‘I sada smo gladni’: Izbegličke poruke zvaničnicima Srbije, Mađarske i Austrije

“Četiri dana smo hodali peške i nismo imali dovoljno hrane. Bio sam jako uplašen. Potrošio sam oko tri, četiri hiljade evra da dođem do Srbije”, kaže on.
Ghodrat navodi da planira da preko Bosne i Hercegovine nastavi dalji put, kako kaže, do Nemačke ili Švedske.

“Plašim se, ne znam kako ću da pređem granicu (ka EU, prim. aut.), kaže on.
Naquibullah je takođe iz Avganistana. Pokazuje rane koje je dobio na putu do Srbije.mig

“Imam povrede zbog duge šetnje kroz šumu. Preko četiri dana smo bili na nogama na bugarskoj granici. Nismo imali hranu i vodu. I sada smo gladni, ostali smo bez novca”, kaže on, dodajući da njegov put ka Evropi već traje godinu i po dana.

Naquibullah takođe ima poruku za političare koji žele da zaštite granice od migranata.

“Znam da je teško, mnogo ljudi pokušava da pređe granicu i svaki dan ima novih, ali mi moramo da dolazimo jer vi znate da je konfliktna situacija u Avganistanu. Hteo bih da sa nama postupaju normalno, da nas ne tuku (na granici, prim. aut.). Došli smo dovde, prošli pet zemalja, svašta smo videli”, kaže on.

Naquibullah kaže da ne zna šta bi bilo sa njim kada bi bio deportovan nazad u Avganistan.

“Moja porodica je prodala stan da bih stigao do Evrope. Zbog talibana, ne znam ni da li bih ostao živ kad bih se vratio”, kaže on.

Poruka političarima da ne ponižavaju migrante

Naquibullah kaže i da je doživeo nasilje na graničnom prelazu na putu do Srbije.

“Imam loše iskustvo sa bugarskom policijom, tuku mnogo, imam povrede na nogama i ramenima”, navodi on.

Slično iskustvo opisujuje i Šer, drugi mladić iz Avganistana. On kaže da granične policije tuku i uzimaju migrantima lične stvari.

“Osećao sam se loše kada mi je policija u Bugarskoj uzela novac, situacija u Avganistanu je loša, a porodica mi šalje novac. Kada su me vratili na toj granici, osećao sam se da baš nemam sreće”, kaže Šer.

On poručuje političarima da migrantima “olakšaju put”.

“Političari znaju kakva je situacija u Avganistanu. Mi tražimo dobar život u Evropi i bolju budućnost. Želimo da nastavimo da se školujemo”, navodi on.

Afiz, 18-godišnji mladić iz Avganistana, kaže da je imao sreće prilikom prelaska granica i da nije doživeo nasilje, ali da njegov prijatelj jeste. Njegova poruka političarima je da ne ponižavaju migrante.

“Mi znamo da mi ovde nismo legalno, ali bismo hteli da nam policija prilikom deportacije iz Bugarske u Tursku ne uzima stvari, telefon i novac i da nas ne vrate nazad bez odeće. To je velika sramota da nas deportuju potpuno gole”, kaže on.

Bugarska se nije izjašnjavala povodom ranijih tvrdnji o nasilju i kršenju ljudskih prava na njihovoj granici.

Afiz kaže da je njegov život u Avganistanu bio nepodnošljiv dolaskom talibana na vlast i da je morao da ode iz zemlje.

“Radio sam u Avganistanu u fabrici, od kad su došli talibani, ne mogu da radim. Stalno mi zabranjuju nešto da radim jer misle da pripadam grupi koja je protiv njih. Nisam mogao da donesem nikakav novac porodici”, kaže on.

Afiz kaže da su mu u Avganistanu ostali majka, mali brat i dve sestre, a da on kao najstariji sin izdržava porodicu.

“Ja nisam želeo da napustim svoju zemlju jer volim tamo da živim. Situacija me je naterala da odem. Znamo da nelegalno prelazimo granicu, ali moramo da uđemo u neku uređenu zemlju. Porodica od nas očekuje da im obezbedimo nešto”, kaže Afiz.

Loše iskustvo sa policijom ima i Musaver koji je pre osam meseci, kako kaže, bio primoran da napusti Avganistan.

“Policija se veoma loše odnosi prema migrantima na granici sa Grčkom. Šalju ljude i u zatvor na nedelju dana i vraćaju ih posle u Tursku”, kaže on.

Grčka policija je ranije demantovala tvrdnje o kršenju prava migranata na granici.

Musaver kaže da je bio primoran da, kako kaže, prihvati svu opasnost koju nosi migrantski put.

“Talibani su ubili mog brata koji je bio tužilac tamo. Pretili su meni i mojoj porodici i pobegao sam prvo za Iran, pa za Tursku. Tamo (u Turskoj, prim. aut.) nisu dobri uslovi za migrante i došao sam ovde”, kaže Musaver.

Situacija u Avganistanu

Musaver kaže da situacija u Avganistanu nije dobra ni za koga.

“Svi ljudi su u opasnosti, nema sigurnosti”, kaže on.

Poslednjih meseci Avganistan je potreslo više bombaških napada. Desetine avganistanskih devojaka i žena stradalo je u napadu krajem septembra u kom je bombaš samoubica napao obrazovni centar u Kabulu dok su stotine žena i devojaka polagale ispite.

Ovaj napad izazvao je i proteste u toj zemlji.

Civili su u septembru stradali i u napadima i eksplozijama u džamijama u toj zemlji.

Ujedinjene nacije su izrazile zabrinutost zbog sve većeg broja napada, a odgovornost za neke eksplozije preuzeo je lokalni ogranak “Islamske države”.

Avganistan potresa i humanitarna kriza, a Sjedinjene Američke Države i drugi strani donatori prekinuli su finansijsku pomoć Avganistanu pošto su talibani zauzeli Kabul 15. avgusta 2021. godine.

Međunarodna zajednica nije priznala vladu talibana i ima ograničen angažman s njima.

“Nepriznate talibanske vlasti u Avganistanu nametnule su stroga ograničenja ljudskih i građanskih prava tokom godine dana otkako su preuzeli de facto kontrolu nad zemljom”, navela je u avgustu organizacija Human Rights Watch (HRW).

U saopštenju HRW-a navodi se da talibani ograničavaju prava žena i devojčica, vrše pritisak na medije, sprovode proizvoljna pritvaranja i mučenja, kao i pogubljenja po kratkom postupku.

Šta su poručili zvaničnici Srbije, Mađarske i Austrije?

Na sastanku u Budimpešti o migracijama, energetici i borbi protiv kriminala 3. oktobra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je u Srbiji primetan rast dolazaka sirijskih, pakistanskih, avganistanskih izbeglica.

“Ljudi u Beogradu ne znaju sa kakvim se problemima naša policija suočava (..). Napravićemo akcioni plan i kako da zaštitimo i druge delove Evrope. Srbija će biti odgovorna i ozbiljna i to ćemo uspeti da učinimo”, navodi Vučić, prenosi Radio-televizija Srbije.

Premijer Mađarske Viktor Orban rekao je da je Mađarska inicirala sastanak u vezi sa migracijama i da je Zapadni Balkan u tom smislu “najteža tačka”.

Orban predlaže da se “odbrana granica” pomeri južnije od mađarsko-srpske granice.

Inače, Mađarska je u avgustu najavila da će za metar podići ogradu na granici sa Srbijom, a ograda od žilet žice na toj granici postoji od 2015. godine.

Austrijski kancelar Karl Nehamer poručuje sa sastanka da se protiv krijumčara migranata može boriti samo intenzivnom saradnjom.

Sa čim se migranti suočavaju na Zapadnom Balkanu, Bugarskoj i Grčkoj?

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je 5. oktobra da je u mestu Srpski Krstur blizu srpsko-mađarske granice pronašla 200 migranata bez ličnih dokumenata, novca i oružja.

Migranti su, prema saopštenju, prevezeni u prihvatni centar, a neki od njih sprovedeni u tužilaštvo.

Migranti u Srbiji suočavaju se sa brojnim kontrolama policije na severu zemlje, a jedna policijska akcija u julu izazvala je osudu javnosti jer su uhapšeni migranti bili prisiljeni da kleče pred policijom i ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom koji je prisustvovao akciji hapšenja.

Mreža za praćenje graničnog nasilja, koja okuplja organizacije koje se bave kršenjem ljudskih prava na granicama sa EU, objavila je 26. septembra izveštaj u kom se navodi da se migranti u Srbiji ne samo suočavaju sa akcijama policije, već i nasiljem koje sprovode ekstremno desničarske grupe.

Ova mreža organizacija, između ostalog, dokumentuje i slučajeve nasilnog proterivanja migranata sa granica EU.

U izveštaju objavljenom u avgustu navode da su njihovi timovi konstatovali da hrvatska policija na granici sa Bosnom i Hercegovinom od migranata “uzima novac, telefone, SIM kartice i rančeve”.

“Skupe telefone obično konfiskuju i zadržavaju, a jeftine obično unište i vrate (migrantima, prim. aut)”, navodi se u izveštaju.

Domaće i strane nevladine organizacije upozoravale su od 2016. godine u više navrata na nasilno ponašanje hrvatske policije i “pušbekove” (nasilna vraćanja) u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Iz hrvatske policije su prošle 2021. godine naveli da se tvrdnje o nezakonitostima proveravaju.

Evropska unija se suočila talasom migranata 2015-2016. godine, uključujući i mnoge iz ratom pogođene Sirije, što je dovelo do podela među članicama oko migracione i politike azila.

Od 2015. godine, broj migranata koji su se opredelili za rutu preko Zapadnog Balkana do Evropske unije je konstantno opadao nekoliko godina i ponovo je počeo da se povećava od 2019. godine, navodi se na sajtu Frontex-a, evropske agencije za graničnu i obalsku stražu.

Nakon zatvaranja takozvane “balkanske rute” (postavljanja ograda) kroz Mađarsku 2015. godine, a zatim i preko Hrvatske i Slovenije 2017. godine, izbeglice i migranti su od 2018. počeli da dolaze u Bosnu i Hercegovinu u značajnom broju.

Slovenačka vojska u julu je počela da uklanja ogradu od žilet žice na granici sa Hrvatskom. Premijer Slovenije Robert Golob rekao je u junu da se ograda uklanja jer je nehumana i nije ispunila svoju svrhu.