Slobodno srpski sa Aleksandrom Gudžićem (VIDEO)

Izvor: Slobodnosrpski

„Svaka od strana ima različito viđanje tog događaja, povod, uzrok i posledice. Za albansku stranu povod je utapanje onih dečaka u Ibru i to je bio povod za nasilje. Srpska strana to gleda malo drugačije, ona smatra da je to bilo organizovano, a ne spontano, kako tvrdi albanska strana i da je krajnji cilj bio proterivanje i zastrašivanje Srba i vršenje pritiska na međunarodnu zajednicu kako bi rešila pitanje i status Kosova, dok je za Međunarodnu zajednicu taj stav sličan negde stavu albanske strane, a neki su čak i brutalniji i smatraju da su Srbi krivi za ono što se desilo“, kaže Gudžić.

Ipak, konstatuje, da u albanskoj javnosti na Kosovu postoji i stav, da se to što se desilo nije trebalo da se desi i da je to bila „mrlja u besprekornoj borbi albanskog naroda za stvaranje nacionalne države na Kosovu i za oslobođenje od režima Slobodana Miloševića“.

Kosovo je za pogrom 2004.godine nagrađeno priznavanjem nezavisnosti

Punih 20 godina nakon pogroma, Gudžić smatra da je Kosovo zapravo nagrađeno za zločin počinjen marta 2004.

„Svakako da je postojala politička volja i da je ta akcija bila organizovana i dobro pripremljena. Pojedini istoričari iz Beograda su pisali o tome i smatraju da su tom organizovanom akcijom političke elite tadašnjih Albanaca na Kosovu toga vremena zapravo hteli da izvrše pritisak na vodeće zemlje Zapadne Evrope i funkcionere tadašnjeg UNMIK-a i KFOR-a, kako bi krenuli u proces priznavanja nezavisnosti Kosova i stvaranja nezavisne kosovske države, jer u to vreme, glavna floskula svih činovnika na Kosovu, ali i predstavnika zemalja Zapadne Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, bila je “standardi pre statusa”. Dakle, pitanje nezavisnosti Kosova do tog trenutka nije se ni spominjalo, o njemu se nije ni razgovaralo, i ako se razgovaralo, to je bilo marginalno. Tek nakon martovskog pogroma, tek nakon onog nasilja, kada su Albanci na delu pokazali da mogu da napadnu i činovnike UNMIK-a i vojnike KFOR-a, tek tada počinje da se ozbiljno, u diplomatskim krugovima, razgovara o nekom nezavisnom Kosovu i o stvaranju nezavisne kosovske države. U međuvremenu, status se desio, ali standardi nisu. Srbi se na Kosovo nisu vratili. I ako su se vratili, od onih proteranih, to je na nivou statističke greške“, rekao je Gudžić.

Po njegovom mišljenju to je svakako bilo jedno od najstrašnijih nasilja u srpskoj savremenoj istoriji i dani kada je vršen sistematski progon nad Srbima.

„Danas se ta politika i nasilja i pritiska nad Srbima vrši jednom perfidnijom metodom, čini se sve da se stvore uslovi da Srbi odu odavde, ali suština i krajnji cilj jeste isti: da se ovde broj Srba smanji, da oni praktično nestanu ili da dožive sudbinu Srba u Severnoj Albaniji ili u današnjoj Severnoj Makedoniji“, ocenio je Gudžić.

Martovski pogrom bi trebalo da se nađe u udžbenicima istorije

Po njegovom mišljenju, martovski pogrom bi, kao jedan od najstrašnijih zločina u savremenoj srpskoj istoriji, trebalo da bude deo udžbenika istorije.

“U tom trodnevnom nasilju nema segmenta života Srba na Kosovu koji nije uništen. Srbi su proterani iz gradova. Danas imamo prestonicu Kosova, Prištinu, koja je etnički najčistiji grad u Evropi dvadeset prvog veka. U Evropi koja se hvali multikulturalnošću, različitošću, koja je dom i prihvatilište za ljude druge boje kože, rase, druge vere. A mi imamo, na jugu te Evrope, na jednoj teritoriji koja je pod kontrolom i protektoratom te civilizovane Evrope, tog civilizovanog Zapada, jednu teritoriju čiji je glavni grad etnički najčistiji u Evropi dvadeset prvog veka, rekao je istoričar Aleksandar Gudžić gostujući u emisiji Slobodno srpski.

Tekst je prenet sa portala Slobodnosrpski.