Grozev: Vrednost FSB izveštaja o zvučnom oružju je nula, duboko je uvredljiv za svakog ko kritički razmišlja
Autorka: Jelena L. Petković, Izvor: Cenzolovka
– Vrednost ovog nepotpisanog izveštaja, za koji se navodno tvrdi da su ga sastavili eksperti FSB-a, apsolutno je nula. Korišćenje forenzičkih eksperata FSB-a u ovom kontekstu je apsurdno i ne može se shvatiti ozbiljno, kaže za Cenzolovku Kristo Grozev, višestruko nagrađivani novinar Belingketa, istraživačke novinarske grupe sa sedištem u Holandiji, specijalizovane za proveru činjenica i prikupljanje i analizu informacija iz javno dostupnih izvora na internetu.
Grozev, koji se dugo bavi tajnim akcijama ruske obaveštajne službe, ističe da njegov njegov tim istražuje slučaj upotrebe zvučnog oružja u Beogradu 15. marta i da će rezultate istrage podeliti sa državama Evropske unije, posebno sa Evropskim sudom za ljudska prava. Sud u Strazburu je nedavno dobio odgovor srpske vlade u vezi sa optužbama za korišćenje zvučnog oružja na protestu studenata i građana u Beogradu.
Evo kako on objašnjava pozadinu na sva zvona najavljivanog izveštaja Federalne službe bezbednosti (FSB) Ruske Federacije, koji je objavljen na sajtu Bezbednosno-informativne agencije:
– Dojučerašnji zamenik srpskog premijera Aleksandar Vulin javno je zahvalio ruskim bezbednosnim službama na njihovoj ulozi u suzbijanju mirnih protesta u Srbiji, čime je FSB – kao primarnog predstavnika ruskih bezbednosnih službi – nemoguće posmatrati kao nepristrasnog ili objektivnog arbitra.
Čak i da nije to rekao, moja istraživanja su zabeležila više dolazaka prikrivenih službenika FSB u Beograd u proteklih nekoliko godina. U nekim slučajevima istim privatnim avionom kojim je Vulin leteo za Moskvu. Dakle, nemamo razloga da sumnjamo u njegove reči.
FSB je bio umešan u trovanje opozicionara, istovremeno tvrdeći da to istražuje
Kristo Grozev: Forenzičke jedinice FSB-a su u više navrata pokazale saradnju sa svojom vladom u prikrivanju zločina koje su počinile ruske bezbednosne službe. Posebno flagrantan primer je umešanost Forenzičkog instituta FSB-a u trovanje opozicionih ličnosti, uključujući Alekseja Navaljnog, dok je istovremeno tvrdio da nezavisno istražuje ta trovanja.
Sam sadržaj takozvanog izveštaja FSB je apsurdno nejasan, neproverljiv i očigledno vođen unapred određenim zaključcima. Dokument se sastoji od tri stranice neodređenih izjava koje su eksplicitno osmišljene da podrže unapred utvrđen zaključak — da vlasti nisu koristile zvučno oružje.
Tekst takođe sadrži čiste neistine, poput tvrdnje da niko od ljudi sa protesta nije tražio medicinsku pomoć, uprkos brojnim dokazima koji pokazuju da su desetine, ako ne i stotine, učesnika zatražile i dobile medicinsku pomoć nakon incidenata.
Štaviše, tvrdnja da su se demonstranti upustili u pažljivo koreografisano i koordinisano ponašanje, simulirajući simptome u skladu sa upotrebom zvučnog oružja kroz komunikaciju putem mesindžera, potpuno je neuverljiva. Pomisao da bi hiljade demonstranata mogle da sinhronizuju takvo ponašanje putem aplikacija za razmenu poruka – i da bi ova koordinacija ostala neotkrivena od strane vlasti ili od FSB-a – potpuno je neverovatna.
Ukratko, ovaj izveštaj nije samo smešan, već i duboko uvredljiv za svakoga ko ima veštine kritičkog razmišljanja.
Sadržaj tzv. izveštaja FSB-a je apsurdno nejasan, neproverljiv i očigledno vođen unapred određenim zaključcima. Ima tri stranice neodređenih izjava koje su jasno osmišljene da podrže unapred utvrđen zaključak — da vlasti nisu koristile zvučno oružje
Cenzolovka: Šta ste vi ustanovili pošto ste pregledali snimke tog događaja? Šta se dogodilo u 19 sati i 11 minuta 15. marta?
Grozev: Siguran sam da je 15. marta korišćen neki oblik zvučnog oružja. To se može utvrditi na osnovu sinhronizovanog ponašanja ljudi koje se vidi na snimcima, te na osnovu činjenice da su samo snimci koji su nastali u prvoj liniji napada imali i zvučni artefakt.
Jednako je važno to što su simptomi koje su opisali mnogi učesnici protesta uhvaćeni u tom snopu, potpuno u skladu sa onima koje su opisale mnoge potvrđene žrtve usmerenog zvučnog oružja – uključujući mučninu, sindrom poput potresa mozga, vrtoglavicu, zujanje u ušima i gubitak sluha.
Teško je pretpostaviti kakva je vrsta oružja korišćena, jer većina sistema koji spadaju u kategoriju zvučnog uređaja velikog dometa (LADR – long-range acoustic device, prim. nov.) rade po istom principu, sa frekvencijom zvuka podesivog prema specifičnim ciljevima napadača – da se rastera masovno okupljanje ili da se stvori osećaj panike, straha itd.
KRISTO GROZEV: NA METI RUSKIH OBAVEŠTAJACA
Istraživački novinar iz Bugarske, pored saradnje sa grupom Belingket, radi i kao šef istraživanja na portalu Insider. Specijalizovao se za razotkrivanje atentata iza kojih stoje države, sajber ratovanja i dezinformacija.
Njegova najpoznatija istraživanja odnose se na otkrivanje učešća ruske obaveštajne službe u trovanjima opozicionih političara u toj zemlji.
Jedan je od trojice protagonista britanskog dokumentarca „Antidote” o uzbunjivačima i aktivistima koji razotkrivaju Putinov režim.
Glavni je saradnik u dokumentarcu „Navaljni”, o najpoznatijem opozicionom političaru u Rusiji, koji je preživeo pokušaj trovanja, a potom preminuo u zatvoru.
Zbog svega je i sam na meti Putinovih službi, o čemu je nedavno govorio na festivalu dokumentarnog filma CPH:DOX u Kopenhagenu.
Jedno od poslednjih istraživanja u kome je učestvovao bilo je o havanskom sindromu, u kome je uspostavljena veza ruskih specijalnih službi i napada na osoblje američke vlade.
Cenzolovka: Imate li saznanja da je nešto slično ikada korišćeno protiv mirnih demonstranata?
Grozev: Zapravo, takvo oružje jeste korišćeno u prošlosti da bi se rasterale mirne demonstracije. Najpoznatija je upotreba u Hong Kongu 2019. godine, kada su ga kineske vlasti iskoristile da uguše masovne mirne proteste protiv takozvanog „zakona o izručivanju”.
Nakon ubistva Majkla Brauna 2014. godine, u Fergusonu (SAD, država Misuri), agencije za sprovođenje zakona su, prema izveštajima, imale LRAD uređaje u svom arsenalu, ali nema podataka o njihovoj upotrebi.
Moram reći da ni u jednom poznatom slučaju korišćenja LRAD-a oružje nije raspoređeno protiv potpuno mirnih demonstracija, a naročito šokantno – tokom bdenja u tišini.
Vulin je javno zahvalio ruskim bezbednosnim službama na njihovoj ulozi u suzbijanju mirnih protesta u Srbiji, zbog čega je FSB nemoguće posmatrati kao nepristrasnog ili objektivnog arbitra
Cenzolovka: Odakle vaše interesovanje za upotrebu ovakvog oružja?
Grozev: Tema mi je vrlo zanimljiva zbog mog dugog istraživačkog fokusa na upotrebu zvučnog oružja od strane ruskih i kineskih obaveštajnih službi za stvaranje paranoje, kao i mnogih slučajeva u kojima je prouzrokovano dugoročno oštećenje mozga špijuna koji rade za njihove neprijatelje.
Otuda sam upoznat sa višedecenijskim istraživanjima koje su ruske specijalne službe posvetile različitim kratkim i dugoročnim efektima zvučnog oružja.
Čak je jedan komandant u zloglasnoj ruskoj jedinici 29155 GRU (poznata po subverzivnom delovanju u drugim državama, koju BBC pominje i tokom afere „državni udar” u Crnoj Gori 2016, prim. nov.) osvojio 2017. godine vladinu nagradu za razvoj „nesmrtonosnog akustičnog oružja za upotrebu u urbanom ratovanju” – vrlo slično okolnostima koje smo videli u Beogradu prošlog meseca.
U stvari, članovi ove jedinice imaju dugogodišnju vezu sa srpskim tajnim službama i veoma često putuju u Beograd.
Primetno je da njihov mandat samo „kinetički”, tj. bave se operacijama usmerenih protiv ljudi i infrastrukture. Dakle, nije u pitanju uobičajeno obaveštajno okupljanje, tako da je njihovo učestalo prisustvo u Beogradu oduvek postavljalo ozbiljna pitanja.
SMEŠNE OPTUŽBE VLASTI O ŠIRENJU DEZINFORMACIJA
Cenzolovka: Kako vidite činjenicu da su srpske vlasti obeležile svedočenja o upotrebi zvučnog oružja kao širenje dezinformacija? Ministarka pravde je pozvala tužioce da reaguju protiv onih koji, kako tvrdi, „objavljuju dezinformacije i namerno izazivaju paniku među građanima”.
Grozev: Ovo je neverovatan potez, onaj koji će se obiti o glavu vlastima. Tvrdnja je toliko smešna da se pitam da li neko u vladi zaista nije svestan da su snage bezbednosti koristile zvučno oružje na demonstrantima.
Kao što je priznao Aleksandar Vulin, bezbednosne službe su direktno sarađivale sa ruskom obaveštajnom službom, možda i na implementiranju korišćenja oružja.
U svakom slučaju, Vlada Srbije je odgovorna za nezakonitu upotrebu. Ako je bilo direktne, neodobrene akcije u kojoj su učestvovale ruska obaveštajna služba i srpski bezbednosni aparat, to samo postavlja pitanje ko upravlja zemljom.
Istražujemo umešanost ruskih službi u proteste u Srbiji
Cenzolovka: Pomenuli ste Aleksandra Vulina, upravo je on rekao da će pripadnici ruske Federalne bezbednosne službe (FSB) doći u Srbiju da utvrde da li je zvučno oružje korišćeno protiv demonstranata. Premijer Srbije Miloš Vučević je zatražio učešće američkih vlasti u istraživanju ovog slučaju, ali se one nisu odazvale. Kako vidite činjenicu da se pozivaju Amerikanci i Rusi, ali ne i Evropska unija?
Grozev: Aleksandar Vulin je čest posetilac Moskve. Rekoh, verovatno ne laže kada kaže da je vlada iskoristila pomoć ruskih obaveštajnih službi kako bi zaustavila nezadovoljstvo građana protiv srpske vlade.
U stvari, jedinica 29155 se zaista ranije specijalizovala za „sprečavanje obojenih revolucija”. Oni su, na primer, raspoređeni sa ovim ciljem u Moldaviji. Pravo pitanje je da li su ruske službe – koje očigledno imaju motiv i sredstva – pomogle srpskim službama u raspoređivanju zvučnog oružja protiv mirnih demonstranata u Beogradu.
Ni u jednom poznatom slučaju korišćenja LRAD-a oružje nije raspoređeno protiv potpuno mirnih demonstracija, a naročito šokantno – tokom bdenja u tišini
Ako je to slučaj, to je možda najflagrantnija intervencija ruskih obaveštajnih službi protiv veoma velikog broja ljudi, sa mogućim dugoročnim zdravstvenim posledicama. Moj tim trenutno istražuje moguću ulogu GRU u incidentu u Beogradu.
Činjenica da evropske vlasti nisu pozvane je veoma logična – u svim državama EU, kao u Srbiji, upotreba zvučnog oružja je nezakonita. To nije slučaj u Rusiji i SAD.
Ako se, dakle, potvrdi da je vlast upotrebila ovo oružje, to neće izazvati ozbiljno negodovanje u ove dve zemlje i može se gurati pod tepih u zamenu za neka obećanja ovim državama. To bi bilo nemoguće sa EU.
Mi ćemo osigurati da rezultati naše istrage budu prvo i pre svega podeljeni sa zemljama EU, a posebno sa Evropskim sudom za ljudska prava.
Cenzolovka: Povodom navoda o upotrebi zvučnog oružja, nekoliko nevladinih organizacija napravilo je bazu podataka od 3.032 svedočenja koja je dostupna na sajtu zvuk.labs.rs. Uprkos ovoj dokumentaciji, represija nastavlja da se intenzivira. Hapse se novinari i aktivisti, a predsednik Srbije je otvoreno zapretio da će „lično podneti krivičnu prijavu protiv tužioca koji je odbio da hapsi novinare”.
Grozev: Takvo ponašanje vlasti u jednoj evropskoj zemlji je bez presedana i duboko alarmantno. To implicira da je bavljenje novinarstvom srodno kriminalnim aktivnostima. Što je još opasnije, predsednikove primedbe služe kao signalni zvižduk, potencijalno podstičući nasilje osvetnika nad novinarima.
Kada šef države optužuje tužioce da nisu ugušili novinarstvo, to implicitno podstiče pojedince da preuzmu stvari u svoje ruke.
Istorija je u više navrata pokazala kuda takva retorika može da odvede — što je tragično ilustrovano ubistvom novinara poput Ane Politkovske u Rusiji, koja je bila meta jer je navodno uvredila Putina.
Pretnje znače da nešto pokušavaju da sakriju
Cenzolovka: A kako razumete pretnju tužilaštva svima koji svedoče o korišćenju zvučnog oružja?
Grozev: Pretnje tužilaštva ljudima koji svedoče o upotrebi zvučnog oružja su krajnje zabrinjavajuće i jasno usmerene na zastrašivanje novinara i svedoka.
Umesto da otvoreno istraže ove ozbiljne tvrdnje, vlasti su odlučile da ućutkaju one koji govore. Takve pretnje obično znače da postoji nešto značajno što pokušavaju da sakriju. Ova taktika zastrašivanja ljudi kako bi ućutali naglašava zašto je nezavisna, kredibilna istraga apsolutno neophodna i hitna.
Kada šef države optužuje tužioce da nisu ugušili novinarstvo, to implicitno podstiče pojedince da preuzmu stvari u svoje ruke. Istorija je pokazala kuda takva retorika može da odvede — tragično je ilustrovano ubistvom novinara poput Ane Politkovske
Cenzolovka: Pojačava se agresija prema novinarima posle 15. marta, a kulminirala je od mitinga pristalica Aleksandra Vučića prošlog vikenda.
Grozev: Ova dela protiv predstavnika medija i građana koji iznose svoje mišljenje, odražavaju taktiku zastrašivanja koja se decenijama često primećuje u autoritarnim režimima poput Rusije i Belorusije.
Međutim, lično verujem da će takva taktika u Srbiji propasti. Za razliku od Rusije, gde su vekovi političkog ugnjetavanja stvorili kulturu straha, istorija Srbije kao jedne od najnezavisnijih nacija južne Evrope čini je daleko manje podložnom zastrašivanju. Stoga sam ubeđen da će ove opresivne metode, koliko god da su strašne, na kraju imati suprotne rezultate.
Cenzolovka: Da li biste kampanje kritičkog izveštavanja o vlasti u Srbiji uporedili sa situacijom u nekim drugim zemljama?
Grozev: Pristup Srbije zastrašivanju novinara koji kritički izveštavaju o vlastima, nažalost, nije jedinstven. Videli smo ovu vrstu uznemiravanja u zemljama poput Rusije, Mađarske, Turske i Belorusije, gde vlade targetiraju novinare koji razotkrivaju korupciju ili zloupotrebu moći.
Metode srpske vlade počinju da liče na ove autoritarne prakse, gde se koriste optužbe za „lažne vesti“ i pravne pretnje da bi diskreditovali kritičko novinarstvo i suzbili slobodu štampe.
Cenzolovka: Da li ste i u drugim državama primetili organizovane kampanje vlasti u medijima koje kontrolišu kada treba da zataškaju zločine u koje su očigledno umešane?
Grozev: Organizovane kampanje vlasti kroz medije koje kontrolišu da bi prikrili svoju umešanost u zločine su, nažalost, globalno pitanje.
Nadaleko poznat je primer odgovora Rusije nakon trovanja opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Kremlj je pokrenuo široku kampanju dezinformacija, napadajući novinare i stvarajući konfuziju kako bi skrenuo pažnju sa svoje odgovornosti.
Slično tome, Saudijska Arabija je agresivno pokušala da prikrije svoju umešanost u ubistvo novinara Džamala Kašogija.
Ove kampanje dele uznemirujuće taktike: negiranje zločina, demoniziranje novinara, pravno zastrašivanje i širenje dezinformacija kako bi se narušilo poverenje javnosti i izbegla odgovornost.
KADA VLASTI STOJE IZA ZLOČINA, NOVINARI MORAJU DA ISTRAŽUJU
Cenzolovka: Kako mediji i novinari da rade posao od javnog interesa u takvom okruženju, usled učestalih pretnji zbog objavljivanja podataka o zvučnom oružju?
Grozev: Tamo gde policija ne funkcioniše kako treba, posebno kada vlasti stoje iza zločina — slično onome što se dešava u Rusiji — novinari moraju da stupe na scenu i popune tu prazninu.
Medijski profesionalci treba da temeljno provere svoje činjenice, dva puta provere sve dokaze i da blisko sarađuju sa međunarodnim partnerima.
Ako lokalne vlasti odbiju da reaguju na osnovu njihovih saznanja, novinari bi morali da se uključe međunarodna tela, kao što se često dešavalo u Rusiji.
Međutim, zaštita pojedinačnih novinara od represije vlade je važna, tako da je ove istrage najbolje sprovesti uz podršku čitavih medijskih organizacija ili međunarodnih medijskih konzorcijuma, kako bi se smanjili rizici i pojačao uticaj.
Tekst je prenet sa portala Cenzolovka.
