Širenje neistina o migrantima u Srbiji

Desničarske grupacije pravdaju svoje stavove navodnim kriminalnim delima čiji su akteri migranti i izbeglice, njihovom „invazijom i naseljavanjem u Srbiji“, a od nedavno se i organizacija koja im pomaže naziva „stranim faktorom“.

U Šidu, gradu na granici sa Hrvatskom, u nedelju, 8. novembra održan je drugi po redu protest protiv migranata i izbeglica koji je organizovala neformalna grupa koja sebe naziva „Omladina Šida“. Proteste je podržao i predsednik opštine Šid.

Dve nedelje ranije, u centru Beograda, u parku kod Ekonomskog fakulteta u kojem se okupljaju migranti i izbeglice, nekoliko desetina desničara okupljenih u neformalnu grupu „Narodne patrole“ organizovalo je akciju „Čišćenja parka“.

U govorima na skupu je čak rečeno i desničari “imaju pravo na građanska hapšenja“. Skup je pratio i transparent sa natpisom “Teroristi nisu dobrodošli”.

Početkom oktobra, policija je identifikovala i saslušala muškarca iz grada Apatina u Vojvodini, koji je nekoliko dana ranije autom preprečio put dvojici taksista i verbalno ih napao jer su prevozili migrante. Na snimku koji je sam objavio na društvenim mrežama, čuje se kako uz bujicu uvreda govori i „dovoziš neprijatelje u moj Apatin“.

Osim neosnovanih tvrdnji, manipulisanja činjenicama ili čak potpunog izmišljanja događaja, zabeleženi su i slučajevi montiranih fotografija i video snimaka. Upravo služeći se montiranim klipom koji je zbog govora mržnje naknadno uklonjen sa portala Youtube, sa Facebook grupe pod nazivom “Udruženi građani Subotice” sredinom februara ove godine je pozivano na protest koji je potom, 29. februara, i održan u tom gradu na krajnjem severu Srbije, na granici sa Mađarskom.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je proverio neke od najučestalijih tvrdnji koje se mogu čuti o migrantima i izbeglicama, a koje podstiču negativne sentimente prema njima, česte praćene ksenofobijom i govorom mržnje.

Povezivanje migranata sa teškim krivičnim delima

Jedna od najučestalijih tvrdnji kada su migranti u pitanju jeste ona koja se odnosi na navodna krivična dela. Iako u pograničnim mestima u Vojvodini jesu zabeležena remećenja javnog reda i mira i sitnije krađe, sukobi su bili isključivo među samim migrantima i izbeglicama.

Nema podataka o krivičnim delima poput napada na domaće stanovništvo ili silovanja o kojima se govori na antimigrantskim protestima ili o kojima se može čitati u pojedinim grupama na društvenim mrežama, pa i u medijima.

Primera radi, kada su se u februaru pojavili prvi snimci takozvanih „Narodnih patrola“, u pamfletu koji su njihovi učesnici delili, stajalo je da su povod “učestali bolesni napadi na srpske žene i devojke”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u obraćanju građanima povodom formiranja nove Vlade Srbije 21. oktobra rekao da su “migranti u Srbiji u prethodnim godinama, počinili daleko manje krivičnih dela nego domaće stanovništvo“.

Govoreći o narodnim patrolama, nakon njihovog prvog javnog pojavljivanja u februaru i Svetlana Palić iz Komesarijata za izbeglice i migracije (KIRS) za RSE je rekla da od početka migrantske krize 2015. godine do tada nije zabeležen nijedan veći incident.

“Za ovih pet godina nisu zabeleženi nikakvi veći incidenti, osim međusobnih incidenata između migranata. Nivo krivičnih dela koji se beleži među migrantima je na nivou promila u odnosu na ukupnu populaciju Srbije i broj krivičnih dela”, rekla je Palić za RSE 24. februara 2020. godine.

Ove podatke potvrđuje i poređenje podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). U 2019. godini je, na primer prema podacima RZS-a na teritoriji Srbije ukupno podneto 92.797 krivičnih prijava.

Prema podacima MUP-a, u istom periodu je od strane „254 iregularnih migranta, izvršeno 190 krivičnih dela“, navedeno je u Informatoru o radu MUP-a Srbije, objavljenom u avgustu ove godine.

Ima li ‘invazije’?

Još jedna od čestih tvrdnji, koja se može naći i u medijskim izveštajima manje poznatih portala, a pojačana je od kada je Turska 28. februara donela odluku da ne zaustavlja migrante i izbeglice koji idu ka Grčkoj ili Bugarskoj.

Od tada, argument o najvećem broju migranata i izbeglica u Srbiji od zatvaranja takozvane “balkanske rute” postao je svakodnevna argumentacija desno orijentisanih grupa na društvenim mrežama.

Osmog marta u Beogradu je održan i protest protiv migranata na kome se takođe govorilo o njihovom velikom broju u Srbiji.

Istina je, međutim, da je čak i u februaru i martu u Srbiji boravio neuporedivo manji broj ljudi nego tokom perioda kada su u najvećim brojevima prolazili kroz Srbiju 2015. godine. Na primer, 2. marta, u Srbiji je, prema podacima Komesarijata za izbeglice bilo 5.628 izbeglica i migranata u ukupno 17 prihvatnih centara kojima rukovode. Još oko 600 do 800 ljudi nalazilo se van njih, u područjima u blizini granica Srbije sa Mađarskom i Hrvatskom.

Prema podacima KIRS-a, u ponedeljak, 8. novembra, u 19 centara kojima rukovode bilo je 6.041 migranata, a prema procenama iste organizacije još oko 1.200 ljudi se nalazi izvan centara.

Za razliku od trenutne situacije, u KIRS-u naglašavaju da je od juna 2015. do marta 2016. godine kroz Srbiju prošlo više od milion migranta i izbeglica. U tom periodu, 2015. godine, u jednom danu je bilo zabeleženo čak više od 11.000 ulazaka u Srbiju.

’Migranti se naseljavaju u Srbiji’

U četvrtak, 5. novembra, policija je privela osumnjičene za širenje lažne vesti da će u Trsteniku, gradu u centralnoj Srbiji oko 200 kilometara od Beograda, u narednom periodu doći do velikog prihvata migranata. Vest se pojavila na društvenim mrežama i glasila je da se u napuštenoj zgradi fabrike Prve petoletke priprema prihvat migranata, a da je to navodno naredio Bratislav Gašić, direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

Opština Trstenik je ove navode odmah demantovala i osudila plasiranje lažnih vesti i širenje panike.

Početkom godine, u februaru, sličan slučaj zabeležen je i u Braničevskom okrugu, koji obuhvata više opština blizu Beograda, kada su neki portali i društvene mreže preneli da će se migranti i izbeglice sa Bliskog istoka naseliti u nekoliko tamošnjih opština.

U jednoj od njih, opštini Žabari, kao i u Velikom Gradištu, navodno je trebalo da se naseli oko 1.000 migranata.

Predsednik opštine Žabari Jovan Lukić tada je oštro demantovao ove navode, a policija je pokrenula postupak i, kako je za RSE rečeno u opštini Žabari, od nekoliko meštana je uzet iskaz o tome da li ih je lažna vest uznemirila. U opštini kažu da nemaju povratnu informaciju o tome dokle se stiglo u istrazi o ljudima koji su plasirali lažnu vest o “naseljavanju migranata”.

Da li su aktivisti ‘destabilizirajući’ faktor

Predsednik opštine Šid Zoran Semenović podržao je 3. novembra antimigrantske proteste građana koje je u tom gradu na severozapadu Srbije održala grupacija “Omladina Šida” i zatražio od nadležnih organa da smanje broj migranata i izbeglica u tom mestu.

Aktiviste humanitarne međunarodne organizacije No Name Kitchen nazvao je organizacijom iza koje stoji „strani elementi koji žele da destabilizuju pravni poredak Republike Srbije“.

Međutim, No Name Kitchen je organizacija koju čine volonteri iz nekoliko zemalja, a koja pomaže migrantima i izbeglicama u Šidu, ali i u Bosni i Hercegovini i Grčkoj.

Aktivisti migrantima obezbeđuju tople obroke – doručak i ručak. Organizacija takođe skuplja i garderobu za migrante i izbeglice i povremeno im obezbeđuje tuševe.

Iako „destabiliziranje pravnog poretka“ ne postoji u Krivičnom zakoniku Srbije, u njemu takođe i ne postoji delo koje bi zabranjivalo aktivnosti organizacije No Name Kitchen.

U članu 21. Ustava Srbije se navodi i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

U Članu 23. Ustava se ističe i da je ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite.

Ne, Mini Šengen ne znači slobodan dolazak migranata iz Albanije

Na jednoj od Fejsbuk grupa koje šire antimigrantske tvrdnje 9. novembra je podeljena i ona u kojoj se navodi da je pristajanjem na Mini Šengen Vučić omogućio „slobodan dolazak migranata iz Albanije u Srbiju“.

Istina je, međutim, da je u okviru sastanka u vezi sa Mini Šengenom 9. novembra potpisan i međudržavni Sporazum između Srbije i Albanije o slobodnom kretanju građana sa ličnim kartama.

Migranti i izbeglice ne poseduju lične karte Albanije ili Srbije.