Žene koje prevazilaze granice

Razgovarala: Biljana Stepanović, Izvor: Nova ekonomija

Osnivačica venture capital fonda, mentorka, liderka i, praktično, pionir u otvaranju habova u Srbiji Gaja Montelatiči u Srbiju je došla 1999. godine. Zajedno sa suprugom 2014. godine osnovala je jedan od prvih habova u Beogradu, Impact Hub. Potom je krenula „eksplozija“ takvih mesta i co-working prostora. Na pitanje da li je taj biznis još održiv, Gaia Montelatići kaže za Novu ekonomiju da vreme habova još nije prošlo. 

„Ekosistem podrške se razvija u Srbiji i to prvenstveno podržan od strane državnih fondova iz Srbije, ali i EU, SAD. I dalje je potrebno da se diversifikuje podrška preduzetništvu i da se više uključuju privatna sredstva i znanja u razvijanje startapa i biznisa u Srbiji. Treba da se unapredi model poslovanja i za habove i za preduzetnike i preduzetnice”, kaže ona i dodaje da startapi u Srbiji moraju da izađu na međunarodno tržište da bi postali održivi. 

Osim što ste došli iz Italije, zasnovali porodicu i odlučili da živite u Srbiji, prodali ste i deo svoje imovine i uložili u posao. Malo ljudi je spremno na takav rizik. Kako ste prelomili da učinite takav korak i da li se isplatio?

Zaista se isplatio. Ne samo kao investicija, već najviše zbog ogromnog učenja, kako sopstvenog, timskog, tako i od preduzetnica, osnivača, mentora i mentorki sa kojima smo radili. Isplatilo se zbog partnerstava koje smo gradili. Vredelo je sve i zbog zaista brojnih uspešnih biznisa kojima smo pomogli i koji su postali održivi, podigli investicije u zemlji i u inostranstvu, prema gruboj proceni, za oko pet miliona evra. 

Ipak, nisam još postigla cilj koji sam od početka imala. Kada sam odlučila da uložim novac od prodaje imovine svoje familije, znala sam da su moje najveće investitorke moje ćerke, jer bi ta imovina pripala njima jednog dana. One nisu samo svojim nasledstvom doprinele. One su žrtvovale pažnju i vreme koje smo Nenad i ja posvetili razvijanju biznisa. 

Htela sam da pokažem svojoj deci da je moguće živeti sopstvene vrednosti i zaraditi u isto vreme. Htela sam da dokažem da i kao žene možemo da budemo slobodne u izborima, da pratimo to što znamo da jesmo i da se posvetimo postizanju naših najvećih potencijala i vizija. Moja vizija je zaista velika i još je nisam dostigla, ali sa svojih 50 godina imam još pola života da je postignem. U povezivanju ljudi sa njihovim potencijalima je najveća moć. I dalje je to ključ za građenje najvećih biznisa.

Impact HUB je poznat po tome što pokreće mnoge društveno korisne akcije i  inicijative, između ostalog promovišete i podupirete žensko preduzetništvo. Poredeći sa Italijom, koliko su žene u Srbiji diskriminisane u poslu?

Italija je baš raznolika i rekla bih da je i dalje vrlo jaka kulturna „grad-država“. Na severu, pogotovo u Milanu koji dosta liči na ostale evropske metropole i po načinu poslovanja, žene su prisutnije u korporativnim redovima i više rade u međunarodnim kompanijama. U Firenci, čija ekonomija zavisi mnogo više od turizma i trgovine, žene su više vezane za porodične biznise i dosta njih pokreće svoje male poslove. Generalno, u Italiji se žene bore sa zadatim rodnim ulogama koje vekovima nose. Najčešće, moraju da brinu o roditeljima i deci i da usput hrane ego svojih partnera. Nedavno su i u Italiji uvedene mere na osnovu kojih se određuju kvote za uvođenje žena u poslovanje i u politiku. Međutim, i dalje su u najvećoj meri modeli rukovođenja oni koje su muškarci razvili i koje oni propagiraju. 

Mislim da najveći izazov u Srbiji trenutno nije toliko broj žena u biznisu, koliko njihova moć odlučivanja. U kolektivnoj svesti liderstvo je ipak „muško“, zbog čega je ženama teško da javno preuzmu vodeće uloge i da dobiju budžete. 

Rešenje nije samo u tome da uvedemo više žena u proces donošenja odluka baveći se kvotama, jer je to kratkoročno. Najodrživije jeste da se bavimo krizom liderstva; da razvijamo inkluzivnije, održivije, autentičnije modele liderstva. 

U Beogradu je možda lakše razviti preduzetničku priču. Kako pomoći ženama u unutrašnjosti?

Drastične su razlike. U ruralnim delovima, posebno na jugu Srbije, ženama nedostaju bazična prava. Njihov glavni izazov je nedostatak podrške porodice, familije i društva da razvijaju veštine za zapošljavanje. Jedan od primera je to što nemaju kome da ostave decu. Postoje lokalne organizacije i razvojne agencije koje su jako aktivne u tome da kreiraju ambijent i uslove da žene u ruralnim sredinama mogu da razvijaju ekonomsku nezavisnost. Takođe, ima dosta žena koje su razvile sopstvene karijere i privatne biznise u Beogradu i koje su vrlo zainteresovane za to da se angažuju za zajednice iz kojih potiču. To je velika snaga i Impact Hub namerava da aktivira udruživanje takvih preduzetnica.

U Srbiji postoje inicijative za pomoć ženskom preduzetništvu. Sa druge strane, postoji stav da se preduzetnik ili preduzetnica rađa, bez obzira na pol. U čemu je specifično žensko preduzetništvo?

Preduzetništvo znači praktičnu upotrebu rešavanja problema na način da rešenje postane održivo i time trajno kreira vrednost koja je cenjena. Iz mog ugla i na osnovu mog iskustva, žensko preduzetništvo je kreiranje rešenja i vrednosti za određeno tržište koje žene posebno razumeju. 

Naravno, žensko preduzetništvo se menja kao i društvo. Danas, na primer, ima više preduzetnica koje koriste nove tehnologije i naučnica koje se bave veštačkom inteligencijom. 

Sa druge strane, žene internalizuju svoje rodne uloge i prihvataju da u životu budu samo to što društvo za njih određuje u zavisnosti od kulture u kojoj žive: majke, starateljice, ljubavnice, sluge, seksualne igračke i tako dalje. 

Mislim da ćemo biti bliži odgovoru na pitanje šta to znači žensko preduzetništvo kako budemo postajale svesnije sopstvenih talenata, moći, aspiracija, ciljeva i tako što se oslobodimo društveno zadatih uloga. Što se mene tiče, i ja sama sam sada svesna da je moja moć u povezivanju žena koje autentično žele da prevazilaze granice koje su nam postavljene i koje vrlo često sebi postavimo kada prihvatimo zdravo za gotovo ono što nam drugi nameću. 

Koji projekat do sada možete izdvojiti kao najuspešniji, ili bar najinteresantniji?

Moj omiljeni projekat je „WE Founders – Preduzetnice i Osnivačice“, koji smo realizovali od 2019. do 2021. Svrha je bila da se, sa jedne strane, pruži podrška za razvijanje poslovanja i biznis liderstva preduzetnicima a, sa druge strane, da se testira model za pokretanje prakse za „angel investing” od strane žena u Srbiji. Moja ideja je bila da se krene u pravom trenutku kada u Srbiji skoro pa nisu postojali biznis anđeli. Nisam htela da čekam da se pojave poslovni anđeli koji bi, šablonski, bili muškarci, kao svuda u svetu, već da krenemo odmah da i mi, kao  žene, investiramo. Nije bilo bitno koliko, na početku smo bile spremne da investiramo 5.000 evra, ali udruženim snagama. Preko Impact Hub mreže mogla sam da uvedem investitorke iz drugih zemalja. Osnovale smo prvi klub „We Angels” i kreirale smo prvi srpski SAFE ugovor, tri godine pre nego što je Srbija kreirala grupu koja radi na unapređivanju pravnog okvira za olakšanje investicija u Srbiji. Pokretanje grupe rezultiralo je investicijom u startap koji je pre godinu dana privukao 10 miliona dolara investicija u Americi.

Na čemu sada radite?

Impact Hub će sa partnerima delovati u ruralnim područjima Srbije i raditi na povećanju zaposlenosti žena, kao i njihove finansijske pismenosti.

Radiću i dalje na jačanju sistema uzajamne podrške među preduzetnicima, startapima i mentorima. To je osnova za veću održivost i za stvaranje novih vidova liderstva, koji se zasnivaju na saradnji, autentičnosti i održivosti.

STARTAPI U SRBIJI MORAJU DA IZAĐU NA MEĐUNARODNO TRŽIŠTE DA BI POSTALI ODRŽIVI

Tekst je prenet iz Nova ekonomija.