Vreme za ljubav ne ističe
Piše: Nikola Parun
U pitanju je najveći evropski godišnji događaj osvrta na stanje prava neheteroseksualnih ljudi. I događaj čiju je beogradsku kandidaturu, skladno Ustavu i zakonima Republike Srbije, Vlada Republike Srbije podržala pre tri godine.
Kao i prošlih godina, Prajd događaj trajaće 7 dana i završiće se šetnjom, na jedan dan oslobođenih, ljudi. Neka Jelena će na slavnom Bulevaru kralja Aleksandra držati neku Teodoru za ruku.
Legalnost Prajda
Ove godine, za razliku od prethodnih sedam, ničim izazvan predsednik Srbije rekao je da se Evroprajd otkazuje zbog teške spoljnopolitičke situacije u kojoj je Srbija zbog kosovskog pitanja i dvestodnevne agresije Rusije na Ukrajinu. Pošto evidentno Evroprajd nije otkazan jer je počeo, ali i jer Predsednik Srbije nema ingerencije da otkazuje događaje, jedino što je bilo moguće je da Ministarstvo unutrašnjih poslova otkaže neki od događaja tokom Prajd nedelje. Na primer Prajd šetnju.
Takvo otkazivanje je protivno svim pozitivno-pravnim propisima Republike Srbije, na koncu sa Ustavom. Četiri puta do sada Prajd je zabranjivan (2009, 2011, 2012. i 2013), svaki put kao prijavljen i proceduralno ispravan skup. Ustavni sud je sve četiri zabrane proglasio neustavnim, što znači da je država udarila direktno na osnove narodnih prava i sopstvenog najvišeg akta.
Ipak, neki Marko i neki Dejan su se držali za ruku na svakoj Prajd šetnji od 2014. do 2021. godine, bez ijednog incidenta, traga nasilja ili govora mržnje. Zato je svejedno šta će se proceduralno odmotati. Jer svi imaju zakonsko pravo na slobodu kretanja.
Moralnost Prajda
Moralno signaliziranje je uvek bilo prisutno kada je tema Prajda u pitanju – zaštita „naših“ vrednosti, otpor „nametnutim“ vrednostima, zaštita pravoslavlja ili koje već religije. Moralno signaliziranje, jer se protivnici slobode kretanja ne osvrću na stvarne ekstremne društvene probleme – silovanja, porodično nasilje i ubistva, pedofilsko manijačenje. Ali nije tajna da je postojanje LGBT+ populacije u kontri sa novozavetnim dogmama.
Međutim, religijske dogme srećom nisu osnov javnog morala, kao u islamskim džamahirijama. Jer da jesu, ne samo da bi trebalo zabraniti razgovor o problemima koje LGBT+ ljudi imaju i godišnju šetnju, nego bi njihovo postojanje moralo da bude u potpunosti dovedeno u pitanje, a oni sami istrebljeni sa lica zemlje.
Zbog toga se najsrećnije države sveta okreću svetovnim, slobodarskim principima uređenja društva. I stvaraju prostor za sve svoje građane da postoje i deluju sve dok svojim postojanjem i delovanjem ne ugrožavaju postojanje i delovanje drugih ljudi. Takav je u pogledu ljudskih prava i Ustav Republike Srbije i treba ga ispratiti dosledno. Da bi ljudi mogli da ostvare svoje nenasilne potrebe, pa tako i ljubav.
Zato će neka Staša na slavnim Terazijama držati neku Ivu za ruku.
Hrabrost Prajda
Na početku i na kraju svake Prajd sezone, ostaje hrabrost. Hrabrost ljudi koji nisu strejt, a koji postoje i trpe zbog nepodobnosti svojeg sopstva, ljudi kojima je jedini greh to što su drugačiji. A Prajd šetnja je jedini prostor kada potpuno bezbedno i rasterećeno mogu da se prošetaju po centru Beograda. To najmanje što može da im se pruži, svakako je nedovoljno.
Njihove su obaveze prema državi iste kao svačije, a prava nisu. Zato je ta njihova borba iznad borbe koja je samo njihova. To je borba celog naroda za odbranu sebe samog od drugih i od države. I zato se neki Ognjen i neki Vladan 2013. nisu bojali da šetaju i po noći, kada je Prajd takođe bio zabranjen.
I zato će se i 17. septembra 2022. neka Irena i neka Bojana držati za ruke u svom Beogradu.
Članak je prenet sa portala Talas.