je.

Koordinator za pitanja nestalih osoba na Zapadnom Balkanu, Fabiano Bourdier, po navodima kosovskih medija, takođe je prisustvovao ovom okruglom stolu.

Rekao je da je ceo region poslednjih godina ostvario slabe rezultate kada je reč o otkrivanju sudbina nestalih lica.

„Zajednički napori se moraju nastaviti jer na Zapadnom Balkanu ima više od 10.000 nestalih osoba. Nažalost, u poslednjih pet do sedam godina na Kosovu i u celom regionu mali je broj porodica koji je dobio odgovore o sudbini svojih najmilijih“.

U traganju podsećanje na brojke

Prema podacima Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta, u Regionu se danas, traži još 10.167 lica, nestalih tokom sukoba 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije, od toga u Hrvatskoj 1998 lica, U Srbiji na Kosovu i Metohiji 1653 lica i u Bosni i Hercegovini 6516 lica.

Od ukupnog broja nestalih, prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i podacima nadležnih organa u Republici Srpskoj, preko 3.800 lica je srpske nacionalnosti.

Prema podacima FHP i FHP Kosovo, kako prenosi Koalicija za REKOM, sudbina 1,669 osoba nestalih u vezi sa ratom na Kosovu je još uvek nepoznata (1,100 Albanaca, 419 Srba i 150 ostalih), dok su među nestalima 264 žena, 287 do 25 godina, 466 osoba od 41 do 60 godina starosti, i 469 osoba koji su u vreme nestanka bili stariji od 60 godina.

Na Kosovu se nakon rata 1999. godine tragalo za 6.000 ljudi. Najveći broj nestalih pronađen je u masovnoj grobnici kod Batajnice, zatim u Petrovom Selu, Bajinoj Bašti i u Rudnici.

Članak Međunarodni dan nestalih: U postjugoslovenskom regionu i dalje više od 10000 se pojavljuje prvo na KoSSev.


Članak je prenet sa ove stranice.