Zločin na početku rata, ponovio se i na kraju u istom obliku

Govor Verana Matića u selu Jeminovac.

Od tog broja, za 16 je prikupljeno dovoljno uzoraka krvi prema sajtu ICMP za DNK analizu, dok za 12 lica nisu prikupljeni referentni uzorci od porodica. Ne znam razloge zbog kojih nema prikupljenih uzoraka, ali ovaj podatak govori da od ukupnog broja žrtava, prema podacima Komisije, za trećinu možemo pretpostaviti da neće biti uslova za identifikaciju čak i ako se pronađu tela, ili su već pronađena.

Po podacima Veritasa koji pravi statistiku o sveukupnim žrtvama, u ovom kraju i okolnim selima ubijeno je 71 lice srpske nacionalnosti, od kojih su 42 stariji od 60 godina, među njima i 33 žene. Prema Veritasovim istraživanjima, pripadnici HV su opljačkali, minirali i zapalili 616 stambenih i 590 gospodarskih objekata, dok su bez kuća ostala 1.492 lica. Veritas je pravio popis žrtava iz ovog kraja sve do februara 1992. godine.

Ako ova zbivanja stavimo u malo širi kontekst čišćenja Zapadne Slavonije, govorimo o 197 sela, gradova i gradića sa preko 52.000 proteranih tokom celokupnog trajanja rata. Ovi podaci drastični su i bez ikakvog političkog i bilo kojeg drugog konteksta. O njima se jako malo zna i to je krivica svih nas.

Da se vratim temi nestalih: u ovom slučaju imamo tipično zataškavanje i političkog konteksta i svakog drugog koji se tiče potrage za nestalima.

Činjenica da za gotovo polovinu nestalih nema referentnih uzoraka prema kojima bi se identifikovala tela dovoljno govori o tome da postoji smišljena namera da se nikada ne dogodi razotkrivanje sudbine nestalih. Ne želim da optužujem jednu ili drugu ili treću stranu. Ovo je primer koji govori o tome da se sudbine nestalih u najvećem broju neće razotkriti, sve dok obe strane ne počnu blisko da sarađuju.

Imao sam uvid u neke od prijave nestanka članova porodica sa informacijama koje su dobijene direktno ili posredno o strašnim načinima na koje su žrtve pogubljene. Sve već viđeno, kao što se u naslovu kaže – posle svega.

Naročito upečatljivo za vreme i neposredno posle operacije Oluja 1995. godine. Sa podacima koji su prikupljani godinama posle događaja, jer je čišćenje učinjeno uglavnom bez svedoka… I bez ikakve istrage od strane umešanih država.

Ovi događaji imaju i karakter prvog etničkog čišćenja na prostorima bivše Jugoslavije u 26 sela Požeške kotline, od kojih su 23  potpuno uništena, po pisanoj naredbi državnog organa, prvoj i jedinoj u Evropi posle Drugog svetskog rata, zbog koje niko nije procesuiran ni pred međunarodnim ni pred domaćim sudovima.

Delim tugu svih porodica nestalih na prostorima Hrvaske.

Izražavam žaljenje za svim nevinim žrtvama Hrvaticama i Hrvatima, Srpkinjama i Srbima… I svima koji su nastradali u ratnim obračunima u Hrvatskoj.

Izvinjavam se porodicama svih nestalih zbog nedostatka efikasnih istraga šta se dogodilo sa vašim najdražim.

Pozivam sve koji mogu da pomognu da se dobiju informacije o mogućim mestima pokopa. U ime predsednika Srbije pozivam sve koji imaju informacije da nam se jave i da je to, pored toga što je iskaz humanosti, čovečnosti, u isto vreme i izraz patriotizma. Republika Hrvatska već ima definisana pravila nagrađivanja, kompenzovanja informacija koje dovode do razotkrivanja sudbina nestalih. Nadam se da će se i u Srbiji pronaći mehanizam da dobijanje ovakvih informacija bude olakšano i nagrađeno.

Podatke o tome da postoje informacije o nestalima mogu se slati na adresu nestala@predsednik.rs.