Mikrobilje, jestivo cveće i lišće “Dragoljuba”

Najkraće rečeno – mikrobilje je prečica do zdravlja. Ono sadrži daleko jaču koncentraciju vitamina od odrasle biljke jer je njeno seme uložilo veliku snagu da biljka poraste. S obzirom da su biljke male, koncentracija vitamina je daleko veća nego kod odrasle, kakve kupujemo na pijacama. Dovoljno je da pojedete toga malo, umesto kilograma i kilograma istog, ali odraslog bilja.

Ekspanzija klica i mikrobilja u Srbiji krenula je pre nekoliko godina. Mada, i danas mnogi ne znaju o čemu se tačno radi, ali sve je više restorana u našoj zemlji koji će na tanjir, bar radi dekoracije, staviti mikrograšak, neki jestivi cvetić ili klice. U Sjedinjenim Američkim Državama koristi se od osamdesetih godina prošlog veka, a kada je Jana Mitrović krenula da se time bavi u Srbiji pre pet godina, mnogi šefovi kuhinja poznatih beogradskih restorana nisu znali šta im donosi na poklon. Ubrzo bi je, kako nam je ispričala, zvali da se vrati i donese nove količine.

“Urban farmeri” otvorili su svoju proizvodnju za ekipu Nove ekonomije baš onog dana kada je prestonicu posetio slavni holivudski glumac Džoni Dep. On je poželeo da večeru u jednom restoranu začini jestivim cvećem, a restoran ih u tom trenutku nije imao na stanju. Iako je radno vreme farme odavno isteklo, Jana se potrudila da Dep te večeri dobije ukrašen tanjir.

Živite i radite u gradu. Kako ste došli na ideju da napravite farmu mikrobilja?

Sasvim slučajno. Dok sam bila na porodiljskom bolovanju sa trećim detetom, to su one dve duge godine, shvatila sam da dotadašnji posao u kancelariji teško mogu da uklopim sa majčinstvom. Nisam imala pomoć, pa sam odlučila da postanem preduzetnica. Želela sam za početak da gajim klice. I dok sam po internetu tražila sve što je u vezi sa tim, naletela sam na mikrobilje. To je bilo pre nešto više od pet godina. Ubrzo sam shvatila da se niko time u Srbiji ne bavi, da je najbliži proizvođač mikrobilja u Zagrebu. 

On Vam je dosta pomogao?

Da, mi smo ga kontaktirali i dobili prvi savet da krenemo sami sa uzgojem, u kućnim uslovima. Određenu količinu smo posadili u trpezariji u stanu i nešto od toga je uspelo, nešto nije. To je i bio njegov savet, da prođemo te početničke greške, pa da mu se javimo. Potom smo ga posetili u Zagrebu, dobili savete jer za uzgoj mikrobilja nema škole, nema nekih dostupnih priručnika, pa i ne znate zašto vam nešto nije uspelo.

Šta ste prvo krenuli da proizvodite na farmi, a šta sve proizvodite danas?

Počeli smo sa dvema vrstama klica i četiri vrste mikrobilja, a sada imamo sedamnaest vrsta mikrobilja, četiri vrste klica, jestivo cveće i jestivo lišće “Dragoljuba” i “Kiseljaka”.  Specifično kod ove dve poznate vrste cveća je to što su jestivi i cvet i list, a lepi su na oko, pa ih koriste za dekoraciju.

Mikrobilje se razlikuje od klica, mada se to često meša?

Da, interesantno je da, kada smo počeli, u kuhinjama mnogih restorana smo se susretali sa tim da mikrobilje kuvari zovu klice. Razlika je u tome što se klice naklijavaju van zemlje, može čak i u tegli, ali ne smeju da budu mokre, već samo vlažne. Seme samo pušta klicu i u određenom vremenu zbaci ljusku. Tada je properete i jedete je sa korenom kompletno.

Mikrobilje se seje na različitim podlogama: zemlja, kamena vuna, organska kokosova podloga… Mi smo izabrali zemlju jer nam je to najprirodnije. Kada posejete bilje po površini, čekate sedam do petnaest dana uglavnom, zavisi od sorte, kada bude spremna za branje i pripremu jela.

A jestivo cveće? Ko ga kupuje i kakva je potražnja?

Ogromna je potražnja. Jestivo cveće i mikrograšak su najtraženiji artikli. Cveće traže kako poslastičari, tako i kuvari, a koriste ih i za slana i za slatka jela – od torti do tartar bifteka. Ide uz sve.

Jestivo cveće ne uzgajate ovde u centru grada, već na Avali?

Da, uzgajamo na Avali, u posebno opremljenom stakleniku koji cveću omogućava optimalne uslove. Neke vrste cvetaju i pod snegom, ali većina zahteva toplotu, pa moramo da grejemo staklenik.

Da li je teško biti farmer u gradu?

Ovaj posao ima i mane i prednosti. Svakako da u prednosti spada blizina posla, živimo nedaleko od farme, a mana je što praktično nema radnog vremena. Kupci nas zovu svakog dana, čak i nedeljom, često im hitno treba za restoran, ali to je ipak naša prednost jer mi želimo da budemo uvek na usluzi. I čistiji je posao od konvencionalne poljoprivrede na selu.

Sada ste poznati u celom gradu, a kako ste se reklamirali na početku? Koje kanale oglašavanja koristite?

Odlučili smo se da počnemo sa gerilskim marketingom – odem u restoran i poklonim im svoje proizvode. Kuvari su odmah lepo reagovali jer je mikrobilje nešto najbolje čime se može oplemeniti neko azijsko ili meksičko jelo. Naročito mikrokorijander, recimo. Mikrobilje ima intenzivniji ukus od odrasle, pa je nekoliko biljčica dovoljno da obogatite ukus jelu.

A danas na koji način prodajete?

Kupci nam se uglavnom najavljuju, tačnije dan ranije poručuju i mi im dostavljamo u kratkom vremenskom roku. Isporuku vršimo u Beogradu i Novom Sadu, a sarađujemo i sa dve distributerske firme koje dostavljaju naše proizvode širom Srbije. Moram da naglasim da naši kupci nisu samo restorani i biljni poslastičari, već i pojedinci koji se hrane zdravo. Oni nam se uglavnom javljaju preko online prodavnice na našem sajtu.

Da li postoji period kada se više naručuje?

Da, velika navala bude u sezonama slava. Čak i oni koji se ne hrane zdravo naručuju mikrobilje i klice, kao i jestivo cveće, za dekoraciju kanapea, torti, rođendanskih poslastica.

S obzirom da ste rekli da ste mama troje dece, kako ste se organizovali što se vremena tiče, koliko je to naporno?

Imam veliku podršku supruga, da nije toga, verovatno ne bih ni uspela. Njegov posao je logistika i finansije, a ja sam više kreativac i neko ko se bavi distribucijom i procesom uzgajanja. Nas četiri radi u proizvodnji, podelile smo se tako da pokrivamo i vikende jer je takva priroda posla da uvek morate da budete na farmi.

A na početku ste sve to radili sami?

Skoro dve godine sam radila sama, nisam imala ni vikende ni praznike ni odmore. Potom sam dobila pomoć od koleginice koja je radila u proizvodnji, a ja u distribuciji. Danas, posle više od pet godina, mogu da kažem da smo se dobro organizovali tako da imam i slobodne dane za porodicu.

Pomažu vam i deca?

Naravno, ovo je porodična manufaktura i kada nema škole, deca idu sa nama na teren, u restorane gde dostavljamo. Pomažu u pakovanju, lepljenju dekleracija, seju mikrobilje… Trudim se da ih naučim da rade i zarade, a njima sve to izgleda kao igra.

Da li izvozite Vaše proizvode?

Još uvek ne, mada je i to moguće. Želimo prvo da osvojimo domaće tržište, a mislim da ima još prostora za unapređivanje prodaje ovde. Kontaktirali su nas nedavno iz Rusije kako bismo ostvarili saradnju.

Njih zanima vaš napitak od spelte koji takođe ovde proizvodite?

Da, napitak se pravi od mlade proklijale spelte hladnim ceđenjem. Potom se taj napitak momentalno zamrzava da bi se sačuvali vitamini i hranljive materije. Sok od spelte je skoro sedamdeset posto hlorofil koji se u organizmu ponaša slično hemoglobinu u krvi. Odlična je podrška u jačanju imuniteta, a koriste ga i ljudi sa malignim oboljenjima kao podršku u lečenju jer poboljšava krvnu sliku i čisti organizam. U njemu postoje aminokiseline koje čovek u svom organizmu ima samo prvih šest meseci života.

Kako ste došli na ideju da pravite napitak od spelte?

Nismo prvi počeli da ga pravimo, ima dosta proizvođača u Srbiji. Međutim, kako ga koristimo svakodnevno ja i moja porodica, odlučili smo da proizvodimo i za sopstvene potrebe i za prodaju.

A gde nabavljate seme?

Nešto kupujemo ovde, nešto u inostranstvu. Kada smo pre pet godina počeli, u Srbiji nije bilo toliko vrsta dostupno. Amarant smo, recimo, uvozili iz Velike Britanije. S obzirom na to kako izgleda, biljka je roze boje i koristi se za dekoraciju, bila je izuzetno tražena, a tako je i danas. Međutim, danas se seme može naći i u Srbiji.

Pandemija je uticala na popularnost mikrobilja s obzirom da se sada svi trudimo da se hranimo što zdravije.

Da, iako je na nas uticala negativno, popularnost mikrobilja u poslednje dve godine raste. Ljudi žele da sebi priušte zdravu netretiranu hranu, čini se, više nego ikada pre.

Kažete da ste trpeli negativne posledice pandemije verovatno jer su vaši kupci većinski restorani koji nisu radili?

Upravo zato, u jednom trenutku proizvodnja je stala, ali smo se skoncentrisali na proizvodnju i prodaju napitka od spelte. S obzirom da se zamrzava, može da stoji u zamrzivaču i do godinu dana. Sada smo srećni jer su restorani ponovo otvoreni, pa možemo da vršimo dostavu, naravno, uz sve neophodne epidemiološke mere.

S obzirom da se koristili program USAID-a za osnaživanje malih preduzetnika, koliko Vam je ta vrsta podsticaja značila?

Ta vrsta podstreka nam je veoma značila. S obzirom da sam se pre ovoga bavila marketingom, i taj deo posla mi je veoma bitan. Tako da smo dobili na raspolaganje pomoć marketing stručnjaka, tehnologa, dizajnera, finansijskih i stručnjaka za prodaju. Praktično smo dobili ceo paket za unapređenje posla. IPARD, predpristupni program Evropske unije za bespovratna sredstva u poljoprivredi, takođe nudi savetodavnu i tehničku pomoć, ali nama još uvek nije neophodna.

A onima koji tek treba da se upuste u preduzetničke vode biste poručili šta?

Da ne odustaju. Ma koliko to zvučalo kao kliše, jako je važno da budete uporni. Dolazila sam i sama u situaciju da želim da odustanem, ali upornost je ključ uspeha, definitivno, naročito ako se radi o nekoj inovaciji. Ne treba da obeshrabri odbijanje. Neka što više ljudi proba besplatno vašu uslugu ili proizvod da se sami uvere u kvalitet.