Podvala sa kesama

11. januar 2020.
Nije prvi put da vlast udari na džep građana. Nije ni prvi put da zakomplikuje život privrednicima.
freestocks-org-spP6LqxN0-g-unsplash
Ilustracija. Foto: freestocks.org / Unsplash

Pa ni da unese konfuziju među stručnjake. Ali nije ni tako česta situacija u kojoj se utvrdi da je nešto štetno i propiše zamena drugim što je još štetnije.

A to se upravo desilo kada su beogradske vlasti odlučile da zabrane upotrebu plastičnih kesa i naložila da se one u trgovinama i na pijacama zamene papirnim, platnenim ili biorazgradivim.

O trošku potrošača, naravno.

A sve to kako bi se zaštitila životna sredina i sprečilo da plastika završi po parkovima, na drveću ili u rekama.

Ekolozi podsećaju da bi proizvodnja papirnih ili platnenih vrećica u obimu koji bi zamenio sadašnje plastične, zahtevala mnogo veće prirodne resurse pa bi to dodatno ugrozilo ravnotežu ekosistema. Ipak, da nije o trošku građana i privrede, smejurija bi bilo to što je trgovinama naloženo da kao alternativu obezbede biorazgradive kese za višekratnu upotrebu.

A takvih kesa nema.

One se proizvode od skroba i u potpunosti mogu da se razlože na jedinjenja koja ne ugrožavaju sredinu, ali su do pet puta skuplje od običnih i retko gde u Evropi se proizvode.

Ono što je beogradskom odlukom nazvano „100 odsto biorazgradiva“, objašnjavaju stručnjaci, zapravo je oksidegrabilna, odnosno plastika obogaćena aditivima.

Ona se ne razlaže, nego rasparčava na mikrodelove a tek oni su dobri zagađivači jer ih je nemoguće ukloniti iz prirode.

Mala prednost takve kese je što nije preterano tanka pa može da se upotrebi više puta pre nego što, opet, završi na đubrištu. Ili u parku.

Na sve to, odluka koju je Grad usvojio, uopšte nije regulisala mogućnost zamene najtanjih kesa, onih od devet mikrona, u koje se, po pravilu, pakuje voće i povrće u trgovinama i na pijačnim tezgama.

Neki trgovci su smatrali da i umesto njih treba upotrebiti papirne, drugi su se držali odluke.

Na pijacama su uglavnom sve ili ignorisali ili se potrudili da na postojeće kese zalepe etiketu „biorazgradivo – 100 odsto“.

Ko tu deklaraciju odobrava, ko proverava da li natpis odgovara stvarnim osobinama kese, da li uopšte postoji sertifikaciono telo za tu vrstu proizvoda – nije jasno.

Zbrka sa kesama postaje potpuna uz činjenicu da gradske vlasti u prestonici uopšte nisu predvidele mogućnost sakupljanja otpada, njegovog sortiranja i reciklaže, što bi verovatno bio jedini način da se plastika postepeno ukloni iz prirode.

Razlog je jasan.

To zahteva ulaganje i dobru organizaciju, a sadašnju odluku lepo pokrivaju kućni budžeti građana.

Članak je prenet sa portala Danas.

Članak je prenet sa portala Danas.