Korona virus i Čačak: „Odjednom je širom grada krenuo talas povišenih temperatura i upala pluća“

Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Beograd, Niš, Kragujevac… Dugoj listi gradova u kojima je epidemiološka situacija označena kao „problematična“ pridružio se i Čačak.

Kakva je situacija u gradu?

„Haotična, uz dosta straha“, kaže za BBC na srpskom Čačanka Ivana Radovanović, dodajući ipak da se „poslednjih dana situacija malo smiruje“.

U Čačku je 3. jula proglašena vanredna situacija, a u gradskoj kovid bolnici se trenutno nalazi oko 180 ljudi.

„Dosta je teže nego kada se tek pojavio virus“, ističe Radovanović.

„U aprilu i martu nikoga nisam znala ko je oboleo, a sada ih ima dosta. Iz grada, škole, iz viđenja… A i s kim god da pričam taj neko zna nekog ko je oboleo“, dodaje.

Isto kaže i njena sugrađanka Ivana Topalović: „Odjednom je samo krenuo talas temperatura i upala pluća svuda po gradu“.

Međutim, jedan problem je korona virus, a potpuno drugi kako finansijski preživeti koronu.

„Obim posla je manji, ima i onih koji su izgubili posao, znam i za takve slučajeve“, kaže Radovanović koja je zaposlena u firmi za proizvodnju ograda.

„Deluje mi da ljudi sada nisu zabrinuti samo za koronu, već i kako će preživeti ekonomski. Tokom proleća svi smo mislili ‘potrajaće mesec-dva, onda će se smiriti i vratiti na staro, pa kao preguraćemo’. Kad ono

„Nije dobro, ali ide na bolje“

Zoran Jureš ima 64 godine i ceo život je prisutna na kulturnoj sceni Čačka. Bavi se izdavaštvom.

„Od starta sam ozbiljno sam shvatio celu situaciju, imam dovoljno godina da ne fantaziram“, kaže Jureš.

„Kači me i sa godinama, a imam oko sebe i puno meni dragog naroda svih uzrasta, tako da se brinem za njih i kako ćemo sve prevazići“, dodaje.

Kako navoodi, poznaje dosta ljudi koji su zaraženi, dok je nekoliko njih i preminulo od posledica Kovida-19.

„Među njima su i dva moja školska druga“, ističe on.

On ipak smatra da situacija u gradu nije tako strašna kao što deluje.

„Imam drugara u Čikagu sa kojim se redovno čujem i koji prati medije. Nedavno mi je pisao, kaže ‘jao, čoveče, ima li ko živ tu kod vas’, ali nije baš tako“.

Šta o stanju u gradu kažu stručnjaci?

„U gradskoj kovid bolnici je 174 ljudi, pritisak od priliva novih bolesnika je malo popustio“, kaže za BBC na srpskom Mihajlo Luković, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Čačku.

Navodi da bolnica ima kapacitet od 260 kreveta, a dnevno stiže i po 25 ljudi.

„Ipak, verovatno ćemo uspeti da izbalansiramo prijem i otpust pacijenata, tako da niko neće biti ugrožen“, dodaje on.

U Čačku je od 3. jula zabranjeno okupljanje na javnom mestu i organizovanje proslava, a kafići i restorani smeju da rade do 20 časova.

Zabranjen je rad bazena i javnih kupališta, a u teretanama, igralištima i parkovima dozvoljeno je okupljanje do pet osoba.

„Epidemiološka slika još nije dobra, ali ide na bolje. To znači da je veliki broj zaraženih, ali da je nešto manje novozaraženih“, kaže Luković.

Kako navodi, za dve do tri nedelje situacija će biti „izuzetno povoljna“ kada je reč o broju obolelih, a onda sledi „još nekoliko meseci bezbednosnih mera, dok ne stigne vakcina“.

Zašto se dugo čeka na testove?

Uprkos situaciji, grad se nije promenio u poslednje vreme, navode Čačanke sa kojima je BBC razgovarao.

„Mislim da je Čačak bio među prvim žarištima… Kad je Pazar bio u žiži javnosti, ovde se uveliko kuvalo, samo se nije dovoljno pričalo o tome“, kaže Ivana Radovanović.

Kako navodi, veliki problem je što se dugo čeka na testiranje.

„Drug je bio 337. na listi, rekli mu da će ga zvati kad dođe na red – ili da standardno plati 6.000 dinara i dođe sutra“, kaže Radovanović.

Da je lista za čekanje duga zna i Ivana Topalović.

„Moj kolega je bio 377. na listi. To je bilo početkom meseca, a tek 17. jula su ga pozvali na PCR test.

„Nešto slično se i meni desilo… Mislila sam da imam virus, ali rekli su mi da nema smisla da čekam test, nego da idem kući“, ističe ona.

Luković ima objašnjenje za to – kaže da dnevno dobijaju 80 PCR testova dnevno, a prioritet su pacijenti u bolnici i teži slučajevi.

„A taj broj nije samo za Čačak, već i za Milanovac, Lučane i Ivanjicu… Tako da nije moguće da baš svi koji dođu tek tako provere da li su zaraženi.

„I to nije samo u Čačku – svuda je isto“, kaže Luković za BBC.

Dve čačanske kovid priče

„Zašto ste došli?“ – priča Ivane Topalović

Početkom jula sam odjednom dobila temperaturu.

Pozvala sam odmah Dom zdravlja i rekli su mi da ne dolazim tamo, već da se javim u kovid ambulantu.

Otišla sam, ali je bilo „zašto ste ovde, zašto niste otišli kod vašeg lekara“. Samo su mi rekli „idite kući, možda je prehlada“.

Ja se posle tri dana ponovo javim, jer sam do tada već izgubila čulo ukusa i mirisa, a doktorka mi kaže „možda vam je to zbog sinusa“, ali kao „evo idite da snimite pluća, da ne bude da nisam htela da vam dam“.

To i uradim i bude sve ok – rekli mi da je sve je u redu i da pijem vitamine.

Preporuče mi ipak na plućnom da uradim PCR test, ali mi doktorka na opštoj praksi kaže „ne bih vam ja to preporučila, čeka se mnogo, proći će vas sve dok dođete na red“.

Kao „budite na bolovanju nekoliko dana i javite se kad vas prođe“.

Tako je i bilo. Sve to je trajalo od 7. do 17. jula.

U ponedeljak sam zaključila bolovanje i vratila se na posao.

Šetnja po bolnici – priča Ivane Radovanović

Moj kolega sa posla je zaražen, ubrzo se razbolelo još dvoje u kancelariji i od tada svi radimo od kuće.

Igrom slučaja sam baš te nedelje bila na odmoru, tako da nisam bila u opasnosti.

Međutim, njemu su prvo rekli da uopšte nema virus.

Išao je na preglede više puta, ali u Dom zdravlja, ne u kovid ambulantu i rekli su mi da nije ništa.

Tada je već bio zaražen.

Onda je na njegovo insistiranje i veze dobio da uradi test i bio je pozitivan.

U međuvremenu mu se zarazilo i dete staro dve i po godine.

Otišli su u kovid ambulantu, gde su ih primili, ali im rekli da detetu ne smeju da vade krv, pa su ih šetali po bolnici.Dakle, on je tako zaražen vodio zaraženo dete po bolnici, šetali se po hodnicima.

Na kraju su ih poslali na pedijatriju, zbog čega je načelnica poludela jer je pedijatrija dezinfikovana i tamo niko ko ima koronu ne bi smeo da uopšte da priđe.

Svi u gradu pričaju koliko su doktori i sestre veoma ljubazni, da trče i rade koliko mogu, ali da je prilično neorganizovano.

Ne znaju šta rade, nemaju tačne instrukcije.

Kako se živi u Čačku u doba korone?

„Pre nekoliko meseci bi mi bilo logičnije da planeta Zemlja skrene sa putanje, nego da neko odloži Olimpijske igre – a to se dogodilo“, kaže Jureš.

On ističe da su sve kulturne manifestacije u gradu odložene, jedino se Disovo proleće „provuklo u julu“.

„Rajko Petrov Nogo je dobio nagradu, ali nije mogao da dođe po nju… To je prvi put da pobednik nije bio prisutan. Ipak je on star i bolestan.

Kako navodi, u nekim objektima i ustanovama se poštuju bezbednosne mere, ali ima i dosta onih koji baš i ne paze.

„U biblioteke, apoteke i male prodavnice, koje svi imamo u kraju, nikako se ne može bez maske i ne više od jedne osobe.

„Za to vreme kafići i sportski tereni su i dalje puni, a mnogi maske nose kao modni detalj, oko ruke ili oko vrata“, kaže on.

Njegove sugrađanke imaju drugačiji utisak.

„Situacija je ozbiljnija, pa sam i ja. Više se štitim nego ranije. Iskreno se bojim, a prošli put nisam“, kaže Topalović.

Njoj se čini da sada više ljudi nose maske.

Radovanović dodaje da ovog puta „nije toliko uznemirena“, ali da se ljudi iz njenog okruženja „baš plaše”

„Mnogo su uznemireni, više nego prvi put i više se pridržavaju mera. Nose maske i na otvorenom“.

Za to vreme neki rade bez problema.

„Nema ulice da se ne pravi neka nova građevina“, kaže Jureš.

„Kroz grad samo idu mešalice za beton, građevinci rade punom parom. Ko želi da kreči mislim da ne bi mogao da nađe majstora, svi rade“.

On dodaje da i pored svega ima i ljudi koji na epidemiju gledaju kao na teoriju zavere.

„Neki su u biznisu stvorili ime i bolje žive od drugih, pa misle da će se zbog toga izvući od virusa“, navodi.

Protesti

U Čačku je tokom epidemije održano nekoliko protesta.

Prvi su na ulice, početkom jula, izašli ugostitelji, nezadovoljni ograničavanjem radnog vremena ugostiteljski objekata do 20 časova.

Oni su tada isticali da će ta mera dovesti do zatvaranja velikog brojka objekata i da je „katastrofalna za sve ugostitelje“, piše N1.

Ugostitelji su nezadovoljni i zato što ih niko ništa nije pitao pre donošenja mera, iako one znatno utiču na njihov život.

Drugi niz protesta održan je sredinom meseca ispred Gradske uprave, kada i u Beogradu.

Tada se u centru Čačka okupilo tridesetak onih koji su nezadovoljni radom lokalnih i republičkih vlasti.

Demonstranti su na tim protestima tražili odgovore od gradonačelnika Miluna Todorovića o postupcima vlasti tokom epidemije, kao i na to ko je odgovoran za smrt braće Đokić, prenosi portal NovaS.

Čačanin Stefan Đokić (26) preminuo je 11. juna u Beogradu od posledica infekcije korona virusom, deset dana pošto je bitku sa ovom bolešću izgubio njegov stariji brat Radoš (36).

Prethodno su u centru grada protestovali i bivši fudbaleri Borca iz Čačka, tražeći da im se isplate zaostale zarade, zbog čega su čak i štrajkovali glađu.

Kako dalje?

Neki od stanovnika Čačka nisu baš optimistični.

„Kako dalje? Nikako“, kaže Ivana Topalović.

„Mislim da će na kraju svi oboleti i ko bude jači bolje će podneti… Trenutno mi deluje da će ovo večno trajati“, dodaje ona.

Radovanović ističe da joj deluje da će, kako vreme prolazi, ljudi morati da nauče da žive sa virusom.

„Kao što živimo sa gripom, tako ćemo i sa koronom. Verovatno će ga i većina preležati u nekom trenutku“, smatra ona.

Ipak, kako kaže, ovaj put se ne plaši toliko.

„Više sam se plašila ranije, zbog situacije u Italiji, gde sam živela jedno vreme, pa se i dalje čujem da ljudima tamo.

Sada više brine zbog vakcine, nego zbog korone, kaže.

„Nisam sigurna u to da neko može u tako kratkom roku da napravi vakcinu, a da nema nuspojave“, navodi.

Dakle, ako dođe do obavezne vakcinacije…

„U početku ne bih bila za to“, kaže kratko. „Ne bih da budem eksperiment“.

Ni Jureš ne misli da će se u skorije vreme sve vratiti u normalu.

„Najstariji unuk mi ima 15 godina i živi na Tajvanu, tako da pratim šta se dešava i sa te strane planete. Oni su prevazišli sve ovo“.

Navodi da su tamo brojne mere uvedne u borbi protiv korone.

„Dok je trajala školska godina menjao je dva metroa do škole, a temperaturu ti mere i na ulazu i na izlazu iz metroa, dele maske…“

„Kod nas toga nema… Neki se čak hvale što su masku kupili u martu, a još uvek je koriste“.