Skupština bez opozicije

Piše: Jelka Jovanović

Dugo očekivani 22. jun doneo je nagoveštaj odgovora na ključno pitanje šta će se desiti posle izbora. Posle nadmoćnog uspostavljanja nove-stare vlasti pod palicom Srpske napredne stranke i njenog predsednika Aleksandra Vučića, sve se dalo u potragu – za opozicijom. Nove parlamentarne praktično nema, pošto su i obe drugoplasirane liste, Dačićevi socijalisti i Šapićev SPAS, “viđene” za vlast, kao i bar tri od četiri manjinske.

Ali, čak i da svi, uključujući Pastorov Savez vojvođanskih Mađara, naprasno postanu parlamentarna opozicija – a neće! – raspored snaga je jasan. Čak i u toj nezamislivoj kombinaciji opoziciju bi činilo tek nešto više od petine poslanika/ca, a nema sumnje da bi socijalisti bili najbolji u toj ulozi.

Vanparlamentarna opozicija određena je što bojkotom, što ostajanjem ispod niskog izbornog praga od tri odsto, mada je i u potonjim redovima Vučić, sada kao predsednik države na stranačkoj proslavi, napravio pometnju najavom da će u vlast uzeti i one koji su ostali ispod crte.

Nema sumnje da bi nezamislivim ubacivanjem u igru i nekog iz bojkot-opozicije Vučić formirao tzv. vladu nacionalnog spasa.

Može ovaj tekst da počne i sasvim drugačije; verovatno su u postizbornoj noći najsrećniji bili diplomirani istoričar Nemanja Popović (1990, Raška) i master istoričar Milan Jugovič (1985, Loznica), jer su kao 191. i 192. na listi “Za našu decu” izvesno poslanici. Štaviše, kad se izuzme dvadesetak imena koja će sigurno biti u izvršnoj vlasti, a možda i neki od umetnika sa liste ne prihvate političku čast – radovaće se i oni ispod njih, sve do politikologa Dejana Tadića (1982, Sombor), vaspitačice Slađane Jovanović (1972, Bečej), sociološkinje Andrijane Vasić (1982, Leskovac) i studenta Milana Vasiljevića (1995, Beograd). Oni su na pozicijama 210-213 i imaju ozbiljne izglede da budu deo parlamenta. Pri tome bi i njihov lider ispunio obećanje o novim mladim licima, mada ni sam nije verovao da će njegova lista dotle dobaciti.

A napokon, moglo bi se debatovati o izlaznosti, reprezentativnosti, nepravilnostima i bojkotu. A ravnopravno s tim i o nevažećim listićima, pošto ih je ove godine više nego one kad je in bila kampanja belih listića.

Napokon, izvesno je da krajnji desničari – SRS, Levijatan i Zavetnici, pre ostalih – nisu doprli do birača iako su mnoge kalkulacije govorile o njihovom prodoru, posebno potonje dve liste. Mada to i nije odviše utešno, pošto su prvoplasirana i trećeplasirana lista više desno nego u centru, a i socijalistima sa stalnim partnerom Draganom Markovićem Palmom desnica nije mrska.

RASPORED

Prema svim procenama, uključujući zvanični Republičke izborne komisije (RIK), na izbore je izašlo oko 50 odsto upisanih birača. Ima tu sporenja da li je malo ispod ili iznad – jer je to jedna od nezvaničnih mera uspeha i neuspeha i izbora i bojkota – ali tu je negde.

Prema poslednjim podacima RIK-a (64,6 odsto biračkog tela), glasalo je 50,32 odsto, a rezultati su: (1) Aleksandar Vučić – za našu decu – 61,59 odsto. Slede drugoplasirani na listi i po broju glasova “Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma” sa 10,37 odsto, pa peti na listiću, treći po rezultatu “Aleksandar Šapić – pobeda za Srbiju”, poznatiji kao SPAS, sa 3,64 odsto.

Trećepozicionirani na listi “Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka” definitivno ne ulaze u Narodnu skupštinu Srbije, što je ozbiljna “apstinencija” jer su dugo bili najbrojnija poslanička grupa, a bezmalo od prvih obnovljenih višestranačkih izbora u parlamentu.

Dobrim rezultatom može da se pohvali Savez vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora, koji sa 2,45 odsto glasova ima čak deset poslanika. Kao i Šapić. Razloga za radost, istina ispodcenzusnu, ima i lista “Za Kraljevinu Srbiju (Pokret obnove Kraljevine Srbije, Monarhistički front) – Žika Gojković”, kojoj je poverenje ukazalo 2,68 odsto birača, a ima nade do prebrojavanja čitavog biračkog tela da se primaknu i cenzusu. Koji su, uzgred, na pokrajinskim i lokalnim izborna preskakali.

Za brigu, ne samo kandidata već i građana je što Ujedinjena demokratska Srbija nije dobacila ni do jednog postotka (0,93) iako je čine Vojvođanski front, Srbija 21, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka moderne Srbije, Građanski demokratski forum, DSHV, Demokratski blok, Zajedno za Vojvodinu, Unija Rumuna Srbije, Vojvođanska partija, Crnogorska partija. Kao i Pokret slobodnih građana sa 1,52 odsto. U odnosu na njih, mogu da se hvale čak i “Metla” (praktično DSS) sa 2,15 odsto, Suverenisti Saše Radulovića (2,23), pa i lista “Milan Stamatović – Zdravo da pobedi – Dragan Jovanović – Bolja Srbija – Zdrava Srbija” (1,10 odsto). Pa i Zavetnici nisu tako strašno prošli sa 1,43 procenta.

Manjinske liste, sem Ruske stranke, imaju solidan skor i uglavnom (sem SVM) po dva mandata.

GUBITNICI

Definitivno su loše prošli: “Narodni blok – Velimir Ilić – general Momir Stojanović (0,27 odsto), Grupa građana 1 od 5 miliona (0,62), “Nek maske padnu – Zelena stranka – Nova stranka” (0,23) i najbrojnija po zvaničnom sastavu Koalicija za mir Čedomira Jovanovića (Liberalno demokratska partija, Tolerancija Srbije, Bošnjačka građanska stranka, stranka Crnogoraca, Vlaška narodna stranka, Liberalno demokratski pokret Vojvodine, Udruženje Jugoslovena u Srbiji, AMARO – Akciona mreža asocijacija i romskih organizacija, Udruženje građana “Rumuni Homolja”, Skaska) sa 0,31 odsto, što je više nego dvostruko manje od “Pokreta Levijatan – živim za Srbiju” ( 0,69).

Podaci se mogu nešto promeniti do kraja obrade podataka sa svih biračkih mesta, pa i posle ponovljenih izbora, ali verovatnije je da neće i da će Vučićeva lista imati najmanje 190 poslanika/ca, Dačićeva nešto više od trideset, Šapićeva i SVM po deset, dve bošnjačke liste (Ugljaninova i Zukorlićeva po dva), kao i lista Albanaca sa juga Srbije.

Neke od onih brojnih – i za parlamentarne izbore – lista dobro su prošle na lokalnim izborima, ako se dobrim smatra prelazak cenzusa, a radikali i LSV Nenada Čanka opstali su i u vojvođanskoj skupštini i u gradu Novom Sadu.

Valja još zabeležiti da je u Beogradu, Novom Sadu i Nišu zabeležena izlaznost koja bi bojkot proglasila pobedničkom opcijom, oko 40 odsto, a u nekim beogradskim opštinama kao što je Stari grad glasao je jedva svaki treći upisani birač.

Nasuprot tome, u Vojvodini, centralnoj i južnoj Srbiji beleže se rekordi.

No, skor kaže da je samo nekoliko lokalnih samouprava odolelo naletu SNS – Vučić – Za našu decu: Čajetina, Ražanj, Surdulica, Beočin, Topola, Svilajnac i Gradska opština Novi Beograd. S tim što je u potonjoj razlika između Šapićevog SPAS-a i Vučićeve dece samo u jednom odborničkom mestu, a SNS se žalio…

Na lokalnim izborima u nedelju pale su i najpoznatije opozicione komune Šabac i Paraćin; dosadašnji predsednik opštine Saša Paunović odmah je proglasio poraz, a u Šapcu su stvari još nedovoljno jasne. Nezvanično je SNS proglasio pobedu, ali sa 42 prigovora postoji mogućnost da se to na ponovljenim izborima promeni. U sredu uveče će se znati odluka GIK-a, a još 48 sati kasnije i Upravnog suda – ako uslede žalbe.

FOTO-ROBOT

Prosečan poslanik je visokoobrazovan muškarac iz Beograda, star 44 godine, pokazala je analiza izbornih lista Instituta za evropske poslove na osnovu četiri dostupne kategorije: ravnopravnost polova, starosna i obrazovna struktura i geografska raspodeljenost. Iako će se sastav razlikovati od projekcije, neće biti većih odstupanja.

I pored novouvedene kvote za manje zastupljen pol od 40 odsto, žene/kandidatkinje bile su ravnopravne samo na Šapićevoj listi, s tim što u parlamentu neće biti taj odnos ako prvih desetoro sa liste i zvanično položi poslaničku zakletvu (što je verovatno ako ostanu u opoziciji, a menjaće se učešćem u vlasti). No, svakako će ispuniti zakonski limit od 40 odsto.

Među ostalim listama najviše (111) žena bilo je kod SRS-a, pa SNS (109) i SPS – JS (108), što je potencijalno više od kvote. Ove godine je, za razliku od prošlih izbora, samo jednu listu vodila žena (Zavetnici) u nazivu liste i kao druga među svim kandidatima/kinjama. Žene su zauzele i prvu poziciju na listama “1 od 5 miliona” i Pokreta Levijatan – Živim za Srbiju, ali ovog puta neće videti skupštinske klupe.
Dalja analiza pokazuje da je prosečna starost svih kandidata 44 godine, što je za godinu više nego 2014, a ubedljivo najmlađa lista je “1 od 5 miliona” (23 godine. Na listi SNS-a mlađi od 30 godina čine 16 odsto, kod SPS – JS 9,6, a kod Šapića 21,6 odsto.

Prema dostupnim informacijama, većina ukupnog broja kandidata/kinja ima više ili visoko obrazovanje.

Beograd je dominantan kao mesto iz kojeg dolaze poslanici gotovo na svim listama, sa izuzetkom nekoliko manjinskih lista.

SRĐAN BOGOSAVLJEVIĆ: Mali prag prevario stranke

Srđan Bogosavljević iz Ipsosa kaže za Novi magazin da se o uticaju medija na izborne rezultate “mnogo priča”, te da i površna analiza pokazuje da je lako reći za većinu medija da su navijački i da dominiraju navijači vladajuće strane.

“Ali je nemali broj onih koji su izraziti, rekao bih pre antivučićevski nego antivladini, ostavljajući malo prostora za neke koji bi hteli da budu i neutralni i objektivni. Iz ovakvih medija i opozicione retorike svi izbori u Srbiji i sva politička rasprava sve više se svodi samo na stav o ‘Vučiću’, kaže Bogosavljević.

Prema njegovim rečima, usitnjena opozicija u tako navijačkoj atmosferi osetila je snažnu, ali bez dileme ne i široku podršku i napravila niz pogrešnih poteza – od kojih je najvidljivija nesposobnost da se stvore čvršći savezi stranaka sličnih vrednosnih orijentira, koji bi strankama vlasti mogli da pariraju i pozitivnim porukama o tome šta hoće, a ne samo o tome šta neće.

“Sa druge strane priča o medijima je nekako slična onoj od pre trideset godina, kao da se ništa nije desilo sa disperzijom medijskih mogućnosti iako je internet uneo revolucionarne promene, pa tako građani Srbije imaju u ponudi oko 2.400 medijskih jedinica. Rezultat je da je ukupni doseg TV signala na više od 96 odsto populacije Srbije, a interneta na više od 82 odsto, a u svakodnevnoj upotrebi internet je pretekao televizije.”

No, prema jednoj reprezentativnoj anketi pred same izbore, izvori informisanja o proteklim izborima bili su televizija (82 odsto), internet (58) i štampani mediji (37). Kao glavni izvor informisanja građani su navodili televiziju (53 odsto) i internet (40): “Oni koji su navodili internet kao glavni izvor podeljeni su na skoro jednake delove između internet medija i socijalnih mreža.”

 

*Da je cenzus ostao pet odsto i prirodni prag za manjine bez dodatnog stimulansa, kakav bi bio raspored mandata?

Pod takvim uslovima prošle bi, naravno, samo dve većinske liste, obe liste vlasti, kao i četiri manjinske partije, i raspored bi bio približno proporcionalan njihovim procentima unutar osvojenih glasova partija koje su prešle cenzus. Pri tome bi SNS, odnosno lista “Aleksandar Vučić – Za našu decu”, imala znatno više mandata nego sada, a ostali bi podelili tek manji deo mandata koje je osvojila lista Aleksandra Šapića. Izostanak novog sistema blage pristrasnosti u korist manjina isforsirao je i rast broja mandata SPS listi, dok bi manjinske liste bile otprilike tamo gde su sada.

Međutim, pre bih rekao da je spuštanje granice na tri odsto stvorilo neopravdani utisak da će ga lako “preskočiti”, pa su se mnogi pregovori sličnih stranaka o zajedničkom nastupu završavali pre nego što su počeli. Kratko vreme od odluke da krenu u izbore do samih izbora onemogućilo je ozbiljnu promociju mnoštva novih imena listi i na nacionalnom i na lokalnom nivou.

Ispostavilo se da se scena usitnila više nego što je cenzus od tri odsto dozvoljavao, tako da ambicija, ako je postojala, da se podigne reprezentativnost parlamenta s većim brojem različitih stranaka u njemu, nije ispunjena. Da je cenzus ostao na pet odsto, Šapićev SPAS bi ispao. Ali i to pod uslovom da visok prag za ulazak u Skupštinu ne bi mnoge srodne liste doveo do udruživanja, a i te kako je bilo potencijala za opoziciju.

*Izlaznost se prema svim procenama kreće oko 50 odsto, s tim što CRTA ima procenu da su nepravilnosti doprinele da “poraste” za nekoliko postotaka. Šta kažu vaši poslednji podaci?

Očigledno je da će konačni račun pokazati da je oko oko 50 odsto upisanih birača izašlo, i to je sigurno više od 3,2 miliona birača, što će biti potvrđeno zapisnicima sa birališta koje moraju da potpišu predstavnici svih stranaka koje imaju delegate. A sve liste koje su učestvovale imale su prava na to.

Ukoliko ima zapisnika bez potpisa i predstavnici stranaka su to osporili, to bi, kao i neki evidentni prekršaji, bio osnov za eventualno poništavanje rezultata sa tih biračkih mesta i ponavljanje izbora. Međutim, po pravilu, ponovljeni izbori su manje “privlačni” biračima. U poslednjih osam godina izlaznost na parlamentarne izbore kreće se u rasponu od 53 do 58 procenata upisanih. Na predsedničkim 2017. bilo je 54 odsto, a za drugi krug 2012. – 46,3 odsto.

Na procente izlaznosti utiče i broj ljudi koji imaju pravo da glasaju u Srbiji, a žive u inostranstvu, pa se realnija slika dobija posmatranjem broja izašlih – a poređenje sadašnjih rezultata ima smisla sa rezultatima prethodnih parlamentarnih izbora – dakle, na raspon od 3,6 do 3,9 miliona i ovih sadašnjih od nešto više od 3,2 miliona. Ali u toj razlici su efekti depopulacije koja je vidna, povećanog odlaska u inostranstvo, straha od virusa i bojkota – i veoma je teško izmeriti pojedinačni doprinos tih razloga.

*Na ovim izborima bila je 21 lista, 16 plus pet manjinskih. Da su neki od programi sličnih takmaca bili u koaliciji, da li bi parlament bio šareniji?

Nema dileme da nema desetine različitih pravaca političkog delovanja u odgovorima na osnovne političke izazove, ali nema ni samo dva pravca, pa je nelogično kandidovanje 21 liste, mahom koalicione, s nizom pojedinačnih partija na tim listama. Treba dodati da je isto tako brojan skup stranaka u bojkotu.

Sa druge strane, biračima je teško da razaznaju političke razlike stranaka manje ili više prepoznatljivih ili popularnih lidera, pa bi, verujem, ne samo procenti bili ubedljiviji nego bi i odziv birača bio veći, da je to bilo moguće. Uverenost da će izaći na izbore kod opozicionih stranaka varirala je od jedan do 12 u slučaju “1 od 5 miliona”, svaki drugi kod Šapića i SRS. Udruženi u dve, tri ili šest kolona svakako bi bili primamljiviji izbor biračima.

Nažalost po opozicione birače, stranke koje bi mogle da ih predstavljaju od 2014. znaju da ne mogu da ugroze vlast na jednim izborima i udružuju se svaki put na novi način, ali ne po programskim i idejnim sličnostima. Potom se ti savezi, nezadovoljni ishodom, brzo samoukidaju, ne stvarajući osnov za buduće delovanje i osvajanje glasova.

Dakle, na osnovu prepoznatih i ne/prepoznatih sinergijskih efekata koje beležimo u istraživanjima, siguran sam da bi neki od učesnika ovih izbora udruženi imali lak prelazak cenzusa.

Bez nepravilnosti i bez – demokratije

Prema prvim utiscima posmatrača, posebno domaćih, bilo je nepravilnosti. CRTA ih beleži nekoliko puta više nego na prethodnim parlamentarnim izborima. Ipak, prema njihovim nalazima, kad bi se otklonile nepravilnosti izlaznost bi bila svedena na oko 45 odsto, ali raspored se ne bi značajnije promenio.

OEBS nije našao nepravilnosti koje remete izborni tok, ali grupacija socijalista u Evropskom parlamentu zaključila je na osnovu i predizbornog i izbornog procesa da u Srbiji manjka demokratije i predložila da se ne otvaraju nova poglavlja dok se ne reše ta elementarna pitanja ne/demokratičnosti sistema.

Intervju je prenet sa portala Novi magazin.