Poštovani, sajt je u fazi razvoja. Mogući su problemi u prikazu.

Aplikacija za iznajmljivanje električnih trotineta – uskoro u Beogradu

Novembar 4, 2019
Helbiz aplikacija za iznajmljivanje električnih trotineta u Beogradu počinje sa radom polovinom novembra. Kako će praktično da izgleda ovaj servis? Koja su najpozitivnija iskustva iz sveta po pitanju električnih trotineta? Kako se rešavaju problemi: bezbednosti, infrastrukture i vremenskih uslova za vožnju? Čime se bavi beogradski tim Helbiz kompanije? Kako izgleda budućnost mikromobilnosti i kako se koristi dron taksi?
E-trotinet-1-1280x853.jpg
Foto iStock

Redakcija Talas-a

„U principu, moje vizije se sastoje iz toga da centar grada bude zatvoren za automobile“

Sredinom novembra počinje sa radom aplikacija kompanije Helbiz preko koje će građani Beograda moći da iznajmljuju eletrične trotinete.

Za razliku od drugih evropskih i američkih gradova u kojima je ovaj servis nastao u velikoj meri kao rezultat tehnološkog napretka, u Beogradu postoji i velika potreba za inovativnim rešenjima u gradskom saobraćaju, imajući u vidu sve poteškoće sa kojima se građani svakodnevno susreću.

Kako će tačno izgledati iznajmljivanje električnih trotineta? Koji su najveći izazovi, a kako izgledaju moguća rešenja? Koliko trotineta za iznajmljivanje će se uskoro naći na ulicama Beograda i koliko će ova usluga koštati?

To je bila tema najnovije, 23. epizode emisije Talasna dužina u kojoj je gost bio Nemanja Stančić, direktor za tehnologiju (CTO) kompanije Helbiz.

150 trotineta, bazne stanice, parkiranje i plaćanje

Kako je Stančić objasnio u Talasnoj dužini, kompanija Helbiz bavi se ponudom rešenja za mikromobilnost u urbanim sredinama. Sedište kompanije je u Njujorku, a kancelarije su u Beogradu, Milanu, Madridu i Singapuru. Helbiz je, po rečima našeg sagovornika, profitabilan u svakom od gradova u kojima funkcioniše.

„Moja kompanija je pre nekih mesec dana izdala licencu jednoj lokalnoj kompaniji koja će da počne sa operacijama negde sredinom novembra. Kako će funkcionisati servis – tako što će svako jutro postojati bazne stanice gde će trotineti biti poređani“, objačnjava Stančić.

Preko aplikacije, dodaje, građani će moći da iznajme električni trotinet, voze ga po potrebi i zatim parkiraju. Budući da je parkiranje jedan od mogućih izazova za trotinete u Beogradu, korisnici će fotografisati parkirane trotinete kako bi čitav proces bio jednostavniji.

Nakon što korisnik završi vožnju, neko drugi može da iznajmi isti taj trotinet i vozi ga – sve dok ima baterije.

Na kraju dana, oko 23h, operativni tim prikuplja sve trotinete, nosi ih na punjenje i zatim vraća na bazne stanice kako bi narednog jutra sve krenulo ispočetka. Pored punjenja, dodaje Stančić, operativni tim vršiće kompletne bezbednosne preglede – točkova, kočnica, gasa i slično.

Nakon što korisnik završi vožnju, neko drugi može da iznajmi isti taj trotinet i vozi ga – sve dok ima baterije.

Za početak će u Beogradu biti raspoređeno 150 električnih trotineta – kako je objasnio gost Talasne dužine, praksa je takva da se počinje sa manjim brojem, a zatim se, na osnovu prikupljenih podataka, procenjuje da li je u nekim delovima grada potrebno povećati ili smanjiti broj trotineta u opticaju. Kako kaže, nije ideja „pretrpati grad trotinetima“, već pronaći rešenje koje odgovara potrebama Beograda.

Kada je reč o plaćanju, postojaće dve opcije – povezivanje debitne/kreditne kartice sa nalogom na aplikaciji, kao i uplaćivanje novca na ’digitalni novčanik’ sa kojeg aplikacija zatim povlači potreban iznos.

Tačne cene još uvek nisu poznate, ali Stančić ističe da će korišćenje ovih trotineta biti bar duplo jeftinije od taksi prevoza.

Vizija budućnosti: centar grada bez automobila, taksi dronovi

„U principu, moje vizije se sastoje iz toga da centar grada bude zatvoren za automobile“, opisuje Stančić svoju zamisao budućnosti prevoza u gradovima.

To podrazumeva tri nivoa i tri različite usluge za stanovnike gradova – najpre, za kratke vožnje, građani bi koristili vidove transporta kao što su električni trotineti.

Za srednje razdaljine, postojali bi električni bicikli ili mopedi. Konačno, za vožnje od par kilometara, građani bi koristili električne automobile koje bi takođe iznajmljivali.

Pitanje je koliko je to u ovom trenutku moguće, ali Helbiz svakako razmatra brojne opcije za budućnost prevoza. Tako su nedavno otpočeli saradnju sa jednom kineskom kompanijom koja proizvodi taksi dronove za vojnu upotrebu.

Stančić je ispričao kako su dospeli u kontakt sa Vladom Antigve i Barbude koja im je izdala dozvolu za 365 dana celodnevnog pružanja usluge prevoza taksi dronovima. Helbiz sada radi na izradi infrastrukture, a u narednih par meseci trebalo bi da započnu prevoz putnika – vozila će biti potpuno autonomna, bez vozača.

Trenutno, pored trotineta, Helbiz se bavi i iznajmljivanjem eletričnih bicikala – u Rimu. Kako je objasnio Stančić, ne može se isto rešenje primenjivati u svim gradovima, a ideja njegove kompanije jeste da rešava probleme prevoza, zbog čega su se u Rimu fokusirali na električne bicikle.

Bezbednost građana i zaštita podataka

Trenutno, naše zakonodavstvo ne zahteva posedovanje vozačke dozvole za korišćenje eletričnih trotineta. Imajući u vidu da je ovo novi vid prevoza, moguće je da će vremenom dolaziti do promena u regulacijama.

„Prilagođavaćemo se“, kazao je Stančić, i dodao da aplikacija već sada podržava skeniranje dozvola.

Kacige takođe nisu obavezne, iako Helbiz apeluje na svoje korisnike da ih koriste, a naš gost je kazao i da bi se u Beogradu trebalo pridržavati nekih pravila kao što je sporija vožnja po trotoarima.

Kada je reč o politici prikupljanja i čuvanja podataka korisnika električnih trotineta, kao i mogućih zloupotreba, Stančić objašnjava da Helbiz koristi industrijske standarde za zaštitu podataka.

Dodao je i to da gotovo svi gradovi u kojima funkcioniše aplikacija traže neke podatke od kompanije, kako bi imali uvid u postojeće probleme prevoza, ali da je reč o anonimnim podacima.

„Nikada nigde ne šaljemo korisničke podatke. Postoje kod nas u bazi, ali nismo kompanije koja se bavi marketingom, ne skupljamno podatke da bismo ih zloupotrebili“, kaže Stančić. Broj telefona korisnika potreban je kako bi komapnija mogla da ga kontaktira u slučaju neke opasnosti – na primer, ako dođe do povrede i postoji potreba da se pozove hitna pomoć.

Šta se dešava ukoliko neko ukrade električni trotinet sa ulice? Kako se građani navikavaju na novi vid prevoza? Pogledajte ceo razgovor sa Nemanjom Stančićem u najnovijoj epizodi Talasne dužine:

Pročitajte i: Kome smetaju e-trotineti? Budućnost gradskog prevoza


Članak je prenet sa ove stranice.

Članak je prenet sa ove stranice.