Briga o životinjama kao paravan za desničarske ideje
U niškom Osnovnom javnom tužilaštvu je za RSE rečeno da je ova institucija dobila policijski izveštaj o događaju, te da će u narednih nekoliko dana doneti odluku o tome da li u radnjama nekog lica ima prekršajne ili krivične odgovornosti.
‘Ovo je zadnja opomena’
Snimak koji je objavio Bojan Stojković, vođa udruženja “Srbska čast”, pojavio se 14. septembra. Na njemu se najpre vidi kako jedan mladi pripadnik romske zajednice šiba konja, nakon čega Stojković sa nekoliko kolega iz udruženja ulazi u naselje i traži tog momka. Kada ga je našao, pred kamerom ga je naterao da se izvini i obeća da više neće da maltretira životinje, da bi mu potom uputio i ovu poruku:
“Ako ti taj konj donosi hleb, treba da budeš dobar prema njemu. Sada će biti oduzet konj i celo naselje će na tvom primeru da nauči da više ne može niko da maltretira nijednu životinju. Ovo je zadnja opomena”.
Na pitanje šta je želeo da postigne ovim potezom, Bojan Stojković za RSE kaže da je njegova organizacija želela da pomogne životinji.
“Hteli smo da spasimo životinju i ujedno smo hteli da postignemo dogovor s Romima da počnu neku edukaciju da bi štitili i čuvali te životinje”, kaže Stojković.
Na našu konstataciju da “Srbska čast” nema zakonsko ovlašćenje da oduzima imovinu, u ovom slučaju životinju, on kaže:
“Ne, ne, ja sam kontaktirao, pre nego što sam ušao u taj kraj, udruženje Roma i Veterinarsku inspekciju. Nismo mi otišli sami tamo. A pre toga sam kontaktirao i Rome iz tog naselja. Niti imamo tužbu od njih, niti je neka prijava podneta. Mi smo dali izjave policiji oko toga”, kaže Bojan Stojković.
RSE je pokušao da dobije potvrdu iz niške Veterinarske inspekcije o tome da li su njihovi predstavnici prisustvovali oduzimanju životinje, ali do zaključenja teksta nismo dobili odgovor.
Prema rečima Bojana Stojkovića, oduzeti konj je predat niškom udruženju “Zoo planet”. U tom udruženju nam je potvrđeno da je životinja kod njih, da o njoj brine veterinar, da nije životno ugrožena, te da će, prema savetu veterinara, nakon sedam dana biti vraćena vlasniku.
‘Evropske vrednosti’ i ekstremni stavovi
Inače, organizacija “Srbska čast” osnovana je 2014. godine. Na sajtu Agencije za privredne registre navodi se da se ovo udruženje bavi promovisanjem “aktivizma i mobilnosti kod mladih, ljudskih prava, zaštite životne sredine i evropskih vrednosti”.
Međutim, Marija Srdić, koja je vodila projekat mapiranja ekstremno desničarskih organizacija na teritoriji cele Srbije, kaže da je rad “Srbske časti” obeležen sasvim drugačijim vrednostima.
“Članovi ove organizacije potpuno otvoreno zagovaraju na društvenim mrežama i u javnosti homofobiju, netrpeljivost prema Evropi i Americi, kao i prema svemu što nije ‘srpsko’. Povezani su i sa ruskim ekstremno desnim grupama. Takođe, javno iskazuju mržnju prema Hrvatima, Albancima, feministkinjama, u poslednje vreme prema migrantima i drugim manjinskim grupama. Tako da, snimak koji je ovih dana kružio društvenim mrežama potpuno jeste deo miljea u okviru koga se oni kreću i ideja koje zagovaraju”, objašnjava Srdić.
Naša sagovornica podseća da je upravo “Srbska čast” organizovala upad na projekciju dokumentarnog filma “Albanke su naše sestre” u Nišu, juna 2017. godine.
Nepoverenje građana u institucije
Nema zvaničnih podataka o broju napada na romsku populaciju, ali je na sajtu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju objavljen izveštaj o zločinima iz mržnje na području Srbije od 2013. do 2017. Prema tim podacima, u Srbiji su 2013. godine prijavljena 64 slučaja, naredne godine ih je prijavljeno 87, da bi 2017. taj broj bio svega pet.
Danilo Ćurčić iz nevladine organizacije A11, koja se između ostalog bavi zaštitom manjinskih grupa, kaže za RSE da zbog neefikasnog rada institucija građani sve manje prijavljuju incidente.
“Iskustva u nekim slučajevima su takva da je potrebno policiji na neki način skrenuti pažnju da je prijava stigla od Roma koji su izloženi napadima ekstremno desničarskih grupa, i tako ih podsetiti da imaju obavezu da u tim slučajevima postupaju sa posebnom pažnjom, s obzirom na to da se radi o potencijalnim zločinima iz mržnje. U svakom slučaju, situacija nije dobra i ovaj poslednji događaj iz Niša bi suštinski trebalo da bude poslednji signal da nešto treba da se menja pod hitno”, smatra Ćurčić.
Ovo nije prvi put da desničarske grupe u poslednje vreme pokušavaju da budu aparat sile u državi. Nevladino udruženje Centar za bezbednost, istrage i odbranu DBA predložilo je maja ove godine osnivanje “građanskih patrola”, odnosno grupa građana koji bi navodno pomagali pripadnicima policije redovnim aktivnostima.
Među zagovornicima ove ideje bili su Nemanja Ristić koji je u Crnoj Gori u odsustvu prvostepeno osuđen na pet godina zatvora u slučaju “državni udar”, kao i Miša Vacić, sadašnji lider Srpske desnice i bivši portparol ekstremno desničarskog pokreta 1389 koji je osuđivan zbog diskriminacije LGBT populacije, držanja oružja i ometanja službenog lica u obavljanju dužnosti.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je tada saopštilo da ideja nema veze sa MUP-om i da niko iz te institucije nije bio kontaktiran o tome.
Članak je prenet sa ove stranice.
