Duda u biografiji ili Rupa u biografiji – Položaj majki na tržištu rada

Oktobar 7, 2019
Žene u Srbiji su obrazovanije, a više ih je nezaposlenih. Obavljaju iste poslove, a manje su plaćane. I dalje pod uticajem tradicionalnih normi koje podrazumevaju da je žena ta koja vodi brigu o kući i porodici, značajno su im otežani pristup tržištu rada, pronalaženje i zadržavanje posla
Kolika-su-vam-deca-Nova-ekonomija.jpg
Ilustracija Nova ekonomija

Piše Katarina Baletić

„Trudnica je žena koja je već trudna, logično je da će takvu retko ko primiti. I ne znam odakle nekome ideja da je vlasnik firme bezobrazan ili bezdušan ako ne primi ženu sa stomakom do zuba“;“Zašto bi neko, za ime sveta, zaposlio nekoga ko je trudan i ko će mu raditi tu samo koji mesec kada mu na razgovor za posao dođe još 50 devojaka koje nisu trudne“ – tako kažu učesnice diskusije na jednom domaćem forumu. Zakon je međutim jasan i ovakvu vrstu diskriminacije jasno zabranjuje.
Ipak, uprkos zakonu, stomak do zuba nije jedina prepreka ženama prilikom zapošljavanja. Čak i kada već imaju decu, nisu u najpovoljnijem položaju prilikom razgovora za posao ili zadržavanja posla, iako su u proseku uspešnije u školovanju nego muškarci. Gde nestaju te žene kad dobiju bebu?
„Ako već ima decu, ono što smo već slušali od majki jeste da se dešavalo da ih pitaju – kolika su vam deca? A, u vrtiću, znači da ćete vi da odsustvujete sa posla kada je dete bolesno. A svi znamo da su deca u vrtiću malo više bolesna nego što su u vrtiću“, objašnjava predsednica udruženja „Roditelj“ Dragana Soćanin.
Da se takve i slične situacije dešavaju prilikom zapošljavanja potvrđuju i u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
„Dešava se da se od žena traži da potpišu blanko ostavke ili da ‘obećaju’ da neće rađati decu u određenom vremenskom periodu. Sa druge strane, žene koje imaju decu suočavaju se sa diskriminacijom najčešće pri povratku sa porodiljskog odsustva jer se događa da se ubrzo po dolasku na posao rasporede na radno mesto sa manje odgovornosti ili nižom platom“, piše u pisanom odgovoru Poverenika.
Oni, dodaju, pozivaju da žene ovakvo ponašanje poslodavaca prijave jer je to jedini način da se takvoj praksi stane na put.
Ipak, postoje brojni razlozi zbog kojih se žene neće odlučiti da pritužbu zaista i podnesu, objašnjava Soćanin.
„Niko neće da prijavi jer ovde gde je inače teško doći do posla niko neće da zatvara vrata. Niko ne želi da upire prstom. Kako da se žena vrati posle na to radno mesto, možda će je i neko od kolega osuđivati, možda i neko od nadređenih, tako da malo žena reaguje“, kaže ona.
Nezadovoljavajući položaj roditelja, a pre svega majki, prepoznat je i u Strategiji podsticanja rađanja, koju je Vlada Srbije donela prethodne godine. Kao jedan od razloga niskog stepena rađanja i teškoća prilikom formiranja porodice navedena je i nestabilnost tržišta rada, koja je još izraženija nakon početka ekonomske krize. Prepoznato je i sve češće angažovanje zaposlenih po ugovoru o privremeno-povremenim poslovima koji dodatno otežavaju planiranje porodice, jer im posao ne pruža dovoljno sigurnosti.
Između privatnog i poslovnog
Posebni problem ženama predstavlja to što decu rađaju u periodu koji je uglavnom najznačajniji za formiranje i građenje karijere. Kako se navodi u Strategiji, značajan broj žena se povlači sa tržišta rada prilikom planiranja porodice, trudnoće i nakon rođenja deteta, pa nakon perioda neaktivnosti, značajno raste i rodna nejednakost na tržištu rada.
Osim angažovanja na poslovnom planu, na ženi je i briga o porodici, poslovima u kući, kao i nega sve brojnijih starih i bolesnih. Osim ovog „duplog tereta“, na njoj je i društveni pritisak da bude savršena majka, ali za to, kako se i ističe, ne postoji dovoljna podrška.
Problem u našem društvu je što i roditelji i poslodavci podrazumevaju da će majka biti ta na koju će pasti najveći deo obaveza, kaže Soćanin.
„Podrazumeva se, kada neka od vaspitačica pozove iz vrtića i kaže – dete vam je povraćalo ili ima temperaturu, da će mama biti ta koja će da dođe, da ostavi svoje radno mesto, da napusti sastanak, službeni put, šta god treba, da dođe po dete, da ga vodi kod lekara, da ide u apoteku, da ga vodi kući, i da naravno narednih nekoliko dana, koliko je potrebno, ostane kod kuće da se brine o detetu“, objašnjava ona.
Da je situacija zaista ovakva potvrđuju i nalazi anketnih ispitivanja sprovedenih u poslednje dve decenije. U istraživanju „Postajanje roditeljem u Srbiji“ profesora sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (ankete iz 2003. i 2007) navodi se da u raspodeli kućnih poslova, kao što su čišćenje, pranje, peglanje, nega dece, briga o školskim obavezama, najveći deo samostalno obavlja žena. Ovakva uloga žena u preraspodeli kućnog rada ne zavisi od toga da li je pored toga i formalno ili neformalno zaposlena.
Ipak, kako se kaže u istraživanju, za neke porodice usklađivanje porodične i profesionalne sfere podrazumeva privremeno ili trajno povlačenje sa tržišta rada. Što je žena obrazovanija, živi u urbanijoj sredini i spada u viši sloj društva, manja je i šansa da će prestati da radi. I pored toga, zaposlenje je neće razrešiti kućnih obaveza. Ove „stare“ zaključke potvrdilo je i istraživanje Zavoda za statistiku iz 2016, čiji su autori izračunali da žene u Srbiji, bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, dvostruko više rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima nego muškarci.

Gde si bila dok si rađala?
Upravo nedostatak vremena, ali i prevelik napor u situaciji kada je tu malo dete, udaljava ženu od ponovnog nalaženja posla, objašnjava Soćanin.
Ako žena ne može da se vrati na posao ili ako joj je istekao ugovor koji je bio oročen, a poslodavac nije hteo da joj produži ugovor, traženje novog posla iziskuje ponovo vreme. „Često nam žene kažu da ’rupa u CV-u’ iziskuje sposobnosti objašnjavanja budućem poslodavcu. Rupa u CV-a znači – aha, porodili ste se skoro. Ta rupa u CV-u uvek treba da se objašnjava. Ako ste radili, pa na primer posle godinu dana tražite posao, ili devet meseci, uvek morate da objašnjavate to“, kaže Soćanin.
I kada se povlače sa tržišta rada, žene to mnogo češće rade zbog brige o drugima nego što to čine muškarci. Prema podacima iz istraživanja „Postajanje roditeljem u Srbiji“ neaktivni muškarci i žene koji ne traže posao navode različite razloge za to – 0,3 odsto muškaraca kaže da ne traži posao zbog brige o deci ili odraslim licima, a čak 6,2 odsto žena navodi ovaj razlog.
I celokupna nezaposlenost je veća među ženama nego među muškarcima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti žena između 15 i 49 godina (što predstavlja fertilni period, odnosno period u kome žena rađa) je 13 odsto, dok kod muškaraca iste starosti ona iznosi 11,5 odsto.
Obrazovanije, ali nevidljive
I pored toga, žene su i dalje obrazovanije nego muškarci. One više i upisuju i završavaju fakultete, a prema poslednjoj publikaciji „Statistike polova“ Republičkog zavoda za statistiku iz 2017. Godine, više žena je tokom 2016. završilo doktorske studije, ali zato 90 odsto članova Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) čine muškarci. Oni dominiraju i u poslovima istraživanja i razvoja, a jedino gde ima više žena su oblasti medicinskih istraživanja.
Iz kabineta ministarke bez portfelja Slavice Đukić Dejanović, zadužene za demografiju i populacionu politiku, uveravaju da se poboljšava obrazovna struktura žena koje rađaju.
„Kada je u pitanju obrazovanje i zaposlenost žena koje rađaju, u prethodnih par godina u Srbiji primetne su manje pozitivne promene. Raste broj žena koje rađaju i obavljaju bilo kakav plaćeni posao, dok je primetan pad broja nezaposlenih žena, onih koje aktivno traže posao i domaćica, odnosno žena koje obavljaju kućne poslove u svom domaćinstvu“, navodi se u pisanom odgovoru koji smo dobili iz ovog ministarstva.
2015. godina 2018. godina
Zaposlene 59% 68%
Nezaposlene 26% 18%
Domaćice 10% 8%
Struktura žena koje su rađale, podaci kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku

Čak i kada su zaposlene, žene u proseku imaju manje zarade od muškaraca. Prema istraživanju Fondacije za istraživanje ekonomske nauke (FREN), prezentovanog u februaru ove godine, žene istog obrazovanja i istih godina radnog iskustva imaju čak 12 odsto niže plate od muškaraca.
U istom istraživanju skreće se pažnja da su mere fiskalne konsolidacije i smanjenje plata 2014. godine uticale na produbljivanje rodnog jaza. Kako se objašnjava, opšti sektor države (javna uprava, zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita), u kome uglavnom rade žene, u potpunosti je sproveo reforme, to jeste smanjio plate, dok to nije bio slučaj sa javnim preduzećima u kojima većinu zaposlenih čine muškarci. Da podsetimo, Fiskalni savet je skrenuo pažnju da su plate u Elektroprivredi Srbije (EPS) kontinuirano rasle od 2014. godine umesto da su se smanjile, u skladu sa linearnim smanjenjem plata 2014. godine.
Žene mlađe od 30 godina su zbog smanjenja plata dale otkaze, dok su starije otišle u penziju. Ipak, ono što je još jedan od zaključaka ovog istraživanja jeste da su žene koje imaju decu bile spremnije da ostanu u javnom sektoru uprkos niskim platama.
Niske plate, nemogućnost da se pronađe odgovarajući posao, prelazak na manje zahtevno, a samim tim i manje plaćeno radno mesto, država bi roditeljima trebalo da nadoknadi kroz različite vrste finansijske pomoći.
Roditeljski dodatak kao uteha
Jedna od značajnih novina predviđenih novim Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom jeste povećanje roditeljskog dodatka – 100.000 za prvo dete, 240.000 za drugo, 1.400.000 za treće i 2.160.000 dinara za četvrto dete. Ipak, Dragana Soćanin iz udruženja „Roditelj“ kaže da visoki iznosi roditeljskih dodataka ne mogu nadomestiti nepovoljne uslove za zapošljavanje ili ugrožavanje prava radnica i majki.
„Nije stvar u tome koliko će se dobiti para za roditeljski dodatak. Kada pričate sa roditeljima, to će vam staviti na poslednje mesto. Šta roditelj može i sa tri hiljade evra kada dobije jednokratno? Kupiće krevetac, dušek, kolica i te neke krupnije stvari. I opet mu isti problemi ostaju. Ne može da upiše dete u vrtić, ostala mama bez posla, neće niko da je zaposli, s kim da ide na razgovor za posao“, objašnjava Soćanin.
Žene koje planiraju porodicu, trudnice ili majke sa decom na tržištu rada izložene su različitim vrstama diskriminacije, od samog razgovora za posao, pa i tokom radnog odnosa. Kako je i sama Strategija podsticanja rađanja prepoznala, tokom rada dolazi i do neopcionog prekovremenog rada, a zaposleni nisu uključeni u formiranje smena ili radnih sati. Iako Zakon o radu prepoznaje i klizno radno vreme, rad od kuće ili pauze za dojenje dece, veliki je broj i poslodavaca i zaposlenih koji sa ovim odredbama nisu upoznati ili ih ne koriste, što dodatno otežava položaja zaposlenih roditelja.

Tekst prenet sa portala Nova ekonomija