Ko je ko na političkoj sceni Srba sa Kosova: Srpska lista

Tri partije i jedna koalicija prijavile su se za učešće ne predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima za kosovsku skupštinu, kao predstavnici srpske zajednice na Kosovu. Četiri liste srpskih političkih subjekata broje ukupno 50 kandidata. Najveća od tri partije i (apsolutni) favorit za pobedu na predstojećim izborima je Srpska lista. Ova partija je predala listu od 17 kandidata za poslanike, među kojima su i posle skoro dve godine od još uvek nerasvetljenog ubistva Olivera Ivanovića i kandidati građanske inicijative Sloboda, demokratija, pravda.

Prvi na listi kandidata je Igor Simić zatim Zoran Mojsilović, Miljana Nikolić, Slavko Simić, Ivan Todosijević, Jasmina Dedić, Miloš Perović, Ljubinko Karadžić, Verica Ćeranić, Branislav Nikolić, Milan Kostić, Vinka Radosavljević, Milan Joksimović, Ksenija Božović, Boža Stojanović, Mirjana Nikolić i Svetislav Jokić.

Božović i Jokić, iako deo liste Srpske liste, predstavnici su posebnog političkog subjekta – GI SDP pokojnog Olivera Ivanovića kojeg je do ubistva u severnom delu Kosovske Mitrovice 16. januara prošle godine, Srpska lista smatrala najvećim političkim protivnikom. Jedan od funkcionera ove partije, njen potpredsednik, Milan Radoičić, u bekstvu je od kosovskih istražnih organa, upravo zbog sumnje da je umešan u ubistvo Ivanovića.

Rukovodstvo ove partije poslednji put je birano juna prošle godine, kada je za predsednika izabran Goran Rakić, dok su za potpredsednike izabrani Vinkа Rаdosаvljević, Milаn Rаdoičić, Nenаd Rikаlo, Dаlibor Jevtić i Igor Simić. Radoičić do tada nije predstavljan kao zvaničnik ove stranke, ali jeste već uveliko kao najuticajnija ličnost u srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji.

Srpska lista deo je kosovskih institucija na lokalnom i centralnom nivou od 2013. Trenutno ova partija dominira lokalnim samoupravama te su gradonačelnici svih deset većinski srpskih opština na Kosovu, funkcioneri ove stranke. Njena dominacija se odnosi i na sve državne institucije pri srpskom sistemu, što uključuje i privremene organe. Srpska lista je bila i dominantna partija koja predstavlja nevećinske zajednice na Kosovu u prištinskoj vladi, pa je do početka ove godine imala čak tri ministra u vladi Ramuša Haradinaja – ministra za zajednice i povratak, Dalibora Jevtića, ministra poljoprivrede, Nenada Rikala i ministra lokalne samouprave i administracije, Ivana Todosijevića.

Tokom političkog angažmana Srpske liste više ministara nije dovršilo svoje mandate, pre Rikala i Todosijevića,  smenjen je Aleksandar Jablanović sa mesta ministra za zajednice i povratak 2014, a dve godine kasnije smenjen je i ministar administracije i lokalne samouprave, Ljubomir Marić. Marića je na toj poziciji zamenila Mirjana Jevtić, koje je nakon desetak dana na ovoj poziciji podnela ostavku. Aleksandar Jablanović je danas suparnik Srpskoj listi, a na izbore izlazi sa strankom koju vodi – Partija kosovskih Srba.

Uz to, Srpska lista je imala i potpredsednika Skupštine, Slavka Simića, i zamenika premijera, Dalibora Jevtića. Iako je brojala 9 poslaničkih mandata, deo parlamentarne grupe Srpska lista do avgusta ove godine, kada je raspušten sedni saziv kosovske skupštine, bio je i poslanik Jedinstvene goranske partije, Adem Hodža.

Vlada Ramuša Haradinaja je upravo formirana zahvaljujući glasovima Srpske liste novembra 2017.

Međutim, od kraja prošle godine, tačnije nakon pokušaja hapšenja Radoičića zbog sumnje da je umešan u ubistvo Olivera Ivanovića, ali i nakon uvođenja taksi na robu iz Srbije, odnosi Srpske liste i njenih koalicionih partnera iz takozvanog ratnog krila, naglo su pogoršani.

Najpre je Srpska lista novembra prošle godine otpočela bojkot centralnih kosovskih institucija, gradonačelnici opština na Severu podneli su i ostavke, a od početka godine razrešeni su dužnosti dvojica ministara ove partije, najpre Nenad Rikalo, a kasnije i Ivan Todosijević. Oba puta, Srpska lista je razloge za razrešenje svojih ministara opisala kao politički motivisane.

I tokom majskih vanrednih izbora za gradonačelnike severnih opština koji su usledili nakon ostavki gradonačelnika Srpske liste zbog taksi i pokušaja hapšenja Radoičića, Srpska lista se suočila sa problemom pri verifikaciji njenih kandidata. Na teret im se stavljalo to što su u ostavkama koristili – Kosovo i Metohija, zbog čega su prema tumačenju članova CIK-a ispred Samoopredeljenja prekršili kosovski Ustav i time izgubili pravo da se kandiduju i budu birani. Ipak Komisija za predstavke i žalbe CIK-a, uvažila je žalbu Srpske liste i naložila CIK-u da ipak verifikuje kandidate za gradonačelnike Srpske liste.

Pred najnovije izbore u nedelju, Srpska lista se suočava sa onim što vidi i što predstavlja kao pritisak i teror prištinskih vlasti, predstavljajući sebe žrtvom, u čemu se izjavama posebno ističu srpski predsednik Aleksandar Vučić i zvaničnici Kancelarije za KiM. Do sada je ova partija već kažnjena sa 30.000 evra zbog objavljivanja spota koji po viđenju CIK-a „narušava ustavni poredak Kosova“ i „podstiče na mržnju prema članovima drugih zajednica“, a juče je objavljena i vest da su dve osobe pritvorene na 48 sati zbog sumnje da su vršili pritisak na druge da glasaju za Srpsku listu.

Dok je ovo prvi put da se pokreće postupak protiv nekoga zbog agitovanje za Srpsku listu, novčano kažnjavanje Srpske liste zbog kršenja pravila u predizbornoj kampanji, nisu novina.

Na poslednjim kosovskim izborima za gradonačelnike u četiri severne opštine, ova stranka inicijalno je kažnjena sa 2.000 evra, zato što su nekoliko dana pred izbore u maju, u centru Severne Mitrovice, istakli postere gradonačelnika Gorana Rakića na banderama i stubovima na javnim putevima. Kosovski zakon o opštim izborima definiše da „su zabranjene aktivnosti političkih subjekata tokom izborne kampanje koje obuhvataju i zabranu postavljanja plakata, postera i obaveštenja na javnim putevima“.

Takođe, odluka CIK-a o kazni Srpskoj listi od 11.000 evra usledila je i na lokalnim izborima u oktobru 2017, zbog „nedozvoljenih izbornih radnji“, odnosno, kako je u pritužbi navedeno – manipulacije glasovima, te 25.000 evra na vanrednim kosovskim izborima u junu, takođe za spot.

Izborna očekivanja

Od osnivanja 2013. Srpska lista je najveća parlamentarna partija kosovskih Srba. Do sada su učestvovali na parlamentarnim izborima 2014. i 2017. Na izborima 2014. osam kandidata Srpske liste osvojilo je poslanička mesta, dok je tada poslanička grupa Srpske liste do 2016. brojala 11 poslanika jer je deo njihove liste tada bio i Slobodan Petrović, lider SLS, Nenad Rašič iz Progresivno demokratske stranke i Adem Hodža iz Jedinstvene goranske partije. Slično, ova stranka je na izborima 2017. osvojila 9 poslaničkih mesta, ali se njihovom poslaničkom klubu pridružio i jedan poslanik Jedinstvene goranske partije, te je poslanička grupa brojala 10 poslanika.

I dok je poslednje vanredne izbore na Severu obeležilo to što, osim kandidata Srpske liste, u ovim, većinski srpskim opštinama, nije bilo protivkandidata iz drugih srpskih političkih opcija, na predstojećim parlamentarnim izborima Srpska lista ipak ima konkurenciju.

Protiv nje će se nadmetati Samostalna liberalna stranka, koalicija Sloboda i Partija kosovskih Srba. Ova četiri politička subjekta vode verbalni rat saopštenjima često iznoseći teške optužbe na račun jedni drugih. Te optužbe odnose se na moralne vrednosti političkih neistomišljenika ali i na navode o neprimerenom pritisku na glasače koji rade u kosovskim ili srpskim institucijama. U javnosti vidljivija kritika na račun Srpske liste što protiv kandidata, što donekle javnosti – barem na društvenim mrežama, novi je momenat za ovu stranku u odnosu na poslednjih nekoliko godina.

U ovom izbornom ciklusu, Srpska lista se ipak nada osvajanju svih 10 poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu jer, kako to oni vide „jedino svih deset mandata u rukama Srpske liste garantuju institucionalnu snagu srpskog naroda i podršku našem pregovaračkom timu na čelu s predsednikom Aleksandrom Vučićem da se izbori za kompromis i bolji položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“.

O Srpskoj listi

Opisivana kao „državni projekat“ od njenog osnivanja 2013. – najpre građanska inicijativa, a kasnije i partija – Srpska lista zadužena je bila za sprovođenje odredbi takozvanog Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine koji se u velikoj meri odnosio na gašenje srpskih institucija i integraciju njihovih radnika u odgovarajuće kosovske institucije.

Odbornici i gradonačelnici Srpske liste na Severu prvi su koji su nakon osvajanja prvih lokalnih izbora raspisanih 2013. u ovim opštinama u kosovskom sistemu, oformili lokalne skupštine i organe izvršne vlasti, poput gradonačelnika i opštinskih odeljenja koje će početi sa sprovođenjem kosovskih Zakona u ovom delu Kosova.

Prvi lider Srpske liste bio je Aleksandar Jablanović, sada lider Partije kosovskih Srba i politički konkurent Srpske liste, koji je krajem 2015. razrešen dužnosti lidera ove stranke. Nakon Jablanovića, stranku je predvodio Slavko Simić sve do izbora novog rukovodstva sredinom prošle godine.

Iako od osnivanja, funkcioneri ove stranke ističu vrednost ove partije kao „barjaka pod kojim se okupljaju svi oni koji su ponosni Srbi, koji čuvaju i vole svoju Srbiju,“ njenu „monolitnu“ snagu, ova partija je ipak trpela i periode unutrašnjeg raskola. Najozbiljniji je bio upravo za vreme vođstva Slavka Simića kada je zbog unutrašnje borbe za prevlast poslanika sa juga i Severa skoro došlo do cepanja ove stranke. O tome više pročitajte na tematskoj stranici Sukob u Srpskoj. Ipak, do rascepa tada nije došlo, već je ostvarena gotovo apsolutna dominacija tzv. severne strukture.

U skladu sa obećanjima srpske Vlade datih u Briselu aprila 2013, nakon formiranja lokalnih samouprava u kosovskom sistemu na Severu, došlo je do integracije radnika srpskog MUP-a, civilne zaštite, ali i pravosudnog sistema u kosovski pravno-administrativni sistem.

Usled negodovanja srpske zajednice na Severu zbog uspostavljanja kosovskih institucija na Severu, a koje se povezuje sa prvim izborima novembra 2013. i stupanja na kosovsku političku scenu Srpske liste, ovu partiju od početka prate glasine o zastrašivanju birača.

Godine 2013. navodni neprimereni pritisci na glasače su se vršili kako bi oni izašli na kosovske izbore, dok su se u svakom narednom izbornom ciklusu pritisci navodno vršili kako bi glasači dali glas jednom političkom subjektu.

Godina 2013. ostaće upamćena i po tome, što su se tokom nekoliko krugova ovih izbora kojima su Srbi sa Severa do tada odolevali, odbijajući da se integrišu u kosovski sistem, desili ozbiljni incidenti, uključujući razbijanje izbornih kutija u izbornom danu, atentat na jednog od trojice kandidata za gradonačelnika Severne Mitrovice usred predizborne kampanje – Dimitrija Janićijevića. U istoj kampanji je drugi kandidat – Oliver Ivanović uhapšen za navodne ratne zločine, proveo tri i po godine u zatvoru, a potom i nepunih godinu dana od puštanja da se brani sa slobode, i ubijen. Pobedio je treći kandidat – upravo Srpske liste, koji je od tada do danas i dalje gradonačelnik, ali sada i predsednik Srpske liste – Goran Rakić.

Ova partija sve veće odluke donosi na konsultativnim sastancima sa srpskim predsednikom u Beogradu i od svog osnivanja uživa otvorenu podršku srpskih državnih zvaničnika.

Članak Ko je ko na političkoj sceni Srba sa Kosova: Srpska lista se pojavljuje prvo na KoSSev.