Luka Dončić i NBA liga: Slovenački klinac ruši sve granice

Lopta je proletela kroz mrežicu.

Rivalitet između Reala iz Madrida i Barselone je poznat celom svetu kao jedan od najžešćih u fudbalu, ali El Klasiko žari i pali i u košarci.

Dončićev dalekometni šut u poslednjim trenucima treće četvrtine protiv Barselone u decembru 2017. godine je bio podjednako spektakularan kao bilo šta što su Lionel Mesi ili Kristijano Ronaldo izvodili na fudbalskom terenu.

Tada 18-godišnjak, Dončić je već opisivan kao neko ko najviše obećava na evropskom tlu.

Njegova statistika sa tog meča – 16 poena, 6 skokova i 7 asistencija – bila je skromna u odnosu na njegove standarde. Ali njegov stav i preciznost, kao i samopouzdanje iza tog čuvenog osmeha, pokazivali su da će uskoro da preraste Evroligu.

Potencijal ovog tinejdžera kao da nije imao granice.

U roku od godinu dana, Dončić je već izvodio slične trenutke magije koja zaustavlja dah i u NBA ligi.

Na kraju svoje prve sezone u Dalas Maveriksima, već je stekao titulu najboljeg novajlije, a pre nego što je epidemija korona virusa zaustavila sezonu, imao je statistiku koja je bila blizu tripl dabl učinka – 28,7 poena, 9,3 skokova i 8,7 asistencija.

Sa 21 godinom, već je bio među kandidatima za MVP titulu koja se dodeljuje najkorisnijem igraču.

Dončić se isticao kao jedinstven talenat još kada je istrčavao svoje prve košarkaške korake u takmičarskoj košarci, kada je imao samo sedam godina.

Oni koji su ga znali nikada nisu ni sumnjali da će zasijati i na najvećoj pozornici.

Ali možda ipak ne ovako brzo.

Košarka je u Dončićevom detinjstvu bila konstanta.

Njegov otac Saša je kao profesionalac igrao u Sloveniji, Srbiji i Francuskoj, a krstio ga je bivši centar San Antonio Sparsa, Minesota Timbervulvsa i Toronto Reptorsa, Raša Nesterović.

Mladi Dončić je sedeo na parketu iza koša dok je njegov otac igrao, a u poluvremenu bi istrčavao na parket da uvežbava skok šut.

Kada je Saša Dončić došao u Olimpiju 2007. godine, Luka je takođe potpisao za klub i upao u grupu dečaka koji su imali manje od 10 godina.

To ga je dovelo do trenera Grege Brezoveca, ali samo na kratko.

„Bio sam njegov trener tačno 16 minuta”, kaže trener Olimpijine škole košarke.

„Bio je mnogo bolji i viši od ostale dece u tom uzrastu, ali iako je bio mnogo bolji od drugih, uvek je bio odličan timski igrač i vođa. Bilo je očigledno da mu je košarka u krvi”.

Dončića su prebacili da trenira sa U12 timom već sledećeg dana. Dve godine kasnije, kada je i sam napunio 12 godina, njegovo ime je već mamilo uzbuđene šapate najmoćnijih evropskih skauta.

Bio je konstantna, dominatna pojava na omladinskim turnirima u Sloveniji, a kada bi Olimpijini U12 i U13 timovi odlazili na turnire u inostranstvo, on je Barselonu, Lacio i brojne druge timove zavijao u crno.

Dončić je već bio prešao granicu od 180 cm visine, bio je fizički dominantan, imao je prefinjenu tehniku kada bi mu lopta bila u rukama, gradio je napade svog tima i u nizu pogađao koš.

I pored svog uvek prisutnog osmeha, bio je nemilosrdan takmičar.

„Sve što sada vidite da radi u NBA ligi, mi smo već videli u Sloveniji dok je bio mlađi”, kaže Lojze Sisko, vođa omladinskog pogona Olimpije i Dončićev trener u uzrastu od 11 do 13 godina.

„Sada je, naravno, veći, jači i brži, ali način na koji igra i razume košarku – sve smo to već videli u Ljubljani”.

U tom trenutku je nekoliko velikih evropskih timova već pratilo mladog Slovenca.

Montepaski iz Sijene je uporno pokušavao da ga dovede iz Olimpije, ali je ponudu njihovih rivala bilo nemoguće odbiti.

Petogodišnji ugovor sa Realom iz Madrida. Dončić je imao 13 godina.

Baš kao i kada je igrao u Ljubljani, i u glavnom gradu Španije se ubrzo našao u grupi dece koja su bila 3 ili 4 godine starija od njega.

Jedno je bilo isticati se protiv starijih u domovini, ali uraditi isto to u Madridu koji je regularno igrao sa najboljim mladim timovima Evrope, samo je još više ukazalo na njegov izuzetan talenat.

Tokom sezone 2014/15, dok je 15-godišnji Dončić provodio vreme malo sa U18 selekcijom, a malo i na klupi seniorskog tima, imenovan je za MVP igrača na turniru Sledeća generacija, koji predstavlja omladinski ekvivalent Evrolige.

Pomogao je Realu da u finalu pobedi Crvenu zvezdu.

„Sećam se da su mu stopala bila dosta velika u odnosu na visinu”, kaže Džo Arlaukas, nekadašnje krilo Reala koji sada prati klub kao TV komentator.

„Od ljudi iz kluba koje sam tada znao čuo sam sve najbolje o njemu. Ali tamo svake godine ima makar 3 ili 4 igrača o kojima govore sve najbolje, a trojica od te četvorice po pravilu ne uspeju da se probiju. Tako da u tom trenutku i nisam očekivao da ću u budućnosti ponovo čuti za njega”.

Skepticizam Arlaukasa je uskoro bio potpuno izbrisan, a jedan detalj je pomogao tome. Desio se kada je Dončić počeo da se pojavljuje i u prvom timu, krajem sezone 2014/15, .

„Savršeno se sećam toga”, kaže Arlaukas.

„Bio je to šut koji je izveo na zagrevanju, kada se lopta odbila od obruča. Način na koji je skočio, uhvatio loptu dok je padala i prebacio je iza leđa u levu ruku – bilo je to nešto što se ne može videti ni kod vrhunskih profesionalaca”.

„Lopta je bila kao jo-jo, kao da je bila zakačena za njegovu šaku, a taj njegov osećaj spoznaje gde se lopta uopšte nalazi i kako da stigne do nje – sve to može da se pripiše i košarkaškom znanju, ali i talentu i količini truda uloženog u tu koordinaciju između ruke i oka”.

„Od tog trenutka sam se zaljubio u njega”.

Januara 2016. godine, kada je nekoliko bekova Reala bilo povređeno, uključujući i Serhija Ljulja, Dončić je od strane trenera Pabla Lasa izabran da započne utakmicu protiv moskovskog CSKA.

Kajl Hajns, koji je dve godine za redom proglašavan za najboljeg defanzivca godine dok je igrao za tim iz Moskve, seća se svog prvog susreta sa talentom iz Madrida, kao i toga da su treneri protivničkih timova brzo naučili da moraju da respektuju njegovu veštinu.

„Moji treneri su znali za njega, ali ja nisam”, kaže Hajns.

„Dobro se sećam kako je naš trener tokom utakmice dovikivao: ,Ne zna da šutne. Neće da šutira’. Sećam se kako je govorio našim bekovima da ga puste da šutira na koš”.

Savet je bio potpuno pogrešan. Dončić je postigao tri uzastopne trojke za dva minuta u drugoj četvrtini.

„Ljudi bi govorili da on ne može nešto da uradi, a on bi momentalno to pokazivao”, nastavlja Hajns.

„Nije se ponašao kao da ima 16 godina. Komandovao je timom i bio uveren u sopstvene mogućnosti. Mislim da nema 16-godišnjaka koji je u stanju da igra tako staloženo kao on, naročito ne za tim kakav je Real iz Madrida koji se svake godine bori za titule”.

Nije sve bilo tako jednostavno.

Neizbežno je bilo da, pošto je bio gurnut tako mlad u elitnu košarku, bude nekonzistentan i njegove greške su ponekada izazivale ljutnju trenera Lasa – tri trojke protiv CSKA su, na primer, stigle nakon nekoliko odabranih reči upućenih tokom tajm auta.

Međutim, način na koji je Dončić odgovarao na takve prekore mnogo je govorio o njegovoj sposobnosti da na svojim plećima nosi odgovornost i da loše poteze brzo zaboravi.

U jednoj uzbudljivoj utakmici protiv turskog tima Darušafake, Dončića smo mogli da vidimo kako sedi na klupi i plače.

„Vidite njegovu želju. Vidite da je ljudsko biće.”, kaže Arlaukas.

„Trener ga je grdio i on je užasno odigrao tu utakmicu. Ali već na sledećoj utakmici je odigrao dobro. I to je ta prilagodljivost koju i tražite u detetu kao što je on”.

U leto 2017. godine, Dončić se ušetao na međunarodnu scenu, predstavljajući Sloveniju na Prvenstvu Evrope u košarci sa pojačanim samopouzdanjem jer je prethodne godine bio proglašen za Najveću zvezdu Evrolige u usponu.

Za vreme eliminacione faze, u Istanbulu, postigao je 27 poena u pobedi protiv Letonije i svog sadašnjeg saigrača iz Maveriksa, Kristapsa Porzingisa.

A samo dva dana kasnije, 18-godišnjak je postigao 11 poena, 12 skokova i 8 asistencija u iznenađujućoj pobedi Slovenije u polufinalu protiv Španije prepune NBA asova.

U finalu protiv Srbije, povreda članka ga je izbacila iz igre tokom treće četvrtine, ali njegova uloga u nepobedivom, devet utakmica dugačkom pohodu ka tituli, biće zapamćena kao jedno od najvećih dostignuća jednog tinejdžera u istoriji evropske košarke.

„Mislim da mu je osvajanje te zlatne medalje dodatno diglo samopouzdanje”, kaže Arlaukas.

„Ne volim da koristim reč zrelost, jer je tada imao 18 godina, ali on je zaista sazrevao kao igrač. To je njegov mentalitet”.

„Kada se vratio i kada je na sledećoj utakmici ostvario rekord karijere, samo sam odmahnuo glavom i upitao se: Dokle ovo može da ide?”

U drugoj utakmici po povratku je opet napravio rekord karijere.

Rekao sam: „Okej, dosta je bilo sa prognozama i sumnjama u ovog klinca. Uvek će biti bolji od onoga što ja predvidim”.

Evrobasket je tog leta, nehotice, dao Dončiću šansu da se pozicionira kao ključni igrač Reala.

Španski internacionalac Ljulj, Realov startni plejmejker i MVP iz prethodne sezone, doživeo je povredu pred početak španske lige u prijateljskom meču i tako propustio dobar deo sezone 2017/18.

Dončić je uskočio da popuni prazninu.

„Bio je to njegov tim. Njegov zadatak je bio da ga podigne”, kaže Hajns.

„Način na koji je to uradio sa 18 godina, kako ih je vodio tokom čitave sezone, potezi koje je izvodio i uopšte stvari koje je činio na terenu – sve to je bilo spektakularno”.

Mnogi timovi su pokušali da budu fizički agresivni prema njemu jer su u njemu i dalje videli dete.

„Ali on nikada nije odstupio. Na svaki izazov momentano je uzvraćao”.

„Te sezone sam u njemu video mnoge stvari koje drugi talentovani sportisti nisu imali. Gdegod da ode, gdegod bude igrao, znao sam da će biti uspešan”.

Na kraju sezone, Dončić je poveo Real do rekordne 10. titule u Evroligi, a usput je postao i najmlađi igrač koji je osvojo MVP nagradu, zadržao titulu Najboljeg mladog igrača i svemu tome ododao i MVP titulu na Finalnom turniru.

U aprilu se prijavio za NBA draft i tako najavio prelazak na najveću košarkašku pozornicu na svetu i to ne kao neki razmetljivi talenat, već kao već formirana zvezda NBA kalibra.

„Osvojio je titulu Najboljeg novajlije u ligi. Trenutno je Dalas spreman da uradi nešto značajno”, kaže Hajns za Dončićeve igre u Maveriksima do sada.

Dalas je prodao prava na plejmejkera Trea Janga i dao svoj prvi izbor u nekom budućem NBA draftu, samo da bi dobio Slovenca odmah nakon drafta 2018. godine.

„On jer već bio Ol-star igrač. A još nema ni 22 godine. On je potencijal koji samo može da postane još veći”.

Arlaukas zaključuje: „Ovo vam je klinac koji bi, u vrlo kratkom vremenskom roku, mogao da postane najbolji igrač na svetu. On može da dođe do tog cilja”.