Kako poslovni sektor davanjima može da podrži važne promene u društvu?

Izvor: Nova ekonomija

Tako kompanijska davanja mogu da doprinesu dugoročnom rešavanju problema koji se tiču samog društva. Ipak, kakvo je stanje sada, koliko je filantropija prepoznata kao važan alat za napredak? Na ovu temu Trag fondacija je organizovala dva međusektorska događaja.

Za bezbednije odrastanje u Srbiji potrebno je da se obezbede programi koji osnažuju mlade, kao što je Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja, u okviru kojeg bi bili uključeni omladinski radnici i stručnjaci, koji pružaju usluge psihoterapije i da postoje omladinski prostori gde će mladi moći da se okupljaju i da se obrate stručnjacima za bilo koji problem koji imaju, poručeno je na panel diskusiji „Filantropijom do bezbednijeg odrastanja“ u organizaciji Trag fondacije i USAID-a.

U ovom razgovoru koji je organizovan sa željom da se nakon tragičnih događaja u Srbiji 3. i 4. maja, koji su potresli celo društvo, razgovara o načinima na koji se mogu sprečiti potencijalne buduće tragedije, Vesna Savić Đukić, specijalistkinja za fandrejzing Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija UNICEF Srbija, izjavila je da je prevencija nasilja tema kojom ćemo se dugo baviti i da je važno da organizacije i institucije nastave da sarađuju.

Prema njenim rečima, nakon tragičnih događaja u maju u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u Mladenovcu predstoji nam dug proces oporavka.

Ključna poruka, prema njenim rečima, jeste da imamo sluha jedni za druge i da zajednica bude podrška. Ukazala je na poražavajući podatak da se 40 odsto dece vaspitava fizičkim kažnjavanjem.

Digitalno nasilje

Panelisti su ukazali i na digitalno nasilje koje je prisutno na društvenim mrežama. Unicef je imao kampanju „Stop hejtu na netu“ i Vesna Đukić Savić je ocenila da je važno raditi na digitalnoj edukaciji ne samo dece, već i roditelja i nastavnika koji često zaostaju u korišćenju digitalnih alata i od kojih deca treba da dobiju podršku.

Ana Boroš Tadić, starija stručnjakinja za korporativne komunikacije u kompaniji A1 Srbija, ukazala je na projekat te kompanije „Bezbedni klinci“, koji je pokrenut pre pet godina i u okviru koga je kreirana platforma, odnosno portal za vaspitavanje dece u digitalnom svetu. Ona je istakla da je poslovni sektor zainteresovan za ovu temu i da ulaže u projekte i kampanje.

Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), istakla je zabrinjavajući podatak da, prema istraživanju KOMS-a, u avgustu ove godine 40 odsto mladih veruje da nasilje može biti opravdano.

Prema istraživanju KOMS-a, mladi su najizloženiji verbalnom nasilju, čak više od 70 odsto mladih je izloženo verbalnom, a seksualnom nasilju je izložena svaka četvrta mlada devojka u Srbiji (25 odsto).
„Mladima su usluge stručnjaka nedostupne, mnogo koštaju usluge psihoterapije“, rekla je Pejić.

Za terapiju – lista čekanja

Na drugom panelu „Zdrav um, zdravo društvo: filantropija u praksi“, koji je održan 23. novembra, panelisti su govorili o mentalnom zdravlju i kako poslovna zajednica može da doprinese poboljšanju mentalnog zdravlja mladih. Panelisti su istakli da u Srbiji nema dovoljno psihologa kojima bi se mladi obratili za pomoć.

Prema istraživanju Mreže psihosocijalnih inovacija (PIN – Psychosocial Innovation Network) svaka treća osoba u Srbiji ima izražene neke psihičke smetnje zbog kojih bi trebalo da potraži stručnu pomoć.

„Poslednji dostupni podaci Svetske zdravstvene organizacije (iz 2017. godine) koji se odnose na broj psihologa, pokazuju da je u Srbiji na 100.000 ljudi dostupno između četiri i pet psihologa u okviru zdravstvenog sistema. To znači da, kad bi se svi ljudi koji imaju psihičke teškoće obratili psihologu za pomoć, poslednji bi čekao četiri godine na svoj termin”, rekla je Maša Vukčević Marković, naučna saradnica odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i direktorka Mreže psihosocijalnih inovacija.

Podrška poslovne zajednice

Dijana Đurović, marketing direktorka za kategoriju šminke u kompaniji L’Oreal Adria Balkan, rekla je da je kompanija u kojoj radi prepoznala mentalno zdravlje društva kao veliki problem.

„Brend ‘Maybelline’ je broj jedan u svetu šminke i zato osećamo da imamo odgovornost i da možemo da pronađemo put do mladih ljudi jer smo upoznati sa globalnim istraživanjima koja pokazuju da mladi imaju sve češće problem sa depresijom. Zato smo pružili podršku UNICEF-u u Srbiji i pomogli donacijama platformu ‘Sve je OK – Zajedno ka boljem mentalnom zdravlju’, koja pruža savetodavnu besplatnu pomoć mladima”, rekla je Đurović.
Kompanija L’Oreal Adria Balkan je za platformu „Sve je OK” do sada donirala više od dva miliona dinara.

Milica Popović, menadžerka za korporativne komunikacije i javne poslove u kompaniji Delhaize Srbija koja je donirala deset miliona dinara za platformu „Sve je OK”, rekla je da je kompanija nakon tragičnih događaja u maju osećala odgovornost da nešto važno uradi i dobili su poziv UNICEF-a da se priključe platformi.
„Mladi na društvenim mrežama i na platformi mogu dobiti odgovore za svoje dileme. U našoj kompaniji je zaposleno oko 13.000 radnika, koji se osećaju ponosno jer su deo poslovne zajednice koja čini nešto važno za svoje okruženje”, istakla je Popović.

Žene češće traže pomoć, muškarci oklevaju

Tanja Bokun, dugogodišnja volonterka iz Centra za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva „Srce”, Novi Sad, rekla je da podrška poslovne zajednice ne zavisi isključivo od novca, već od toga koliko je razvijen nivo svesti u korporaciji.

„Naša odgovornost nije samo da pružimo uslugu već da je učinimo dostupnom i vidljivom. Ništa nam ne znače desetine hiljada savetovališta ako mladi ljudi nisu čuli da su otvorena”, rekla je Bokun.

Ona je ukazala da podršku njihovog Centra češće traže žene nego muškarci, dok muškarci ne traže pomoć a trpe teške posledice takvog stanja, što se vidi po broju samoubistava kojih ima više među muškom populacijom.

„Ne prihvatam da su emocije muškaraca i žena drugačije, ali prihvatam da se očekivanja za pokazivanje emocija razlikuju. Žene su spremnije da pričaju. Razmišljali smo šta da uradimo da se približimo muškoj populaciji. Možemo dok gledaju sport, jer kad gledaju utakmice reklamiraju se kladionice, gume za automobile, nisam videla neku reklamu o zdravlju”, rekla je Bokan.

Miša Stojiljković, novinar i moderator, psiholog po struci, ukazao je na alarmantne podatke iz istraživanja KOMS-a, prema kojem čak 60 odsto mladih smatra da je stručna pomoć za brigu o mentalnom zdravlju nedostupna mladima, a više od polovine (53 odsto) ističe da se oseća anksiozno i smatra da svakodnevno žive pod stresom.

Međusektorski događaji organizovani su u okviru projekta „Snaga aktivizma“, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Trag fondacija u saradnji sa partnerskim organizacijama CRTA, Krovna organizacija mladih Srbije, BeFem, Fondacija „Slavko Ćuruvija“ i Srpski filantropski forum.

Tekst je prenet sa portala Nova ekonomija.