Bogato nasleđe i nove staze dokumentarnog filma

Piše: Nikola Marković

Kad je prošle godine Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs pomeren sa standardnog majskog termina na septembar, održan je u okolnostima koje su bile blago rečeno – nesvakidašnje. Bio je to prvi veliki festival nakon što je Krizni štab dozvolio održavanje kulturnih događaja, posle višemesečne pauze zbog inicijalnog talasa korone. Bio je to i prvi hibridni filmski festival u zemlji, na kome je publika mogla da prati filmove i offline i online. Prvi put je i Beldocs održan na otvorenom u idiličnom ambijentu Amfiteatra ispred Muzeja Jugoslavije, što je delovalo terapeutski i relaksirajuće za izmučenu publiku koja se tek navikavala na novu normalnost.

Ove godine svi su pomalo navikli na ono što se dešava, ali su neke pandemijske tekovine ostale kao deo festivalske ponude Beldocsa. Aktuelno, 14. festivalsko izdanje održava se od 9. do 16. septembra još jednom u hibridnom obliku, dok se fizički deo programa odigrava i na otvorenom i na zatvorenom u brojnim beogradskim prostorima. Ovog puta Beldocs se ne pojavljuje kao festival koji podiže kulturni život iz hibernacije (i spašava stvar), već dolazi nakon uspešne letnje sezone brojnih festivala igranog filma i nekolicine značajnih igranih premijera. U prilog Beldocsu svakako ide činjenica da, svojim fokusom na dokumentarna ostvarenja, unosi raznovrsnost u filmski festivalski život, ali i donosi osveženje publici koji upravo ovakvi sadržaji (naj)više gode.

Po svom gabaritu i stilskom zahvatu, Beldocs je među festivalima dokumentarnog filma ono što je na polju igranog filma Fest. Više od 100 filmova u 16 selekcija svakako je obiman zalogaj za projektovanog prosečnog gledaoca, ako bi se namerio da pogleda što je moguće više filmova, no svako će ovde pronaći nešto za sebe – od visokobudžetnih ostvarenja do eksperimentalnih i kratkih filmova.

SRPSKI FILM IZMEĐU MATICE I DIJASPORE: Tragom analogija, jasno je da je na svakom filmskom festivalu možda i najznačajniji segment onaj posvećen domaćim ostvarenjima i autorima. U Srpskom takmičarskom programu Beldocsa nalazi se sedam filmova, koje su mahom realizovali autori nastanjeni u dijaspori. Ova činjenica donosi i stilsku i idejnu raznovrsnost programa jer autore ne vezuje (niti nadahnjuje) ništa što ima veze sa dnevnopolitičkom situacijom u Srbiji, niti sa lokalnim društvenim aktuelnostima i fenomenima. Ako se, pak, radi o identitetskim pitanjima, ona su obrađena na veoma osoben način. To je slučaj u ostvarenju Telenovela sivo u koloru, čiji je protagonista/reditelj Filip Martinović nastanjen u Španiji, dok posebnu vizuru kulturoloških razlika između Švajcarske i Srbije donosi ostvarenje Dida reditelja Nikole Ilića i (njegove supruge) Korine Švingruber Ilić.

Osvežavajući je i način na koji reditelji filmova Zemlja (Marko Šipka) i Koreni (Tea Lukač) tretiraju teme koje se tiču njima važnih mesta u Bosni i Hrvatskoj, uspešno izbegavajući moguću političku konotaciju i prebacujući fokus na ljude koji tamo žive (ili su živeli), uz izraženi artistički i autorski fokus u režiji. Slično bi se moglo reći i za film Veštičji kotao Branislava Jankića koji će biti prikazan u programu Specijalnih projekcija: autor je kao izbeglica stigao do Nemačke, a danas gradi karijeru u SAD, dok njegovo ostvarenje na originalan način spaja MMA borbe u kavezu, performans, preispitivanje trusne istorije Balkana, sve uz naraciju barda ovdašnjeg glumišta Petra Božovića.

Uspešan festivalski život već duže vreme imaju dva filma. Pejzaži otpora Marte Popivode na nedavno završenom Sarajevo Film Festivalu osvojio je Srce Sarajeva za najbolji dugometražni dokumentarac, zahvaljujući vešto režiranoj priči o antifašističkoj borkinji Sonji i važnosti borbe protiv neofašizma današnjice. Na potpuno drugom stilskom kraju je Sen Kler Cemin, Psiha, film o brazilskom umetniku Sent Kleru Ceminu u režiji Svetlane Cemin, koji postiže uspehe na festivalima širom sveta. Iz SAD dolazi i intimistički crno-beli film Ptica (ili – klovn Marti) reditelja-debitanta Olivera Ćirića, dok se u drugim programskim celinama nalaze i kratki filmovi Prokop Danila Stanimirovića i Posedim i poćutim ni o čemu Nikole Stojanovića.

Konačno, film koji otvara Beldocs – Fejt i Branko rediteljke Ketrin Hart predstavlja priču koja je snažno vezana za Srbiju, kroz odnos dvoje muzičara – Fejt Eliot i Branka Ristića. Fejt je pre deset godina doputovala u Srbiju kako bi naučila da svira harmoniku na romski način. Tada je upoznala romskog violinistu Branka i, uprkos jezičkoj barijeri, njih dvoje se, spojeni zajedničnom strašću prema muzici, zaljubljuju jedno u drugo.

IZ SELEKTORSKE VIZURE: “Jako se radujem projekciji video dnevnika Nelsona Salivena, za koga mnogi kažu da je prvi vloger u istoriji, čovek koji je anticipirao selfi još 1980-ih godina. Tu je i retrospektiva dokumentaraca portugalskog velikana Pedra Košte, čije smo igrane filmove imali prilike da gledamo u Beogradu u prošloj deceniji”, ističe Marko Grba Singh, umetnički direktor festivala.

“Ostvario mi se san da na Beldocsu prikažemo filmove velikih autora kao što su Frederik Vajzman ili Spajk Li. Takođe ćemo prikazati i novi film Kazua Hare kojeg je publika u Srbiji imala priliku da upozna baš posredstvom retrospektive koju smo priredili. Tu su i izvrsni filmovi srpskog takmičarskog programa, koji su nam svake godine inspiracija i znak da je i u oskudnim okolnostima moguće napraviti značajna dela. Ukratko, trudimo se da poštujemo bogato nasleđe dokumentarnog filma i ujedno ne dozvolimo njegovim novim stazama da ostanu neobasjane”, kaže Igor Stanojević, selektor Beldocsa.

Novitet u ovogodišnjem programu Beldocsa je specijalni program posvećen mentalnom zdravlju, a u selekciji pod naslovom eleMental biće prikazano pet internacionalnih ostvarenja. Selektorka ovog programa, Aleksandra Vušurović, tim podom naglašava da “iako tema mentalnog zdravlja sve više nalazi put do šire publike, tek nakon proteklih godinu i po dana dolazimo do shvatanja da će nam biti potrebne radikalne promene u načinu na koji mentalno zdravlje tretiramo kao društvo. Ovogodišnji specijalni program eleMental publici će približiti temu mentalnog zdravlja kroz inspirativnu paletu životnih priča i ljudskih perspektiva”.

ŠTA JOŠ: Nije lako među 100 i kusur filmova napraviti objektivan izbor, no nije zgorega napomenuti da se ove godine Beldocs vraća nešto upečatljivijoj selekciji muzičkih dokumentaraca. Godina pandemije nas je malo odvikla od spektakularnih koncerata i turneja, a privikla na onlajn sadržaje, te je i koncertni film kao takav ponovo počeo da dobija na vrednosti koju je imao nekada, u VHS i DVD eri. Stoga će svakako i projekcija filma Mi+Oni sa koncertne turneje Rodžera Votersa biti i značajan bioskopski spektakl, kakav bi se očekivao od muzičara tog kalibra. Takav kapitalac je i film Dejvid Birn: Američka utopija, a za publiku sklonu sinematičnom zvuku tu je i Maks Rihter: San.

Glavni takmičarski program odiše tematskom i geografskom raznovrsnošću, od priča o klasnom raslojavanju u Argentini (Ski), preko sirijskih i ukrajinskih oružanih sukoba (Ova kiša će zauvek padati) do klimatskih promena u sibirskoj divljini (Holgut). Naspram ove selekcije sa izraženim artističkim nastojanjima autora, stoje programi Naslovna strana i Profil, kojima uz autorstvo ističu i posebno atraktivne teme. Tu će se naći filmovi poput Gorbačov.Raj, čiji autor Vitalij Manski dolazi u Srbiju za vreme festivala, ostvarenje Budi voda o Brusu Liju, kontroverzno Novo jevanđelje Mila Raua, i mnogi drugi.

IZA KULISA: Konačno, za život svakog festivala značajno je i ono što se dešava van bioskopskih dvorana, a što pospešuje samu filmsku industriju i proizvodnju dokumentarnih filmova. Ovakvi programi nisu od neposrednog interesa za ljubitelje dokumentaraca i festivala, ali rezultuju kontinuiranim razvojem dokumentarističke scene u Srbiji i šire. Program Beldocs Industry spaja više od 60 profesionalaca iz filmske industrije – agente prodaje i distributere, predstavnike festivala, VOD platformi i TV emitera, iz više od 30 zemalja, a biće prisutno i više od 30 internacionalnih autora dokumentarnih filmova koji učestvuju u programima Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Beldocs Academy i Documentaries for Kids & Youth.

“Drago nam je što vidimo da su se neki od projekata koji su prethodnih godina učestvovali u programu Beldocs Industry sada vratili na Beldocs kao gotovi filmovi, među kojima su i sva ostvarenja iz selekcije Ukrajina u fokusu”, istakla je Ieva Ubele, šefica Beldocs Industry programa, koja ovih dana boravi u Srbiji. Beldocs Akademija, pak, u fokus stavlja VR/AR projekte u razvoju. “Za ovogodišnje izdanje smo selektovali četiri projekta umetnika iz Letonije, Moldavije, Hrvatske i Srbije koji će razvijati svoje imerzivne sadržaje na trodnevnoj interaktivnoj radionici pod mentorstvom Sare Tireli, jedne od najznačajnijih savremenih umetnica koja nam dolazi iz Italije”, pojasnila je Marija Vukić, producentkinja Beldocs Akademije.

Kada vidite da neki domaći autori/ke osvajaju vredne nagrade na inostranim festivalima, iza takvih uspeha (uz vredan rad i obrazovanje) obično stoji i niz ovakvih za javnost nevidljivih programa koji postepeno vode do samog vrha.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.