Korona virus: Zašto morate reagovati odmah

Političari, lideri zajednica, i poslovni lideri: Šta treba da uradite i kada?

Sa svime što se dešava oko koronavirusa, može biti vrlo teško napraviti odluku šta učiniti danas. Da li da čekate više informacija? Da uradite nešto danas? Šta?

Evo šta ću pokriti u ovom članku, sa dosta grafika, podataka i modela sa obiljem izvora:

• Koliko slučajeva korona virusa će biti u vašoj okolini?
• Šta će se desiti kada se ovi slučajevi materijalizuju?
• Šta bi trebalo da uradite?
• Kada?

Kada završite sa čitanjem ovog članka, nadam se da ćete ovo zapamtiti:

Korona virus dolazi do vas.

Dolazi eksponencijalnom brzinom: polako, a onda odjednom.

U pitanju su dani. Možda jedna ili dve nedelje.

Kada dođe, vaš zdravstveni sistem će biti preopterećen.

Vaši sugrađani će biti lečeni u hodnicima.

Premoreni zdravstveni radnici će padati s nogu. Neki će i umreti.

Moraće da odlučuju koji pacijent će dobiti kiseonik a koji će umreti.

Jedini niačin da ovo sprečite je ’društveno distanciranje’ danas. Ne sutra. Danas.

To znači držanje što je više moguće ljudi kod kuće, počevši od danas.

Kao političar, lider u zajednici, ili poslovni lider, vi imate moć i odgovornost da ovo sprečite.

Možda danas imate strah: Šta ako preteram? Da li će mi se ljudi smejati? Da li će biti ljuti na mene? Da li ću izgledati glupo? Zar ne bi bilo bolje da sačekam da ostali preduzmu korake prvi? Da li će previše naškoditi privredi?

Ali za 2 do 4 nedelje, kada ceo svet bude zaključan, kada su par dragocenih dana ’društvenog distanciranja’ koje ste sproveli spasli živote, ljudi vas neće više kritikovati: Zahvaljivaće vam se što ste doneli pravu odluku.

U redu, krenimo.

1. Koliko slučajeva korona virusa će biti u tvojoj okolini?

Prirast po državi

Ukupan broj slučajeva je rastao eksponencijalno dok ih Kina nije zaustavila. Ali onda je virus procureo van, i sada je ovo pandemija koju niko ne može da zaustavi.

Zaključno sa današnjim danom (10. mart), ovo je uglavnom zbog Italije, Irana i Južne Koreje:

Ima toliko slučajeva u Južnoj Koreji, Italiji i Iranu, da je teško videti ostale države, ali uveličajmo taj deo u donjem desnom uglu:

Tu su desetine država sa eksponencijalnim stopama rasta broja zaraženih. Zaključno sa današnjim danom (10. mart), većina ih ja na Zapadu:

Ako se taj način rasta zadrži za samo nedelju dana, ovo će biti situacija:

Ako hoćete da razumete šta će se desiti, ili kako da to sprečite, morate da pogledate slučajeve koji su već prošli kroz ovo: Kinu, zemlje na Istoku sa iskustvom SARS-a, i Italiju.

Kina

Izvor: Analza Tomasa Pueja sa grafika Žurnala američke medicinske asocijacije, baziranog na sirovim podacima Kineskog centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti

Ovo je jedan od najbitnijih grafika.

Narandžasti stupci su dnevni zvanični brojevi novootkrivenih slučajeva u provinciji Hubei: koliko ljudi je dijagnozirano tog dana.

Sivi stupci pokazuju prave brojeve novozaraženih tog dana. Kineski centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti (CDC) je do njih došao tako što je pitao pacijente tokom dijagnoze kada su njihovi simptomi počeli.

Ono što je krucijalno, pravi slučajevi nisu bili poznati u to vreme. Možemo da ih izračunamo tek gledajući unazad: vlast nije znala da je neko tek počeo da oseća simptome. Znaju samo kada neko dođe kod doktora i dobije dijagnozu.

Ovo znači da vam narandžasti stupci pokazuju ono što vlasti znaju, a sivi ono što se zaista dešavalo.

Dana 21. januara, broj novootkrivenih slučajeva (narandžasto) eksplodira: ima oko 100 novih slučajeva. U realnosti, bilo je 1500 novih slučajeva tog dana, i rasli su eksponencijalno. Ali vlast to nije znala. Ono što su znali je da je odjednom bilo 100 novih slučajeva ove nove bolesti.

Dva dana kasnije, vlast je zatvorila grad Vuhan. U tom trenutku, broj dijagnostifikovanih novih slučajeva je bio oko 400. Zapamtite taj broj: doneli su odluku da zatvore grad sa samo 400 novih slučajeva u jednom danu. U realnosti, bilo je 2500 novih slučajeva tog dana, ali oni to nisu znali.

Sutradan, još 15 gradova u provinciji Hubei je zatvoreno.

Do 23. januara, kada je Vuhan zatvoren, možete da gledate sive stupce: rastu eksponencijalno. Pravi slučajevi eksplodiraju. Čim je Vuhan zatvoren, slučajevi usporavaju. 24. januara, kada je još 15 gradova zatvoreno, broj pravih slučajeva (opet, sivo) se zaustavlja. Dva dana kasnije, maksimalan broj pravih novih slučajeva je dostignut, i od tada ide naniže.

Primetite da su narandžasti (zvanični) slučajevi još uvek eksponencijalno rasli: još 12 dana, izgledalo je kao da ova zaraza eksplodira. Ali nije. To su samo bili oni slučajevi koji su pokazivali jače simptome i koji su više dolazili kod doktora, a sistem koji ih identifikuje je bio jači.

Ovaj koncept zvaničnih i pravih slučajeva je važan. Zapamtite ovo za kasnije.

Ostale provincije u Kini su bile dobro koordinisane od strane centralne vlade, tako da su preduzele hitne i drastične mere. Ovo je rezultat:

Svaka ravna linija je kineska provincija sa slučajevima korona virusa. Svaka je imala potencijal da postane eksponencijalna, ali zahvaljujući merama koje su sprovedene samo krajem januara, sve su se zaustavile pre nego što je virus mogao da se proširi.

U međuvremenu, Južna Koreja, Italija i Iran su imali čitav mesec da nauče, ali nisu. Oni su počeli sa istim eksponencijalnim rastom kao i Hubei, i prestigli svaku kinesku provinciju pre kraja februara.

Države na Istoku

Slučajevi u Južnoj Koreji su eksplodirali, ali da li ste se zapitali zašto u Japanu, Tajvanu, Singapuru, Tajlandu i Hongkongu nisu?

Svi oni su bili na udaru SARS-a u 2003, i svi su naučili iz toga. Naučili su koliko zarazan i smrtonosan on može da bude, tako da su znali da ga shvate ozbiljno. Zato svi njihovi grafikoni, iako su počeli mnogo ranije, još uvek ne izgledaju kao eksponencijalan rast.

Do sada, kod njih imamo priče da korona virus eksplodira, vlade shvataju pretnju, i zaustavljaju je. Kod ostalih država, priča je potpuno drugačija.

Pre nego što pređemo na njih, jedna stvar o Južnoj Koreji: ova država je verovatno izuzetak. Korona virus je bio zadržan na prvih 30 slučajeva. Pacijent 31 je bio super-prenosilac koji ga je preneo hiljadama drugih ljudi. Zato što se virus prenosi pre nego što ljudi pokažu simptome, do trenutka kada vlast shvati problem, virus je već na slobodnom. Oni sada plaćaju posledice tog jednog slučaja. Njihovi napori na zaustavljanju se ipak vide: Italija ih je već prestiga po broju slučajeva, a Iran će ih prestići sutra (10. mart 2020).

Država Vašington

Do sada ste videli rast u državama na Zapadu, i koliko su loše prognoze za samo jednu nedelju. Sada zamislite da se politika zadržavanja ne sprovede kao u Vuhanu ili drugim državama na Istoku, i imate kolosalnu epidemiju.

Pogledajmo nekoliko primera, kao što je američka država Vašington, područje Zaliva San Franciska, Pariz i Madrid.

Država Vašington je američki Vuhan. Broj slučajeva tamo raste eksponencijalno. Trenutno (10. mart) je na 140.

Ali nešto zanimljivo se desilo vrlo rano. Stopa smrtnosti je bila neverovatno visoka. U jednom trenutku, država je imala tri slučaja i jednu smrt.

Sa ostalih mesta znamo da je stopa smrtnosti korona virusa negde između 0,5 % i 5 % (više o tome kasnije). Kako onda stopa smrtnosti može biti 33% ?

Pokazalo se da se virus već nedeljama širio nedetektovan. Nije bilo oko 3 slučaja. Vlast je samo znala za 3, a jedan od njih je već umro jer što je ozbiljnija hronična bolest, to će se neko pre testirati.

Ovo je nešto kao narandžasti i sivi stupci u Kini: Ovde su znali samo za narandžaste stupce (zvaničan broj slučajeva) i izgledalo je dobro: samo 3. Ali u realnosti, bilo ih je na stotine, možda i hiljade pravih slučajeva.

Ovo je problem: znate samo zvanične slučajeve, a ne i prave. Ali morate znati prave. Kako da ih procenite? Ispada ipak da postoji nekoliko načina. I imamo model za oba, tako da i vi možete da se poigrate brojevima (direktan link na kopiju modela).

Prvo, kroz broj smrti. Ako imate smrtnih slučajeva u vašoj oblasti, možete to iskoristiti da procenite broj pravih trenutnih slučajeva. Mi znamo otprilike koliko dugo treba osobi od kad se zarazi virusom dok ne premine (17,3 dana). To znači da se osoba koja je umrla 29. februara u državi Vašington verovatno zarazila oko 12. februara.

Onda, znate stopu smrtnosti. Za ovaj scenario, koristim 1% (kasnije ćemo prodiskutovati o detaljima). Ovo znači da, oko 12. februara, već ima oko 100 slučajeva u toj oblasti (od kojih je jedan završen smrtnim ishodom 17,3 dana kasnije).

Sada, iskoristite prosečno vreme dupliranja za korona virus (vreme koje je potrebno da se slučajevi dupliraju, u proseku). To je 6,2. To znači da, u 17 dana koliko je trebalo toj osobi da premine, slučajevi su se množili sa 8 (=2^(17/6)). To znači da, ako ne dijagnozirate sve slučajeve, jedna smrt danas znači 800 pravih slučajeva danas.

Država Vašington danas ima 22 smrti. Brzom kalkulacijom dolazite do oko 16 000 pravih slučajeva zaraze danas. Koliko i zvaničnih slučajeva u Italiji i Iranu zajedno (na dan 10. marta).

Ako pogledamo u detalje, shvatićemo da su 19 od ovih smrti iz samo jedne grupacije (’klastera’), koji možda nisu široko razneli virus. Tako da ako uzmemo tih 19 smrti kao jednu, ukupan broj smrti u državi je 4. Ako model osvežimo sa ovim brojem, i dalje dolazimo do oko 3000 slučajeva na taj dan.

Ovaj pristup Trevora Bedforda gleda na viruse kao takve i njihove mutacije, da bi došao do trenutnog broja slučajeva.

Znači zaključak je da je oko 1100 slučajeva u državi Vašington na taj dan (10. mart).

Nijedan od ovih pristupa nije savršen, ali svi ukazuju na istu poruku: ne znamo pravi broj slučajeva, ali je mnogostruko veći nego zvaničan broj. Ne u stotinama, nego u hiljadama a možda i više.

Oblast Zaliva San Franciska

Do 8. marta, oblast Zaliva nije imala ni jednu smrt. Zato je bilo teško proceniti koliko pravih slučajeva ima. Zvanično, bilo je 86 slučajeva. Ali SAD drastično malo testira jer nema dovoljno materijala. Amerika je odlučila da napravi svoj test kit, koji na kraju nije radio.

Ovo je broj testova koji je sproveden u raznim zemljama do 3. marta:

Izvori za svaki broj su ovde

Turska, bez ijednog slučaja korona virusa, imala je 10 puta veći broj testiranih po glavi stanovnika nego SAD. Situacija nije mnogo bolja i danas (10. marta) sa oko 8000 testova sprovedenih u SAD što znači da je oko 4000 ljudi testirano.

Ovde možete uzeti samo proporciju zvaničnih slučajeva i pravih slučajeva. Kako da odlučite koju? Za oblast Zaliva San Francisko, oni su testirali svakoga ko je putovao ili je bio u kontaktu sa putnikom, što znači da su znali većinu slučajeva povezanih sa putovanjima, ali nijedan iz prenosa u zajednici. Ako imate ideju o odnosu prenošenja u zajednici i prenošenja sa putovanja, možete znati koliko pravih slučajeva zaista ima.

Pogledao sam razmeru u Južnoj Koreji, koja ima odlične podatke. U vreme kad su imali 86 slučajeva, procenat koji je došao prenošenjem unutar zajednice je bio 86% (dva broja 86 su slučajnost).

S tim brojem, možete izračunati broj pravih slučajeva. Ako oblast Zaliva San Francisko ima 86 slučajeva danas, pravi broj je verovatno oko 600.

Francuska i Pariz

Francuska saopštava da ima 1400 slučajeva danas (10. marta) i 30 smrti. Koristeći metode iznad, možete da dođete do raspona: između 24 000 i 140 000.

Da ponovim: broj pravih slučajeva u Francuskoj je verovatno između jedan i dva reda veličine veći nego što se zvanično saopštava.

Ne verujete? Pogledajmo graf iz Vuhana opet:

Izvor: Analiza Tomasa Pueja grafika i podataka od Žurnala američke medicinske asocijacije

Ako saberete narandžaste stupce do 22. januara, dobijate 444 slučaja. Sada saberite sve sive stupce. Oni dolaze do oko 12 000 slučajeva. Znači kada je Vuhan mislio da ima 444 slučaja, imao je 27 puta više. Ako Francuska ima 1400 slučajeva, verovatno ima desetine hiljada.

Ista matematika može biti primenjena na Pariz. Sa oko 30 slučajeva u gradu (10. marta), pravi broj slučajeva je verovatno u stotinama, možda hiljadama. Sa 300 slučajeva u regionu Ile-de-France, ukupan broj slučajeva u regionu možda već prelazi desetine hiljada.

Španija i Madrid

Španija ima veoma slične brojeve kao Francuska (1200 slučajeva jedni, 1400 slučajeva drugi, i oboje 30 smrti). To znači da se primenjuju ista pravila: Španija verovatno već ima više od 20 000 pravih slučajeva. (10. mart)

U regionu Comunidad de Madrid, sa 600 zvaničnih slučajeva i 17 smrti, pravi broj slučajeva je verovatno između 10 000 i 60 000 (10. marta)

Ako čitate ove podatke i govorite sebi: Nemoguće, ovo ne može biti tačno, samo pomislite na ovo: Sa ovim brojem slučajeva, Vuhan je već bio zatvoren.

A ako govorite sebi Hubei je samo jedna provincija, moram da vas podsetim da ona ima skoro 60 miliona ljudi, veća je od Španije i otprilike iste veličine kao Francuska.

2. Šta će se desiti kada se ovi slučajevi korona virusa materijalizuju?

Korona virus je već tu. Sakriven je i raste eksponencijalno.

Šta će se desiti u tim državama kada udari? Lako je znati, jer smo već videli mesta gde se to dešava. Najbolji primeri su Hubei i Italija.

Stope smrtnosti

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) kaže da je stopa smrtnosti 3,4% (procenat ljudi koji se zaraze korona virusom i onda umru). Ovaj broj je izvučen iz konteksta, i dozvolite da ga objasnim.

Zaista zavisi od države i momenta: između 0,6% u Južnoj Koreji i 4,4% u Iranu. Koji je pravi? Da bi saznali možemo da se poslužimo trikom.

Dva načina na koji možete izračunati stopu smrtnosti je Smrti/Ukupni Slučajevi ili Smrti/Zatvoreni slučajevi. Prvi je verovatno preniska procena, jer će se mnogo od trenutno otvorenih slučajeva završiti smrtnim ishodom. Druga brojka je previsoka procena, jer je verovatno da se smrti dešavaju brže nego oporavci.

Ono što sam gledao je kako oni evoluiraju s vremenom. Oba ova slučaja će konvergirati na isti rezultat onda kada se svi slučajevi zatvore, tako da ako projektujete trend iz prošlosti na budućnost, možete napraviti procenu koja će biti konačna stopa smrtnosti.

To je ono što vidite u podacima. Stopa smrtnosti u Kini je sada između 3,6% i 6,1%. Ako ovo projektujete u budućnost, izgleda kao da konvergira prema 3,8% i 4%. Ovo je dvaput više od trenutne procene, i 30 puta gore nego grip.

Mada, sastavljeno je od dve potpuno različite realnosti: Hubeija i ostatka Kine.

Stopa smrtnosti Hubeija će verovatno konvergirati ka 4,8%. U međuvremenu, za ostatak Kine, verovatno će konvergirati ka 0,9%.

Takođe sam stavio na grafik podatke za Iran, Italiju i Južnu Koreju, jedine države sa dovoljno smrti da bi se pokazalo nešto relevantno.

Količnik Smrti/Ukupnih Slučajeva u Italiji i Iranu oba konvergiraju ka 3% do 4%. Moja procena je da će statistika na kraju biti oko tog broja.

Južna Koreja je najzanimljiviji primer, jer su ova dva broja potpuno nepovezana: broj Smrti/Ukupnih Slučajeva je samo 0,6%, ali Smrti/Zatvorenih Slučajeva je neverovatnih 48%. Moje tumačenje ovoga je da se ovde dešava nekoliko jedinstvenih stvari. Prvo, oni testiraju sve ljude (sa toliko otvorenih slučajeva, stopa smrtnosti izgleda mala), i ostavljaju slučajeve otvorenim duže (tako da se slučaj relativno brzo zatvara kada pacijent premine). Drugo, imaju dosta bolničkih kreveta (grafik 17.b). Možda postoje i drugi razlozi koje ne znamo. Ono što je relevantno je da Smrti/Slučajevi kruži oko 0,5% od početka, sugerišuči da će tu i ostati, verovatno pod znatnim uticajem dobrog zdravstvenog sistema i dobrog upravljanja krizom.

Poslednji relevantan primer je brod Diamond Princess: sa 706 slučajeva, 6 smrti i 100 ozdravljenja, stopa smrtnosti će biti između 1% i 6,5%.

Primetite da će distibucija starosti u svakoj državi takođe igrati ulogu: pošto je stopa smrtnosti dosta viša kod starih ljudi, zemlje sa starom populacijom kao što je Japan će biti teže pogođene u proseku nego mlade države kao što je Nigerija. Postoje i drugi faktori, naročito vlažnost vazduha i temperatura, ali još uvek nije jasno kako će ovo uticati na prenošenje virusa i na stope smrtnosti.

Možete da zaključite ovo:

• Sa izuzetkom navedenih, zemlje koje su dobro pripremljene će imati stopu smrtnosti od 0,5% (Južna Koreja) do 0,9% (ostatak Kine).
• Zemlje koje budu pretrpane slučajevima će imati stopu smrtnosti između 3% i 5%.

Drugačije rečeno: Zemlje koje brzo reaguju mogu smanjiti broj slučajeva do 10 puta. I to samo računajući stopu smrtnosti. Brzo reagovanje takođe smanjuje broj slučajeva, što brzu reakciju čini još očiglednijim pristupom.

Šta državi treba da bi bila pripremljena?

Koliki će biti pritisak na sistem?

Oko 20% slučajeva će zahtevati hospitalizaciju, 5% slučajeva će zahtevati intenzivnu negu (ICU) i oko 2,5% će zahtevati jako intenzivnu negu, sa uređajima kao što su ECMO (vantelesna oksigenizacija).

Problem je u tome što respiratori i ECMO mašine ne mogu da se proizvedu ili kupe lako. Pre nekoliko godina, SAD je imala ukupno 250 ECMO mašina, na primer.

Tako da ako odjednom imate 100 000 zaraženih, mnogi od njih će želeti da se testiraju. Oko 20 000 će morati u bolnicu, 5000 intenzivnu negu, a 1000 će trebati mašine kojih nemamo dovoljno danas. A to je samo za 100 000 slučajeva.

To je ne uzimajući u obzir stvari kao što su maske. Zemlja veličine SAD ima samo 1% maski koje su im potrebne da zadovolje potrebe zdravstvenih radnika (12 miliona N95 maski, 30 miliona hirurških, a potrebno je 3,5 milijarde). Ako se puno slučajeva desi odjednom, u SAD će biti maski samo za 2 nedelje.

Zemlje kao što su Japan, Južna Koreja, Hong Kong ili Singapur, kao i kineske provincije van Hubeija, su bile spremne i pružili su negu pacijentima koja im je bila potrebna.

Ali ostatak zemalja Zapada idu u smeru Hubeija i Italije. Šta se ovde dešava?

Kako izgleda prenatrpan zdravstveni sistem

Priče koje su se desile u Hubeiju i one iz Italije počinju da izgledaju zastrašujuće slično. Hubei je napravio 2 bolnice za 10 dana, ali čak i tad, bili su potpuno prenatrpani.

I jedni i drugi su se žalili kako su im bolnice potpuno preplavljene pacijentima. Morali su da ih smeste drugde: u hodnike, u čekaonice…

Jako preporučujem ovaj tviter nalog. Oslikava tužnu sliju Italije danas

Zdravstveni radnici provode sate u jednom setu zaštitne odeće, zato što ih nema dovoljno. Kao posledicu, oni ne smeju da napuste zaražene delove bolnice satima. Kada ih napuste, oni padaju, dehidrirani i iscrpljeni. Smene više ne postoje. Ljudi se pozivaju iz penzije da bi zadovoljili potrebe. Ljudi koji nemaju ideju kako je biti medicinska sestra se treniraju preko noći da upotpune kritične poslove. Svi su na dežurstvu, uvek.

Frančeska Manđatordi, italijanska medicinska sestra u sred rata sa korona virusom

To se dešava dok se i oni sami ne razbole. To se često dešava, jer su oni konstantno izloženi virusu, bez dovoljno zaštitne opreme. Kada se to desi, oni moraju da budu u karantinu 14 dana, tokom koga ne mogu da pomognu. U najboljem slučaju, dve nedelje su izgubljene. U najgorem, mrtvi su.

Najteže je na intenzivnoj nezi, kada pacijenti moraju da dele respiratore i ECMO mašine. Njih je u suštini nemoguće deliti, tako da zdravstveni radnici moraju da odluče koji pacijent će ih koristiti. To zapravo znači, ko će da preživi a ko će da umre.

’Posle par dana morali smo da biramo … Nisu svi mogli biti intubirani. Odlučili smo na osnovu godina i zdravstvenog statusa. – Kristijan Salaroli, italijanski doktor.

Zdravstveni radnici nose zaštitna odela da leče ljude zaražene novim korona virusom, na intenzivnoj nezi specijalne bolnice u Vuhanu u Kini, 6. februara (China Daily/Reuters), via Washington Post

Sve ovo vodi ka stopi smrtnosti od 4% umesto 0,5%. Ako želite da vaš grad ili država bude deo 4%, ne radite ništa danas.

Satelitska slika pokazuje groblje Behešt Masumeh u iranskom gradu Komu. Photograph: ©2020 Maxar Technologies. Via The Guardian and the The New York Times.

3. Šta vi možete da uradite?

Poravnajte krivu

Ovo je sada pandemija. Ne može da se eliminiše. Ali ono što možete da uradite je da smanjite njen udar.

Neke države su bile za primer. Najbolja je Tajvan, koji je ekstremno povezan sa Kinom, a još uvek (10. marta) ima samo 50 slučajeva. Ovaj nedavni rad objašnjava sve mere koje su oni preduzeli odmah, koje su bile fokusirane na zaustavljanju:

Oni su uspeli da ga zadrže, ali većina zemalja nije imala ovu ekspertizu i nije. Sada, te zemlje igraju drugu igru: ublažavanje. Pokušavaju da načine ovaj virus što je moguće bezopasnijim.

Ako smanjimo zaraze što je više moguće, naš zdravstveni sistem će biti u mogućnosti da se izbori sa slučajevima mnogo bolje, terajući stopu smrtnosti na dole. Ako ovo rastegnemo kroz vreme, doći ćemo do tačke kada ostatak društva može da bude vakcinisan, time potpuno eliminišući rizik. Tako da je naš cilj ne da eliminištemo zarazu korona virusom. Već da je odložimo.

Izvor

Zašto je tako bitno reagovati rano na COVID-19?

Ljubičasto = loše lečeni pacijenti (visoka smrtnost)

Zeleno = dobro lečeni pacijenti (niska smrtnost)

Što više odložimo slučajeve, bolje će zdravstveni sistem moći da funkcioniše, niža će biti stopa smrtnosti, a viši procenat populacije koji će biti vakcinisan pre nego što bude zaražen.

Kako možemo da poravnamo krivu?

Društveno distanciranje

Postoji jedna vrlo jednostavna stvar koju možemo da uradimo a koja radi: društveno distanciranje.

Ako se vratite na grafik iz Vuhana, setićete se da čim je došlo do zatvaranja grada, broj novih slučajeva se smanjio. To je zato što ljudi nisu bili u interakciji jedni sa drugima, i virus se nije širio.

Trenutni naučni konsenzus je da ovaj virus može da se prenese na razdaljini od 2 metra (6 stopa) ako se neko nakašlje. U suprotnom, kapljice padnu na pod i ne zaraze vas.

Najgora infekcija se znači dešava kroz površine: virus može da preživi do 9 dana na raznim površinama kao što je metal, keramika i plastika. To znači da stvari kao što su kvake, stolovi, tasteri u liftu mogu biti neverovatni vektori infekcije.

Jedini način da to zaista smanjite je kroz društveno distanciranje: držanje ljudi kod kuće što je više moguće, što je duže moguće, dok se ovo ne smiri.

Ovo je već rađeno ranije, to jest tokom pandemije gripa 1918.

Lekcije iz pandemije gripa 1918.

Možete videti kako Filadelfija nije brzo reagovala i imala je masivan pik u stopi smrtnosti. Uporedite ovo sa Sent Luisom, koji je brzo reagovao.

Onda pogledajte Denver, koji je prvo uveo mere a onda ih olabavio. Oni su imali dupli pik, gde je drugi bio viši od prvog.

Ako generalizujete, naćićete ovo:

Ovaj grafik pokazuje, za grip iz 1918. u SAD, koliko je bilo smrti po gradu u zavisnosti od toga koliko brzo su mere preduzete. Na primer, grad kao što je Sent Luis je mere uveo 6 dana pre Pitsburga, i imao je manje od polovine smrtnih slučajeva po glavi stanovnika. U proseku, uvođenje mera 20 dana ranije je prepolovilo stopu smrtnosti.

Italija je ovo konačno razumela. Prvo su zaključali Lombardiju u nedelju, i onda jedan dan kasnije, u ponedeljak, su shvatili svoju grešku i odlučili da zaključaju čitavu državu.

Nadam se da ćemo videti rezultate u danima koji dolaze. Ipak, za ovo će biti potrebno jedna do dve nedelje. Zapamtite grafik iz Vuhana: postojalo je kašnjenje od 12 dana između momenta kad je zaključavanje stupilo na snagu i momenta kada su zvanični slučajevi (narandžasti) počeli da se smanjuju.

Kako političari mogu da doprinesu socijalnom distanciranju?

Pitanje koje političari sebi postavljaju danas nije da li nešto treba preduzeti, nego šta je primereno preduzeti.

Postoje nekoliko faza kontrole epidemije, počinje se sa anticipacijom (očekivanjem) i završava se sa eradikacijom. Ali danas je prekasno za većinu opcija. Sa ovim brojem slučajeva, jedine dve opcije koje političari imaju pred sobom je obuzdavanje i ublažavanje (mitigacija).

Obuzdavanje

Obuzdavanje je osiguravanje da su svi slučajevi identifikovani, kontrolisani, i izolovani. To je ono što Singapur, Hongkong, Japan i Tajvan rade jako dobro: Oni vrlo brzo ograniče broj ljudi koji ulazi u zemlju, identifikuju bolesne, odmah ih izoluju, koriste tešku zaštitnu opremu da zaštite svoje zdravstvene radnike, prate sve njihove kontakte, stavljaju ih u karantin… Ovo funkcioniše jako dobro kada ste pripremljeni i ako to uradite jako rano, i ne morate da potpuno zaustavljate svoju privredu da biste to izveli.

Već sam hvalio pristup Tajvana. Ali i Kina je dobro postupila. Mere koje su oni preduzeli da obuzdaju virus su neverovatne. Na primer, imali su do 1800 timova od po 5 ljudi koji su pratili svaku zaraženu osobu, sve sa kojima je ona imala kontakt, a onda sve sa kojima su ti kontakti kontaktirali, i izolovali sve njih. Jedino tako su uspeli da obuzdaju virus u zemlji koja ima milijardu ljudi.

To zemlje na Zapadu nisu učinile i sada je prekasno. Skorašnja objava SAD da je većina letova iz Evrope zabranjena, je mera obuzdavanja za državu koja, na dan 10. marta, ima 3 puta više slučajeva nego Hubei kada je zaključan, i oni rastu eksponencijalno. Kako možemo znati da je to dovoljno? Ispostaviće se, gledajući na zabranu putovanja u Vuhanu.

Link ka izvoru

Ovaj grafik pokazuje uticaj koji je zabrana putovanja u Vuhanu imala u odlaganju epidemije. Veličina krugova pokazuju broj dnevnih slučajeva. Prva linija pokazuje slučajeve ako ništa nije učinjeno. Druge dve linije pokazuju uticaj kada se eliminiše 40% odnosno 90% putovanja. Ovo je model koji su napravili epidemiolozi, pošto ne možemo znati zasigurno.

Ako ne vidite veliku razliku, u pravu ste. Vrlo je teško videti promenu u razvoju epidemije.

Istraživači procenjuju da, sve u svemu, zabrana putovanja u Vuhanu je odložila širenje u Kini za svega 3 do 5 dana.

Šta istraživači misle o uticaju na smanjivanje prenosa virusa (transmisije) ?

Gornji blok je isti onaj koji ste videli ranije. Dva druga bloka pokazuju smanjenje stope transmisije. Ako stopa transmisije opadne za 25% (kroz društveno distanciranje), ono poravnava krivu i odgađa vrhunac za čitavih 14 nedelja. Ako smanjite stopu transmisije za 50% i nećete videti početak epidemije ni za čitava tri meseca (kvartal).

Zabrana vlade SAD za putovanja iz Evrope je dobra: verovatno nam je kupila par sati, možda dan ili dva. Ali ne više. To nije dovoljno. To je obuzdavanje kada je potrebno ublažavanje.

Kada bude bilo stotine hiljada slučajeva koji se šire populacijom, zabrana novima da dolaze, ulaženje u trag postojećima i izolacija njihovih kontakata nije dovoljna. Sledeći nivo je ublažavanje (mitigacija).

Ublažavanje

Ublažavanje zahteva striktno društveno distanciranje. Ljudi moraju da prestanu da se sreću da bi stopa transmisije (R) pala od 2-3, koliko virus ima bez mera, do ispod 1, tako da virus na kraju izumre.

Ove mere zahtevaju zatvaranje firmi, prodavnica, javnog prevoza, škola, uvođenje policijskog časa… Što je situacija gora, to će biti potrebno striktnije društveno distanciranje. Što ranije uvedete teške mere, manje vremena ćete morati da ih držite, i lakše će biti identifikovati tinjajuće slučajeve, i manje ljudi će se zaraziti.

To je ono što je Vuhan morao da uradi. To je ono što je Italija morala da prihvati. Zato što virus buja, jedina mera je da se zaključaju sve zaražene oblasti da bi se zaustavilo širenje svih u isto vreme.

Sa hiljadama zvaničnih slučaja – i desetinama hiljada pravih – to je ono što zemlje kao što je Iran, Francuska, Španija, Nemačka, Švajcarska i SAD moraju da urade.

Neke firme mogu da rade od kuće, što je fantastično.

Neki masovni događaji su otkazani.

Neke zaražene oblasti su same sebe stavile u karantin.

Sve ove mere će usporiti virus. One će usporiti stopu transmisije od 2,5 do 2,2, možda 2. Ali one nisu dovoljne da nas spuste ispod 1 dovoljan vremenski period da bi se epidemija zaustavila. A ako to ne možemo da uradimo, moramo da dođemo što je bliže moguće 1, što je moguće duže vremena, da bismo poravnali krivu.

Javlja se pitanje: Šta su žrtve koje moramo da podnesemo da bismo smanjili R? Ovo je lista koju je Italija sastavila:

• Niko ne sme da uđe ili izađe iz zaključanih oblasti, sem ako nemaju dokazane porodične ili poslovne razloge.
• Kretanje unutar tih oblasti mora da se izbegava, sem ako nije opravdano urgentnim ličnim ili poslovnim razlozima i ne može biti odgođeno.
• Ljudima sa simptomima (respiratorna infekcija i temperatura) se ’strogo preporučuje’ da ostanu kod kuće
• Odmor za zdravstvene radnike se suspenduje
• Zatvaranje svih obrazovnih institucija (škola, univerziteta), teretana, muzeja, skijališta, kulturnih i društvenih centara, bazena, i pozorišta.
• Kafići i restorani imaju ograničeno radno vreme od 6 ujutru do 6 uveče, sa bar jednim metrom (3 stope) razdaljine između ljudi.
• Sve diskoteke i noćni klubovi moraju da se zatvore.
• Sva poslovna aktivnost mora da se vrši sa bar metar rastojanja između dve osobe. Oni koji ovo ne mogu da izvedu moraju da se zatvore. Crkve mogu biti otvoreni sve dok mogu da garantuju tu razdaljinu.
• Posete porodice i prijatelja u bolnici su ograničeni.
• Svi sportski događaji i takmičenja, javna ili privatna, se otkazuju. Bitni događaji mogu da se odigraju iza zatvorenih vrata.

Onda, dva dana kasnije, Italijani su dodali: Ne, ustvari, morate da zatvorite sve firme koje nisu najpotrebnije. Tako da sada zatvaramo sve poslovne aktivnosti, kancelarije, kafiće i radnje. Samo transport, apoteke, i prodavnice namirnica će ostati otvorene.

Jedan pristup je da se polako pojačavaju mere. Na nesreću, to daje virusu dragoceno vreme da se raširi. Ako želite da budete sigurni, uradite to u stilu Vuhana. Ljudi će se možda žaliti sada, ali će vam se zahvaliti kasnije.

Kako poslovni ljudi mogu da doprinesu društvenom distanciranju?

Ako ste poslovni rukovodilac (lider) i želite da znate šta treba da radite, najbolji resurs za vas je Staying Home Club (’klub onih koji ostaju kući’)

To je lista mera distanciranja koje su sprovele tehnološke kompanije iz SAD – do sada njih 328.

Oni su u rasponu od dozvoljavanja rada od kuće, restrikcija poseta, putovanja, ili organizovanja događaja.

Postoji više stvari koje svaka kompanija mora da determiniše, kao što je npr. šta da radi sa radnicima koji su plaćeni na sat (na određeno), da li da zatvori svoje kancelarije, kako da sprovodi intervjue, šta da radi sa menzama… Ako želite da znate kako je moja firma Course Hero, sprovela nekek od njih, uključujući i obrazac za saopštenja zaposlenima, ovde je ono što je moja firma upotrebila (verzija samo za pregled je ovde).

4. Kada?

Verovatno se do sada slažete sa svime što sam izneo, i samo ste se pitali kada da donesete svaku od odluka. Drugačije rečeno, šta je okidač za svaku od odluka.

Model okidača zasnovan na riziku

Da bih vam ovo olakšao, napravio sam model (direktan link ka kopiji)

On vam omogućava da procenite verovatan broj slučajeva u vašem okruženju, verovatnoću da su vaši zaposleni već zaraženi, i kako se to razvija kroz vreme, i kako će vam to reći do kad da budete otvoreni.

Govori vam stvari kao što su:

• Ako vaša kompanija ima 100 zaposlenih, i radite u državi Vašington, koja je imala 11 smrti od korona virusa 8. marta, postojala je šansa od 25% da je bar jedan od vaših zaposlenih zaražen, i morate odmah da zatvorite kancelarije.
• Ako vaša kompanija ima 250 zaposlenih u južnom delu Zaliva San Francisko (okruzi San Mateo i Santa Klara koji su zajedno imali 22 zvanična slučaja 8. marta, a pravi broj je najmanje 54), do 9. marta imate oko 2% šansu da imate bar jednog zaraženog zaposlenog, i trebate takođe da zatvorite kancelarije.
• (nova informacija 12. marta) Ako je vaša kompanija u Parizu (intramuros), i ima 250 zaposlenih, 12. marta je šansa 95% da jedan od vaših zaposlenih ima korona virus, i morate da do sutra zatvorite kancelarije.

Model upotrebljava reči kao što su ’kompanija’ i ’zaposleni’, ali isti model može da se koristi za bilo šta drugo: škole, javni prevoz… Tako da ako imate samo 50 zaposlenih u Parizu, ali svi oni putuju vozom, dolazeći u susret sa hiljadama drugih ljudi, odjednom je verovatnoća da je bar jedan zaražen mnogo veća i morate da odmah zatvorite kancelariju.

Ako još uvek oklevate zato što niko ne pokazuje simptome, samo zapamtite da se 26% zaraza dešava pre nego što se pojave bilo kakvi simptomi.

Da li ste deo grupe lidera?

Ovakva matematika je sebična. Gleda na rizik svake kompanije pojedinačno, rizikujuči što je više moguće dok neizbežni katanac korona virusa ne zatvori naše kancelarije.

Ali ako ste deo grupe poslovnih lidera ili političara, vaše kalkulacije nisu samo za jednu kompaniju, nego za sve. Matematika postaje: kolika je verovatnoća da je bilo koja od naših kompanija zaražena? Ako gledate na grupu od 50 kompanija sa u proseku 250 zaposlenih, u području Zaliva San Francisko, postoji šansa od 35% da je bar jedna od kompanija ima zaraženog zaposlenog i 97% šanse da će to biti tačno iduće nedelje. Dodao sam poseban tab u modelu da bi se s tim moglo kalkulisati.

Zaključak: cena čekanja

Možda je osećaj da danas donesete odluku zastrašujuć, ali ne biste trebali da o tome razmišljate na takav način.

Ovaj teoretski model pokazuje različite zajednice: jedna koja ne preduzme mere društvenog distanciranja, druga koja to preduzme na Dan n epidemije, i treća koja to preduzme na Dan n+1. Svi brojevi su potpuno izmišljeni (odabrao sam ih da liče na ono što se desilo u provinciji Hubei, sa oko 6000 novih slučajeva na najgorem vrhuncu). Oni su tu samo da ilustruju koliko je jedan dan važan u nečemu što raste eksponencijalno. Možete videti da zakašnjenje od jednog dana dostiže vrhunac kasnije i više, ali da onda slučajevi konvergiraju ka nuli.

Ali šta je sa kumulativnim slučajevima?

U ovom teoretskom modelu koji otprilike predstavlja Hubei, čekanje od jednog dana stvara 40% novih slučajeva! Tako, da je vlast u Hubeiju proglasila zaključavanje 22. januara umesto 23. januara, mogli su da smanje broj slučajeva za neverovatnih 20 000.

I zapamtite, ovo su samo slučajevi. Smrtnost bi verovatno bila mnogo viša, jer ne bi samo bilo 40% više smrtnih slučajeva. Bilo bi mnogo veći kolaps zdravstvenog sistema, koji vodi do 10 puta većoj smrtnosti kao što smo videli gore. Tako da kašnjenje od jednog dana uvođenju mera društvenog distanciranja može da dovede do eksplozije broja smrti u zajednici tako što će se multiplikovati broj slučajeva i veća stopa smrtnosti.

Ovo je eksponencijalna pretnja. Svaki dan je bitan. Kada odluku odlažete za jedan dan, vi ne doprinosite možda nekoliko slučajeva. Verovatno je već na stotine ili hiljade slučajeva u vašoj zajednici. Svaki dan kada nema društvenog distanciranja, ove slučajevi eksponencijalno rastu.

Razglasite

Ovo je verovatno jedini trenutak u protekloj deceniji kada deljenje članka može da spase živote. Svi moraju da razumeju ovo da bi izbegli katastrofu. Momenat za akciju je sada.

Originalni tekst pročitajte ovde.