Srbija, Rusija i strip: Dnevnik emigracije – Beograd očima ruskog stripadžije

„Rusi! Zaustavite manijaka!”, glasio je natpis.

Pušev kaže da, u strahu od policije, narednih šest dana nije izlazio iz svog stana u Sankt-Peterburgu.

„Kada je počeo rat, osetio sam jaku potrebu da nešto kažem ili uradim, a to u Rusiji obično ne prolazi nekažnjeno”, priča dvadesetčetvorogodišnjak za BBC na srpskom.

Sedmog dana se zaputio na aerodrom i ukrcao se na avion kojim je stigao u Beograd, gde živi od početka marta.

Tu je počeo da crta stripove o životu u Srbiji, pod naslovom Beograde moj, za koje kaže da su „neka vrsta dnevnika emigracije”.

Od početka rata u Ukrajini, milioni Rusa napustili su zemlju i preselili se u bivše sovjetske i balkanske države, ali o broju emigranata nema preciznih podataka.

Od tog broja, navodi FSB, nešto više od 23.000 je došlo u Srbiju, ali su kao cilj putovanja najčešće navodili turizam ili posao.

Trajno preseljenje kao razlog putovanja nije naveo niko od državljana Rusije koji su se zaputili u Srbiju, pokazuje ruska zvanična statistika.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit BBC-ja koliko je ruskih državljana stiglo u Srbiju posle 24. februara 2022.

Od početka invazije na Ukrajinu do 20. jula 2022, registrovano je 459 firmi i 1.061 samostalni preduzetnik, čiji su osnivači ruske kompanije i državljani Rusije, rečeno je iz APR-a u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Pušev je veći deo života proveo u rodnom Sankt-Peterburgu, gradu na severu Rusije i nekadašnjoj carskoj prestonici.

Tamo je završio koledž za primenjenu umetnost i upoznao suprugu, takođe umetnicu.

Sa njom je 2018. prvi put posetio Odesu, ukrajinsku luku na Crnom moru, koja je od početka rata više puta bila na meti vazdušnih napada.

„Dogovorili smo saradnju sa lokalnim umetnicima i preselili se na nekoliko meseci”, kaže Pušev, koji radi kao frilenser.

Kako dodaje, Odesa je za njih ubrzo postala „druga kuća”, kojoj su se još nekoliko puta vraćali zbog posla i prijatelja.

Pušev kaže da je bio veoma uznemiren kada je, početkom 2022, u poštanskom sandučetu zatekao sivu kovertu – poziv u vojsku.

„Bilo mi je nezamislivo da ratujem protiv svojih prijatelja”, kaže Pušev.

Zato je sa suprugom odlučio da spakuje kofere i zaputi se u Beograd.

Pušev kaže da nije član nijedne političke partije niti pokreta, ali da se u Rusiji pod vođstvom Vladimira Putina „nije osećao slobodno”.

Zato je, mnogo pre nego što se odselio iz Rusije, otišao u „unutrašnju emigraciju”.

„To je život u moja četiri zida, kada se osećaš vezu sa društvom, lakše ti je i lepše da se ni sa kim ne mešaš”, priča strip-crtač.

Unutrašnja emigracija nije nov pojam u društvenim naukama, a označava izbegavanje učešća u političkom i javnom životu države, piše ruski istoričar Sergej Krasiljnjikov.

„Predstavlja vid pasivnog otpora, izazvan neslaganjem pojedinca sa vladajućom ideologijom,” navodi u radu iz 1998.

Ideja o unutrašnjoj emigraciji mnogo je starija – ruski filozofi, istoričari i sociolozi o njoj govore još od sredine 19. veka.

„Okrenuti se sebi, iščupati pupak koji nas vezuje sa otadžbinom, sa sadašnjim trenutkom… to se kod ljudi javlja posle raznih nedaća, kad izgube veru”, navodi je ruski filozof Aleksandar Gercen još 1851. u zbirci eseja „Sa druge obale”.

Kao predsednik i premijer, Putin je na vlasti od 2000.

Smatra se najdugovečnijim čelnikom Kremlja još od sovjetskog diktatora Josifa Staljina, koji je umro 1953.

Kontroverzni nacionalni referendum o ustavnim promenama iz 2020. omogućio je Putinu da ostane na vlasti do 2036.

Pušev kaže da je dugo razmišljao o emigraciji, a da ga je invazija na Ukrajinu naterala da „brže preseče”.

Kao jedan od razloga, navodi ograničenja u stvaralačkom radu.

„Umetnici u Rusiji se često priklanjaju samocenzuri.

„A to ne čudi, jer ljudi mogu da se nađu u zatvoru samo zbog posta ili čak lajka na društvenim mrežama”, kaže.

Prema Krivičnom zakoniku Ruske Federacije, kazna zatvora predviđena je nizom članova, između ostalog za širenje lažnih vesti, podsticanje mržnje i neprijateljstva, rehabilitaciju nacizma, vređanje osećanja vernika.

Član 280.1, koji predviđa zatvorsku kaznu zbog poziva na separatizam, stupio je na snagu maja 2014, pošto je Rusija anektirala Krim.

Od početka rata u Ukrajini, Rusija je sprovela nekoliko izmena Krivičnog zakona, ograničivši slobodu govora u toj zemlji.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 4. marta potpisao zakon kojim se uvode kazne – maksimalno do 15 godina zatvora, za „širenje lažnih informacija o dejstvima oružanih snaga Rusije”, kao i za „pozivanje na uvođenje sankcija Rusiji”.

Zatim je 25. marta Putin potpisao još jedan zakon kojim se kriminalizuje „širenje lažnih informacija i javna diskreditacija državnih organa Rusije koji rade u inostranstvu”.

I za ovo delo je predviđena maksimalna kazna na 15 godina zatvora.

Moskva invaziju na Ukrajinu ne naziva ratom, već „specijalnom vojnom operacijom sa ciljem demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine”.

Pušev je uveren da bi stripa koji crta ne bi bilo da je ostao u Sankt-Peterburgu.

„Ne bih mogao da budem ovako otvoren”, smatra strip-autor.

Pušev kaže da je Beograde moj serija antiratnih stripova.

U njima često prepričava razgovore koje vodi sa lokalcima i drugim sunarodnicima koji su otišli iz Rusije nakon što je počeo rat.

Objašnjenja srpskih realija kao što su pljeskavice i ćevapi prepliću se sa društveno-političkim temama.

„Nadam se da ću ih jednog dana pretvoriti u knjigu”, navodi.

Strip-autor dodaje da bi voleo da iskusi život i u drugim bivšim jugoslovenskim republikama.

„Kada sam već na Balkanu, želim da osetim život u još nekoliko gradova regiona, naročito po Bosni i Crnoj Gori”, dodaje.

A nada se da će vratiti i u Sankt-Peterburg.

„Jednog dana, kada politička situacija bude drugačija”, kaže Pušev, a na licu mu se ocrtava snuždena zamišljenost.