Josipa Lisac i „Lijepa naša”: Izvođenje himne podelilo Hrvatsku

Piše: Slobodan Maričić, BBC

Hrvatska diva je na inauguraciji otpevala hrvatsku himnu i to… Pa, na Josipin način.

To je, naravno, dovelo do podele na društvenim mrežama, ali i krivične prijave protiv jedne od najvećih muzičkih zvezda sa ovih prostora.

Muškarac po imenu Boško Županović podneo je prijavu protiv Josipe Lisac, tvrdeći da je ona izvodeći himnu „koristila izrugljive artikulacije i tonalitete”, prenosi zagrebački Indeks.

„To je možda za neke performanse, ali ne za inauguraciju. Himna se tako ne izvodi, himna se nikada ne bi tako smela izvoditi. To je izrugljivo”, rekao je Županović za Indeks.

A šta kaže Josipa? „Bio je mrak”, prenosi novinarka N1 iz Zagreba.

Debata

U međuvremenu, debata na društvenim mrežama je u punom jeku.

Mnogima se Josipino izvođenje himne ne sviđa.

„Postoji i vreme i mesto za umetnike da eksperimentišu sa njihovom veštinom. Pantovčak – deo Zagreba u kojem se nalazi službena rezidencija hrvatskog predsednika – to nije”, napisala je ova tviterašica.

Ali je mnogi i brane.

Ili jednostavno misle da krivična prijava protiv nje nema smisla.

Priča o himni

„Lijepa naša” je zapravo deo pesme Horvatska domovina iz 1853. godine, pesnika Antuna Mihanovića. Muziku je 1846. godine napisao Josif Runjanin.

Stihovi su se tokom godina menjali, a današnja verzija utvrđena je 1990. godine Zakonom o grbu, zastavi i himni Republike Hrvatske.

„Lijepa naša” je još krajem 19. veka i u periodu između dva svetska rata pominjana kao nezvanična himna Hrvata, da bi nešto kasnije postala službena himna Nezavisne države Hrvatske.

Ustavom SFRJ iz 1974. godine postala je zvanična himna Socijalističke republike Hrvatske.

Inače, mnogi su primetili da je Josipa Lisac na inauguraciji pogrešila reči – otpevala je „teci Savo, Dravo teci”, a u tekstu se prvo pominje Drava, pa Sava.

Priča o Josipi

• Rođena je 14. februara 1950. godine u Zagrebu.
• Muzikom je počela da se bavi još kao dete, a uspeh je ostvarila već prvim albumom Dnevnik jedne ljubavi iz 1973. godine.
• U karijeri dugoj više od pola veka snimala je pop, rok i džez, a neke od njenih najpopularnijih pesama su Magla, Gde Dunav ljubi nebo, Srela sam se s njim, To je ono što me čini sretnom, Danas sam luda, O jednoj mladosti…
• Tokom karijere se bavila i glumom, a igrala je u nekoliko televizijskih filmova.
• Prepoznatljiva je po avangardnoj frizuri i odeći, a tokom godina je postala jedna od najvećih zvezda regiona.

Jedini komentar Josipe Lisac, koja je izvela himnu na inauguraciji, na pitanje je li zadovoljna, bilo je – mrak! #inauguracija #n1info

— Katarina Brecic (@kbrecic) February 18, 2020

Kad je himna bila problem

Slučaj Josipa nije prvi put da je način (ne)izvođenja himne postao problem na ovim prostorima.

Jedan od najpoznatijih primera je zviždanje publike tokom izvođenja himne „Hej Sloveni”, pre meča fudbalske reprezentacije Jugoslavije sa Holandijom 1990. u Zagrebu.

Himna Jugoslavije je godinama posle toga često bila meti i u Srbiji – dok nije promenjena.

Posle raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore 2006, za državnu himnu je izabrana pesma „Bože pravde”, ali je i sa njom bilo problema.

Na primer, fudbaler Adem Ljajić odbio je da je peva tokom mandata Siniše Mihajlovića na klupi reprezentacije, zbog čega je izbačen iz nacionalnog tima.

Tokom izvođenja himne u Skupštini Srbije 2012. godine, lider LSV-a Nenad Čanak pitao lidera SDPS-a Rasima Ljajića: „Je l’ pevaš Rasime?”

Ovakve stvari ne dešavaju se samo na Balkanu.

Jedan od najpoznatijih je slučaj NFL zvezde Kolina Kapernika koji je klečao tokom američke himne, što je u SAD izazvalo veliku buru. Posle Kolina, mnogi sportisti uradili su isto protestujući protiv nejednakosti u Americi.