“Nacionalni dan davanja nam služi kao podsetnik da treba da budemo dobri”

Oktobar 8, 2019
Nacionalni dan davanja ustanovljen je kao inicijativa Srpskog filantropskog foruma i Koalicije za dobročinstvo i od 2018. godine obeležava se 09. oktobra, na dan kada je rođen Mihajlo Pupin, veliki inovator i filantrop. Ovogodišnji Nacionalni dan davanja posvećen je unapređenju osnovnoškolskog obrazovanja i nabavci inovativne opreme za osnovne škole širom Srbije. U susret Nacionalnom danu davanja sa Draganom Jovančević, izvršnom direktorkom Srpskog filantropskog foruma razgovarali smo o ovogodišnjem Nacionalnom danu davanja, kampanji „Škola dobrih ljudi“, značaju filantropije za društvo i važnosti Nacionalnog dana davanja za unapređenje i širenje filantropskih vrednosti.
NDD-skola-landscape-696x558.jpg

Intervju sa Draganom Jovančević

Sa kojom idejom i zbog čega je ustanovljen Nacionalni dan davanja?
Nacionalni dan davanja je nastao kao nacionalni praznik koji proslavlja davanje i filantropiju generalno. Nastao je kao inicijativa Srpskog filantropskog foruma i Koalicije za dobročinstvo, a sprovodi se u okviru projekta „Unapređenje okvira za davanje“, koji finansira USAID, a sprovodi Koalicija za dobročinstvo.
Koaliciju za dobročinstvo predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, a ostali članovi su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMart Kolektiv, Srpski Filantropski Forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.
Nacionalni dan davanja prvi put je održan 2018. godine, kada je zapravo i ustanovljeno da datum obeležavanja bude 09. oktobar, što je rođendan Mihajla Pupina, koji je osim što je bio veliki inovator, bio i veliki filantrop. Svi poznajemo njegov rad kojim je zadužio čovečanstvo, ali manje su nam poznate činjenice o tome šta je sve uradio za svoje najbliže okruženje, zemlju i svoje sugrađane, pošto je dobar deo svoje imovine ostavio svojim sunarodnicima i sugrađanima.
Prošle godine je tema Nacionalnog dana davanja bila pomoć nauci i nabavljena su sredstva, u iznosu od 3,2 miliona dinara za kupovinu spektrometra za Petnicu.
Ove godine Nacionalni dan davanja je postavljen po jednom malo drugačijem principu. Za temu je odabrano unapređenje osnovnoškolskog obrazovanja. Sa jedne strane, tema je dovoljno široka da nam dozvoljava da se u akciju uključi veliki broj organizacija i škola, a sa druge strane tema preskače osnovne potrepštine škola koje su sistemski rešene i definiše cilj za prikupljanje sredstava – opremu koja je malo iznad onoga što je predviđeno sistemski,a koja će deci dati mogućnost da se obrazuju i veštine stiču u skladu sa onim što su sveski trendovi i da budu u korak sa onim što njihovi vršnjaci svuda u svetu rade.
Na koji način je odabrano da unapređenje osnovnoškolskog obrazovanja bude tema koja će biti podržana u okviru ovogodišnjeg Nacionalnog dana davanja?
Tema je odabrana nakon javne diskusije sa organizacijama koje su uključene u rad Srpskog filantropskog foruma i kompanijama kojima je CSR jedna od osnovnih poslovnih aktivnosti. Nakon što smo definisali temu, napravili smo jedan javni konkurs, na koji su mogle da se prijave organizacije koje u svom fokusu imaju obrazovanje.
Nakon toga je urađena selekcija i odabrane su tri organizacije koje su partneri Nacionalnog dana davanja. To su Fond B92, koji prikuplja sredstva za kupovinu bee-bot robota, koji su značajna pomoć u učenju deci sa smetnjama u razvoju, „Misli globalno deluj lokalno“, mala lokalna organizacija iz Šida koja ima za cilj opremanje IT kabineta u Osnovnoj školi „Sremski front“ i Fondacija somborske gimnazije „Veljko Petrović“, koja je kao svoj projekat kandidovala opremanje IT kabineta u školi, koji je namenjen pripremnoj nastavi za decu iz osnovnih škola na teritoriji Sombora, kao i iz opština i sela koje gravitiraju ka gradu Somboru.
Nakon završenog konkursa prijavila nam se još jedna organizacija – Sinhro iz Pančeva, koja je pridruženi fandrejzing partner sa vrlo zanimljivim projektom, gde u okviru Sinhro huba prave jedan novi segment – interaktivnu učionicu koja će biti na raspolaganju svim osnovnim školama koje funkcionišu na teritoriji Pančeva.
I sledeće i svake naredne godine ovaj projekat će imati sve bolju organizaciju i veće uključivanje javnosti. Ideja je da po završetku ovogodišnjeg dana davanja otvorimo novu javnu raspravu na temu šta je to što građani Srbije doživljavaju kao jedan od ključnih problema gde bismo mogli svi zajedno da uložimo napore i prikupimo sredstva ili na bilo koji drugi način skrenemo pažnju javnosti kako bimo mogli to da zajedno rešimo.

Kako izgleda kampanja za ovogodišnji Nacionalni dan davanja i kako će izgledati samo obeležavanje?
Fandrejzing kampanju smo koncipirali tako da svi mogu da se uključe i svi mogu da doprinesu. Dosadašnji najveći partneri su nam kompanije, koje su izdvojile deo sredstava i uložile ga u neku od kampanja. Sa druge strane dali smo jedan ozbiljan raspon mogućnosti i građanima da se i oni uključe. Osim SMS broja koji je bio aktivan i prošle godine – 4540, imamo mogućnost i da građani online doniraju na sajtu Donacije.rs, gde su predstavljene sve kampanje i gde dosta jednostavno u jednom ili dva klika mogu da doniraju i na taj način pomognu rešavanje jednog značajnog društvenog pitanja.
Ove godine smo u obeležavanje Nacionalnog dana davanja uključili i škole, pošto je NDD podržan i od strane Saveta za filantropiju i predsednice Vlade, a u okviru Saveta za filantropiju je i Ministarstvo nauke, prosvete i tehnološkog razvoja koje nam je značajan partner u komunikaciji i uz čiju pomoć smo uspeli da komuniciramo sa svim školama na teritoriji Republike Srbije, gde su škole i njihovi učenici pozvani da na neki način koji je njima prikladan obeleže Nacionalni dan davanja. To može biti orgnizovanje javnog časa, likovnog konkursa, prikupljanje sredstava za neki cilj, prikupljanje knjiga, predstava o Mihajlu Pupinu, na školama je da odluče, ali važno je da svi pričamo o značaju Nacionalnog dana davnja.
Na sam dan, 09. oktobra ćemo imati priliku da posetimo neku od škola i vidimo kako su utrošena neka od sredstava koja su prikupljena, pošto će deo opreme koja je planirana da se kupi već biti isporučen i imaćemo priliku da vidimo kako fukcionišu bee-bot roboti, koje nazivamo pčelicama zato što izgledaju kao pčelice.
Koji donatori su do sada podržali kampanju i na koji način?
Ono što meni prvo pada na pamet su članice Srpskog filantropskog foruma, Hemofarm fondacija, Erste banka, UniCredit banka. Tu su i Vojvođanska banka, McDonalds, Elixir Group, Meggle, Trivago, Vetroelektrane Balkana, MTS, Nordeus, Ossa računarski inženjering, Messer tehnologije, Beogradski sajam, Draxlmaier, DM, SGS, Infostud, EXIT Fondacija, Infostud, Saga i mnogi drugi.
Ono što je posebno značajno je partnerstvo – ove godine VIP nas je podržao kao poslovni partner, odnosno kompanija koja je našla način da svoje osnovne poslovne procese poveže s doniranjem i na taj način uspostavi model održivog vraćanja zajednici, pošto podrazumeva uključivanje kompanije i korisnika za jedan dobar cilj. Ono što VIP ove godine radi jeste da donira 10 dinara za svaki novoaktivirani e-račun svojih korisnika. Svašta dobro iz toga proizilazi. Osim što će se prikupiti značajna sredstva za cilj ovogodišnjeg Nacionalnog dana davanja, ne smemo zaboraviti ni čuvanje životne okoline.
Mediji su nam značajni partneri za promociju Nacionalnog dana davanja i dosta značajan partner kada je u pitanju razvoj kulture davanja. Ove godine Nacionalnom danu davanja govore, izveštavaju i daju svoj raspoloživi prostor RTS, Večernje novosti, Play radio, Naxi radio, Alma Quattro, Nin, Vreme, Nedeljnik, Magazin Cord, portal Mondo.

Zbog čega je važan Nacionalni dan davanja?
Značaj je zapravo u obnavljanju kulture davanja i filantropske tradicije koju ovo društvo ima. Kada kažemo filantropska tradicija svima nam prvi padnu na pamet zadužbinari, pa tako svaki dan prolazimo pored zgrada koje su viđeni ljudi ostavili. Kako se vremena menjaju i kak smo svi pritisnuti različitim obavezama nekako zaboravljamo da budemo jedni prema drugima, mada dobri jesmo, samo što to zaboravimo da pokažemo.
Nacionalni dan davanja nam svima služi kao podsetnik na to da treba da budemo dobri jedni prema drugima i da malo po malo svi možemo da damo i da napravimo jednu veliku promenu i veliki korak napred.
Na koje još načine možemo raditi na podizanju svesti o značaju davanja u Srbiji?
Mi znamo da budemo dobri, a to nam istraživanja pokazuju. Istraživanje Catalysta od prošle godine pokazuje da su najveći i najaktivniji darodavci bili građani, a to pokazuje da građani imaju i sluha i empatije za one kojima je to potrebno i da daju koliko mogu. Te donacije su uglavnom usmerene ka akutnom rešavanju problema, ali to ne umanjuje njihov značaj.
Ono što mi treba da radimo jeste da se setimo da svakoga dana možemo da uradimo nešto za nekoga kome je to potrebno i da uradimo nešto da i sami budemo bolji, da utičemo da komšiluk bude bolji, da pokupimo lišće i papiriće oko zgrade, da uradimo neke male stvari koje daju velike pomake napred.
Koji su planovi za razvoj i promociju ove inicijative u budućnosti?
Ideja je da sada napravimo širi krug saradnika i da onda uz pomoć ankete u medijima definišemo neku ključnu temu kojom će se Nacionalni dan davanja baviti sledeće godine, u koji će se, verujem, uključiti što veći broj partnera širom Srbije.

Intervju prenet sa portala Srbija daruje