Zašto je crni prah prekrio kuće u okolini smederevske Železare

1. Avgust 2020.
Smederevo i okolinu već godinama muči povišeno zagađenje, ali crni prah koji je u sredu uveče prekrio domove meštana sela Radinac, bio je, kažu, nešto što do sada nisu videli.
_113768915_screenshot2020-07-31at15.55.13.jpg
Fotografija je preneta sa portala BBC na srpskom. Autor fotografije, Vladimir Milic

Slobodan Maričić, BBC novinar

„U sredu uveče oko 12 sati počela je da pada neka crna prašina”, kaže za BBC na srpskom Vladimir Milić iz Radinca, poznatog kao „crveno selo”, zbog prašine iz Železare, koja često prekriva okolinu.

„Neverovatno, nikada to nismo videli do sada. Ljudima je ulazilo u kuće, sobe… Svi su se uplašili”, dodaje.

Fotografije i snimci crnih nogu i dlanova meštana Radinca brzo su se u četvrtak raširili po društvenim mrežama.

Aktivisti smederevskog pokreta Tvrđava ubrzo su optužili Železaru za „ekološki terorizam” i „katastrofalnu havariju koja do sada nije zabeležena”.

Međutim, iz kompanije HBIS Srbija, koja rukovodi Železarom, za BBC na srpskom navode da se crna prašina raširila tokom „pretovara rude novog dobavljača iz Turske”.

Oni ističu da je do incidenta došlo zbog „promene meteoroloških uslova”, iako su oni preduzeli bezbednosne mere.

Šta kažu meštani?

Snimke iz sela na društvenim mrežama objavio je smederevski pokret Tvrđava, koji se, kako navode, bavi lokalnim pitanjima i problemima.

„Ne znamo šta se tačno desilo, ali znamo koje su manifestacije”, navodi za BBC Kolja Krstić iz Tvrđave.

„Ceo reon oko Železare je bio skroz crn, ušao je i u kuće, bio je u sobama, po tepihu, parketu, a napolju da ne pričamo… Prozori, bašta, automobili”, navodi on.

„Ljudi su besni, crne su im noge do kolena. Prođu bosi kroz travu, noge im budu crne”.

Milić kaže da su se meštani gotovo navikli na crvenu prašinu, ali da ih je crna veoma uznemirila.

„Naročito porodice koje imaju malu decu, prašina je ušla u sobe gde deca spavaju, kod krevetaca je sve bilo crno”, navodi on.

„Njihove majke su plakale… Katastrofa je bila”.

Kako navodi, crni prah je počeo da pada prvo u sredu uveče, a onda i u četvrtak od 11 ujutro do jedan popodne.

„Posle je bio neki čovek iz Železare, rekao da će pokušati da uradi šta može, slikao sve, popisao, uzeo uzorak i otišao”, ističe 33-godišnji Milić.

Šta kažu iz Železare?

Iz kompanije HBIS Srbija, koja rukovodi Železarom, navodi se da se „incident dogodio u noći između 29. i 30. jula, tokom pretovara rude”.

Oni za BBC navode da su 24. jula ove godine krenuli sa „upotrebnom algorude novog dobavljača iz Turske, koja je sitnije strukture od (rude) do sada korišćene”.

Zbog toga su, ističu, propisane nove mere prevencije za suzbijanje prašine, poput pojačane kontrole pretovara, kao i dodatno kvašenje pri rukovanju.

„Ti rezultati su pokazali rezultat, ali se te noći dogodio incident usled promene meteoroloških uslova – pada pritiska i vetra – kada je došlo do širenja prizemne prašine ka najbližim kućama”.

Iz kompanije dodaju i da su odmah pojačali sve mere, kako bi eliminisali prizemnu prašinu, koja ima mogućnost razvejavanja pri određenim meteorološkim uslovima.

„Istovar ove algorude vršiće se ubuduće samo tokom dana, kako bi praćenje meteoroloških parametara, koji mogu uticati na širenje prašine, bilo najbolje”, navode oni.

Železara u Smederevu sastoji se od više pogona za proizvodnju gvožđa i čelika, više puta je menjala vlasnike i nazive, a mnogi je godinama optužuju za zagađenje životne okoline.

Prvo je bila poznata kao Sartid – srpsko akcionarsko rudarsko topioničarsko industrijsko društvo, osnivano u Beogradu 1913. godine.

Fabrika je izgrađena 1921. godine.

Železara je posle Drugog svetskog rata nacionalizovana, početkom dvehiljaditih je proglašen stečaj, upravu je 2002. preuzeo Ju-es stil, a godinu dana kasnije izvršena je sporna privatizacija.

Država je 2012. otkupila Železaru od Ju-es stila, da bi je 2016. prodala kineskoj kompaniji Hestil – HBIS Srbija.

Život u crvenom selu

Milić, koji je i sam nekada radio u Železari, kaže da život u Radincu nimalo nije lak.

„Ovde je život nemoguć. Zbog crvene kiše veš sušimo po kućama, neki su čak napravili plastenike za sušenje veša”, navodi on.

„Automobili su nam svako jutro crveni, peremo ih kiselinom ili sirćetom, a u bašti ništa ne sadimo, jer sve bude trulo i crveno. Ništa ne uspeva”, dodaje.

On ističe i da je veliki problem „čelična prašina, koja se lepi za pluća”.

Presentational grey line

Šta je crvena kiša?

To je kiša koja ostavlja najčešće smeđe ili žućkaste tragove na površini ili izloženim objektima.

Zbog toga se naziva crvena, krvava kiša i obojena kiša.

Nastaje kada čestice peska ili prašine dospeju u više slojeve atmosfere i ulaze u sastav oblaka, pa kasnije kapi kiše budu obojene.

Takve kiše su u Evropi najčešće na području Pirinejskog i Apeninskog poluostrva, kao i Grčke, pre svega zbog blizine severne Afrike i Sahare.

Na Balkanu ovakve situacije nisu prečeste, a meteorolozi navode da ove kiše nisu opasne vremenske pojave.

Presentational grey line

Milićeva kuća deli ogradu sa Železarom, od koje je, kaže, udaljen 15 metara.

„Tačno iza moje kuće je taj odžak koji ispušta čeličnu prašinu, od koje nastaje crvena kiša, navodi.

„A kad ispuste i sumpornu kiselu… Smrad postane nemoguć”.

Iz smederevske Železare se do sada nisu mnogo oglašavali u javnosti po pitanju optužbi o zagađenju.

Na njihovom sajtu se navodi da im je „briga za životnu sredinu je jedna od osnovnih vrednosti” i da „predstavlja sastavni deo načina na koji poslujemo i ličnu odgovornost svakoga od nas”.

„Ova odgovornost od nas zahteva da poštujemo sve zakone i propise o zaštiti okoline kao i politike, prakse, postupke i inicijative o zaštiti životne sredine”.

Šta dalje?

Milić kaže da su meštani sela oko Železare zbog zagađenja pravili proteste na kojima je bilo “oko 200, 300 ljudi”.

Međutim, kako navodi, svi plaše za posao jer većina radi u Železari.

„I ja sam tamo radio, ali dao sam otkaz… Kao da ne postoje drugi poslovi”, ističe.

Prošle godine su u prostorijama Ministarstva za zaštitu životne sredine održani i pregovori sa Železarom, navodi.

Međutim, kako kaže, od tada se ništa nije promenilo.

„Tražili smo da se ugrade filteri, da se to sve modernizuje, da postoji zeleni pojas, da kamioni kad prevoze šljaku imaju cirade…

„Probili su rokove, ništa nije urađeno”, ističe.

Šta dalje?

Milić strahuje da problemi neće uskoro biti rešeni.

„Ali ne odustajem, idemo, borimo se… Idemo do kraja”, navodi.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.