Vida Petrović Škero – Nismo vlada u senci

Razgovarala: Jelka Jovanović, Izvor: Novi magazin

Prošle sedmice u Beogradu je predstavljeno neformalno telo nazvano Anketna komisija, koje čine univerzitetski profesori i eksperti iz četiri oblasti sa zadatkom da „ispitaju odgovornost Republike Srbije za povredu supstancijalne i proceduralne obaveze da se zaštiti pravo na život i u okviru nje“. Sudinica Vrhovnog suda u penziji Vida Petrović Škero deo je Potkomisije za pravna pitanja i poznata po preciznosti i poštovanju propisa – u ovom slučaju Povelje o radu Anketne komisije – naglašava da to telo svoj legitimitet i ustavnost izvodi „iz narodne borbe za očuvanje vladavine prava, oličene u mirnim protestima studenata i drugih građana sa zahtevom da se svi odgovorni za urušavanje nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu izvedu pred lice pravde“.

Sve je u senci studentskih protesta, pa je tako uglavnom promakao izbor 51 tužioca, pri čemu su svi članovi Visokog saveta tužilaštva praktično nelegitimni?

Kod nas su svi stalni članovi u VST tužioci birani u Skupštini, a ugledni pravnici nisu iako Skupština ima većinu koju nije moguće ugroziti. I glavna tužiteljka je birana po starom zakonu, a drugo je pitanje što je još ministarka – pa još u ostavci – u tom telu.

E sad, moram da vam kažem da je nove tužioce i tužiteljke trebalo birati, problem je što to nije ranije učinjeno iako je bilo na dnevnom redu. Zašto su potrebni? Pa samo u tri osnovna tužilaštva u Beogradu nedostaje 51 tužilac, predmeti se gomilaju, građani čekaju. 

 

Otkuda takav manjak, nema kandidata?

Ne, ima kandidata, čak i veoma dobrih, ali ja tumačim da svako ima svog kandidata! Velika priča ide kroz javnost o ratu između visokih tužilaca, ima mnogo tužilačkih saradnika koji godinama rade, a ne biraju ih na vreme. E sad, kad su izabrani u ovim uslovima, i najbolji će biti pod sumnjom.

To znači, suprotno glasinama koje kruže da ste vlada u senci, vi niste ni tužilaštvo ni sud u senci, kao i vaše koleginice i kolege u drugim sektorima? 

Nikako, nismo mi nikakva senka niti smo u nekoj senci, ni mi zaduženi za pravni sektor, ni građevinci, ni ostali, ali tačno je da smo nastali pre svega zbog toga što nadležni rgani nisu radili svoj posao posle teške tragedije 1. novembra. Bilo je reči o Anketnom odboru u Skupštini koji bi trebalo da se bavi ovim poslom kojim se sada mi bavimo – ne da sude, ne da utužuju nego da se utvrde određene okolnosti i javnost obavesti o svemu. Jer Narodna skupština je, kako joj ime kaže – za narod.

Ali poražavajuće je da već drugi put u nepune dve godine posle teških tragedija kakvi su bili zločini u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i selima Dubona i Malo Orašje, pa onda pad nastrešnice – nema krivca, samo ponavljanja da sistem nije zakazao. Pri čemu je i danas na snazi zakon da maloletnici mogu u streljani da vežbaju pucanje! Niko se o tome ne brine. 

Onda se zapitaš da li je moguće da Skupština, koja je često pravila anketne odbore za ovo i ono, drugi put u kratkom roku izbegava formiranje takvog tela. Namećući, pri tome, raspravu da li anketni odbor sudi ili ne sudi, što je nedopustivo. Anketni odbor ne sudi, on utvrđuje različite okolnosti, različite odgovornosti, različite vrste šteta, načine postupanja u određenim situacijama. Kada se novembra prošle godine ponovila situacija i nije formirano to skupštinsko telo, okupila se različita vrsta stručnjaka da utvrdi kako je došlo do pada nadstrešnice, ima li propusta i koji su, a ono što će raditi tužilaštvo i sud nije naša nadležnost; mi ćemo raditi posao koji bi radio Anketni odbor da je formiran, ali mi nismo institucionalno telo i niko nema nameru da se bavi politikom.

A ipak vam to prebacuju?

Znate kako, svi se mi bavimo politikom čim napunimo dovoljno godina; znam da nekom može biti smešno, ali odluka o tome hoćeš li kad si mali kupiti ove ili one bombone je politička, kod koga ćeš se lečiti, koji hleb u kojoj radnji ćeš pazariti – evo, svedoci smo bojkota trgovinskih lanaca – sve su to političke odluke kojima se svi mi svakog dana bavimo. Ne politikantstvom, ne ni politikom kao profesijom!

Pošto se i politika bavi svakim od nas svakog dana!

Jedno od prvih ustavnih načela kaže da suverenitet u ovoj državi nose građani i građani imaju pravo da se udruže, imaju pravo na mišljenje i govor. I svi građani imaju pravo da saznaju važne infomacije. A kako da saznaju ako znamo kako se u javnosti postavljaju pitanja i odgovora na to ko je gradio nadstrešnicu, ko je otvarao objekat… Onda su se pojavili i studenti sa svojim zahtevima i shvatiš da je pitanje mogu li oni dobiti sve odgovore. Formirali smo Anketnu komisiju – ne odbor koji je skupštinsko telo – već građansko telo tako što smo iz četiri profesije skupili ljude za koje smo smatrali da su eminentni. 

Jedno od prvih ustavnih načela kaže da suverenitet u ovoj državi nose građani i građani imaju pravo da se udruže, imaju pravo na mišljenje i govor. I svi građani imaju pravo da saznaju važne infomacije

Prosto je neverovatno šta se dogodilo kad je to objavljeno, kakav je udar nastao na tu komisiju, da želi da preuzme vlast, da bude vlada, da se svi članovi nadaju nečemu… Pri čemu su to ljudi poznati u svojim profesijama, koji do sada nikada nisu pokazali nameru da učestvuju u vlasti, naprotiv, žele da pomognu i narodu i vlasti; narodu da osvoji svoja prava, a vlasti da im to omogući jer mi nemamo realnu sliku o onome šta se dešava.

Šta može da misli onaj ko ne može da gleda sve televizije ili da čita sve novine, ja često idem na jug Srbije i tamo ima samo novina koje objavljuju ono što zovemo govor mržnje, iskrivljene i netačne informacije. Zbog svega toga smo odlučili da se skupimo i uradimo ono što je trebalo da uradi državni organ, a svako će moći da koristi naše nalaze. Svi građani, institucije. Znate, naše udruženje CEPRIS je napravilo model ustava kad je Ustav pravljen i imali smo utisak da to niko nije pročitao, a velika je šteta. Nije to sve bilo sjajno, ali za svaku državu je bogatstvo da ima i čita što više mišljenja stručnjaka.

Članovi Anketne komisije

Komisija će raditi plenarno i u okviru četiri potkomisije.

Potkomisija za građevinska pitanja:

Dr Vladan Kuzmanović, redovni profesor Univerziteta u Beogradu (UB) – Građevinskog fakulteta;

Danijel Dašić, diplomirani građevinski inženjer.

Potkomisija za ekonomsko-finansijska pitanja:

Dr Dušan Dobromirov, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu (UNS) – Fakulteta tehničkih nauka;

Dr Dejan Šoškić, redovni profesor UB – Ekonomskog fakulteta;

Dr Ognjen Radonjić, redovni profesor UB – Filozofskog fakulteta;

Dr Vladimir Obradović, redovni profesor UB – Fakulteta organizacionih nauka;

Potkomisija za medijska pitanja:

Dr Dubravka Valić Nedeljković, redovna profesorka u penziji UNS – Filozofskog fakulteta;

Dr Rade Veljanovski, redovni profesor u penziji UB – Fakulteta političkih nauka;

Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja;

Potkomisija za pravna pitanja:

Vida Petrović Škero, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji i nekadašnja predsednica tog suda;

Radmila Dragičević Dičić, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji;

Savo Đurđić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji i nekadašnji član Visokog saveta sudstva;

Dr Vesna Rakić Vodinelić, redovna profesorka u penziji Univerziteta Union u Beogradu – Pravnog fakulteta;

Dr Tanasije Marinković, redovni profesor UB u Beogradu – Pravnog fakulteta;

Jovan Rajić, advokat;

Sofija Mandić, pravnica i članica Centra za pravosudna istraživanja;

Vladica Ilić, menadžer pravnog tima Beogradskog centra za ljudska prava.

I pravosuđe je počelo da se otvara, očekujete li da će tužilaštva koristiti nalaze do kojih dođete?

Mi imamo veoma stručne tužioce, ali ne bih mogla da tvrdim ni jedno ni drugo – ni da ni ne. Tužilaštvo je, prema mom mišljenju, od početka napravilo velike greške, neću reći u pogledu stručnog rada već u obaveštavanju javnosti o tome šta se desilo. Ne mogu da kažem da tužilaštvo ništa nije obaveštavalo, ali kako je to činilo? Tako što je na svoj sajt tu i tamo postavljalo poneku rečenicu. 

Desi se takva tragedija u kojoj pogine 15 ljudi, dvoje mladih ljudi ima teške posledice, svi imaju porodice, građani su šokirani… Kada se na bilo koji način dva puta otvori neki objekat, pri čemu nadležni garantuju da je sve kako treba i još daju komentare „sve je završeno“, a onda se sve to sruši, građani kažu: „Aman, šta se ovde dešava?“

Ne znam koliko primećuju, ali od dana kada je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu padali su na drugim objektima, renoviranim ili novoizgrađenim, delovi fasada, plafona, u bolnicama dva puta, u školama – sve to ukazuje da kod nas nešto ne funkcioniše u gradnji infrastrukture. I kada od nadležnih imate izjave da tu ništa nije dirnuto (!), pa se vrlo brzo ustanovi da jeste i te kako, onda počnete da gledate kako se to radilo. 

I šokirate se cenama, od početnih do krajnjih. 

I šokirate se onim što građani obično ne čitaju, ja kao pravnica činim jedno mesečno zakonskim predlozima – predlogom lex specialisa za EXPO i poslednjim predloženim izmenama zakona o planiranju i gradnji – srećom, zbog problema u Skupštini, još neusvojenih! Prvim sporazumom o saradnji s Kinom, osnovnim ugovorom koji ima snagu zakona nije predviđeno ništa nenormalno, prvi aneks uređuje još neke odnose, a 2013. drugi aneks, između ostalog, predviđa da se za radove i materijale neće primenjivati zakon o javnim nabavkama koji obavezuje na tendere, javnost, da se zna ko učestvuje, ima li kvalitet ili nema… Pa shvatiš da tu nešto mnogo škripi. I zapitaš se zašto to tužilaštvo ne kaže, da li krije?

Ja ne verujem da su imali nameru da kriju, ali je to pogrešno funkcionisanje institucije; razumem da postupajući tužilac radi na predmetu, ali može deset minuta da dâ, tužilaštvo ima i portparole.

Živa reč?

Da, živa reč mora, pa postoji i vrhovni tužilac koji ima svoja ovlašćenja, ima i onih nadtužilaca koji znaju šta se dešava i niko ne obaveštava javnost. Šta građani vide, šta pravnici i novinari kažu? Uništavaju se dokazi – što možda uopšte nije tačno, ali šta drugo da pomisle kad niko ne daje obrazloženje?

Pa onda sebi kažeš, hajde da vidimo šta se desilo, hajde da pročitamo sve što je moguće da se pročita, da analiziramo zakone i kažemo koje mogućnosti postoje. Da li će neko to pročitati i koristiti, zaista ne znam, ali pozivam sve zainteresovane koji mogu da pomognu ili znaju nešto što se može proveriti da nam – pomognu. Ne, ne radimo mi istragu, pokušavamo da vidimo gde smo jer ništa ne znamo.

Šta ćete vi raditi?

Koleginica koja je profesorka procesnog prava i ja konkretno radićemo na tome šta može da se učini na obeštećenju građana, pojedinaca u vezi s onim što se desilo. A o tome ništa ne znamo ni od nadležnih investitora niti od izvođača radova, Vlade, ne znamo koliki je obim štete, a šteta raste svakog dana, stanica se ne upotrebljava, putnici moraju do Petrovaradina… 

Mi nećemo veštačiti, ali imamo ljude koji mogu dati okvirnu procenu prilično precizno, imamo ljude koji se bave ekonomskom forenzikom, one koji mogu da utvrde da li je bilo koruptivnih radnji. Sumnja postoji, ali mi to nećemo utvrđivati – to je posao suda, ali javnost mora da zna šta se desilo. Sad se već zna da je bilo 200 podizvođača, pa javnost treba da zna da li je bilo ugrađivanja, adekvatne kontrole… 

Neće građani čitati više desetina hiljada dokumenata, od kojih se polovina ne odnosi na ono što treba da gledamo. A pitanje je da li dokumentacija stvarno nije sređena, što nikada ne bi smelo da se desi, ili se skreće pažnja na nešto drugo?

Kako komentarišete to što je novosadsko Više tužilaštvo posle tri meseca najavilo ispitivanje eventualnih koruptivnih radnji, a ne nadležno republičko tužilaštvo za organizovani kriminal?

Strašno je što je to počelo tek posle tri meseca, ali mene je porazilo saopštenje da je to učinilo pod pritiskom javnosti! Da li je to normalno? To je kao kada bi neko saopštio da je bolnica pod pritiskom javnosti počela ozbiljno da leči pacijenta! 

Uvek kažem dobro je da se počne, makar pod pritiskom javnosti, ali meni kao pravniku je čudno, a na to je ukazala Komisija kad se predstavljala, da politički funkcioneri ovde odgovaraju samo tako – politički, ostavka je krajnji domet odgovornosti za korupciju. Mi nemamo ozbiljan antikoruptivni proces protiv nekog direktora, o funkcionerima da ne govorim, uglavnom su to postupci protiv lekara koji su primili mito od 200 evra, nekog prodavca koji je primio 50 evra…

Pitanje je zašto taj antikoruptivni postupak nije pokrenulo Tužilaštvo za organizovani kriminal, specijalizovano, puno ljudi sa posebnim znanjima i ovlašćenjima

Saobraćajnog policajca…

Mi smo za prošlu godinu u građevinarstvu prvi po stepenu korupcije u istraživanjima koje rade evropske institucije po istim kriterijumima za sve zemlje, a neko napravi ugovor u kojem se sve ono što bi predstavljalo alat za borbu protiv korupcije skloni. Hoćemo i to analizirati, i ako znamo tako nešto, pitanje je zašto taj antikoruptivni postupak nije pokrenulo Tužilaštvo za organizovani kriminal, specijalizovano, puno ljudi sa posebnim znanjima i ovlašćenjima. 

Pomenuli ste lex specialis za EXPO – neki od podizvođača koji su četvrti, peti u lancu kažu „naše su cene normalne“. I bez lex specialisa, pa možemo misliti do koje se svote stigne u ceni glavnog izvođača!

Ovde smo imali čitav lanac podizvođača, glavni Kinezi su nešto vrlo malo radili, ne vidi se tačno ni šta su radila tri glavna kineska podizvođača, posle toga imamo veliku firmu koja uzima podizvođača, koji uzima svoje podizvođače. To su mediji već objavili. I da su mnogi od tih podizvođača registrovani za čišćenje tepiha ili prozora, a angažovani su za građevinske radove. I naravno, svaki novi ugovor ima sve veću cenu. Transparentnost je to već objasnila, objasnili su i naši ekonomski eksperti; kada imate tako nešto evidentno postoji sumnja na korupciju. Glavnom izvođaču to ne smeta jer je tako vrednost posla daleko veća od početne. 

A investitoru, u ovom slučaju državi Srbiji?

E, investitor bi morao da vodi računa o tome. Bavićemo se i time koliko i ko vodi računa o svemu tome. Kažu, pa niko nije utuživao? Pa što mora da utužuju kad se zna da se kod nas tako radi i gradi? Zato, moram da ponovim, apsolutno je fascinantno kakav je lex specialis za EXPO i predlog izmena zakona o planiranju i izgradnji…

Vida Petrović Škero: Kako se nešto gradi ako nisu rešeni imovinski odnosi!

Mislite ni na deo da će objekti moći da se koriste i bez upotrebne dozvole?

A znate obrazloženje? Nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi. Pa kako je nešto moglo da počne da se gradi ako nisu rešena imovinska pitanja? I to se ne odnosi samo na put koji je već gotov već i na podvožnjake, nadvožnjake – deluje kao vic, ali bojim se da će građani protrčavati ispod podvožnjaka ili preko nadvožnjaka jer ne mogu veruju u ovo što nas se dešava. Nama radi Železnička stanica Prokop bez upotrebne dozvole, a predsednik vrlo brzo posle nesreće u Novom Sadu izjavi kako sumnja da će sad bilo ko od stručnjaka hteti da potpiše radove, pa će se kasniti sve više i više! Što me je kao pravnicu zapanjilo – očigledno je do sad bilo veoma lakog potpisivanja, a u Novom Sadu nije bilo ni prijema u skladu sa zakonom.

Otuda lex specialis. I otuda nema odgovornosti; pa nama premijer, koji je u vreme početka radova bio gradonačelnik Novog Sada, ne podnese ostavku zbog Železničke stanice već posle tri meseca zbog toga što su jednoj studentkinji članovi njegove stranke polomili vilicu. Ja se ne bavim politikom, ali moram da se pitam da li je to moralna ostavka. Posebno što je na istom događaju predsednik dao krovni ugovor, uz opasku kako nije znao da je javno dostupan! Navodno su i od njega krili ili su ga lagali!

Vaš tim će, na koncu, kroz analizu zakona dati i predloge njihovih imena?

Da, ako postoje odredbe koje omogućavaju koruptivno ponašanje, moraju se menjati.

Predložićemo i osnivanje Fonda solidarnosti iz kojeg bi se finansirale potrebe kakve imaju roditelje dece iz „Ribnikara“, Dubone, Malog Orašja i stradalih u Novom Sadu, a posebno za lečenje povređenih. Recite mi, zar nije bolje tako planirati novac u budžetu nego ići s populističkim skupim avanturama kako što je besplatan prevoz u Beogradu. A svi znamo da nema besplatnog ručka, odnosno, da taj prevoz svi plaćamo.

U ovim danima smo svi zaboravili na evropske integracije, ali Anketna komisija se zapravo bavi svim onim što je predmet poglavlja 23 i 24?

Da, osnovnim ljudskim pravima, medijskim slobodama i vladavinom prava. Da li ćemo svi drhtati ispod neke druge nadstrešnice strahujući hoće li nam se nešto desiti, svesni da nema nikakve zaštite.

Već sam rekla da ćemo se koleginica i ja baviti naknadom štete, ali sjajan tim mladih pravnika baviće se pitanjem postoji li u našem pravu odgovarajući put za zaštitu života. Pravo na život je temeljno, nije apsolutno i država mora da obezbedi sve mehanizme i instrumente za zaštitu. Ako dođe do gubitka života, mora obezbediti delotvornu istragu koja će sve utvrditi – u suprotnom država je kršila pravo na život čoveka.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.